Postoje dva načina razmnožavanja voćaka: generativno (semenom) i vegetativno (pojedinim delovima voćaka). Razmnožavanje voćaka semenom se retko koristi, osim u slučaju proizvodnje generativnih podloga i stvaranju novih sorti putem hibridizacije. Ovaj način razmnožavanja se ne koristi, jer voćke, proizvedene iz semena, predstavljaju hibride koji su različiti po osobinama, kasnije prorode i uglavnom daju lošiji kvalitet plodova. Zato se danas primenjuje isključivo vegetativno razmnožavanje voćaka.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Njime se proizvode sadnice i voćke iz pojedinih vegetativnih delova voćaka. Kod jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćnih vrsta najčešće se primenjuju sledeći načini vegetativnog razmnožavanja: nagrtanjem, reznicama, izdancima i najrasprostranjenijim načinom – kalemljenjem.
Nagrtanje, izdanci, sjedinjavanje plemke i podloge
Razmnožavanje nagrtanjem obično se primenjuje kod proizvodnje podloga za jabuku, krušku i dunju, a nešto ređe za višnju, trešnju i šljivu. To se obično radi u matičnjaku za proizvodnju vegetativnih podloga, gde se formira žbun s mladicama koje se nagrtanjem ožiljavaju. Ovakve mladice koriste se kasnije za kalemljenje očenjem, na spavajući pupoljak ili spajanjem.
Izdancima se najčešće razmnožava šljiva, višnja, malina, leska, a ređe dunja. Kod nas se najčešće malina i oblačinska višnja razmnožavaju izdancima, a kod ostalih voćnih vrsta se to izbegava, jer se izdancima lako prenose viroze. Izdanci nastaju iz adventivnih pupoljaka korenovog vrata i žila.
Razmnožavanje kalemljenjem jedan je od najrasprostranjenijih načina razmnožavanja, pomoću koga se veoma brzo može proizvesti veliki broj kvalitetnih sadnica. To je jedan od najvažnijih načina razmnožavanja, sjedinjavanjem podloge i plemke. Često se ukazuje potreba za kalemljenjem, i zato ćemo izneti ukratko najvažnije momente ovog načina razmnožavanja. Da bi kalemljenje bilo uspešno, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: da postoji podudarnost između plemke i podloge, da se kambijum između plemke i podloge što više podudara, odnosno, da što više dođe kora na koru, da je kalemljenje obavljeno u odgovarajućem vremenskom periodu i da je plemka u odgovarajućem fiziološkom stanju.
Pravilan dodir i izbor kalem – grančica
Podudarnost između podloge i plemke veoma je bitna, jer od nje zavisi normalno srastanje spojnog mesta i razviće kalema. Ova podudarnost je redovna između plemke i podloge iste voćne vrste, ali postoji podudarnost između podloge i plemke različitih voćnih vrsta (breskve i badema, kruške i dunje, itd). Između podloge i plemke potrebno je da se stvori pravilan dodir, tj. bitno je da se kambijumi podloge i plemke poklope bar na jednoj strani, kako bi se kalem primio. Isto tako, treba voditi računa o tome da između podloge i plemke ne uđe voda, jer će ona onemogućiti prijem kalemova.
Postoji nekoliko načina kalemljenja voćaka, od kojih se najviše primenjuju očenje na spavajući i budni pupoljak, prosto i englesko spajanje, spajanje sa strane, i prilikom prekalemivanja se koristi kalemljenje pod koru, na isečak, i ređe, u procep. Način kalemljenja najčešće zavisi od debljine podloge. Pre samog kalemljenja, bez obzira na to kako se ono vrši, treba pripremiti kalem-grančice. Pravilo je da se kalem-grančice uzimaju sa zdravih, umatičenih voćnih stabala. Međutim, naši proizvođači sadnog materijala često uzimaju kalem-grančice iz proizvodnih zasada, što je jako opasno jer se često pomešaju sorte.
Ako se one uzimaju iz proizvodnih zasada, a po pravilu ne bi trebalo, onda se skidaju sa stabala koja su vitalnija i rodnija. Prilikom biranja kalem-grančica, treba birati normalno zrele, a to su obično one koje se nalaze na periferiji krune. Vršni i osnovni deo kalem-grančice ne treba koristiti za kalemljenje jer je vršni deo nedovoljno odrveneo, a bazalni nema dobre pupoljke pa će i prijem biti slab. Kod koštičavih voćnih vrsta treba uzimati što duže kalem-grančice, jer one sadrže više vegetativnih pupoljaka. Kod trešnje ne valja uzimati pupoljke u osnovi mladara, jer su oni rodni. Takođe, kod nekih jabuka i krušaka koje obrazuju rodne postrane pupoljke, treba birati duže mladare.
Pupoljci moraju da budu sveži
Očenje je jedan od najpogodnijih načina za razmnožavanje voćaka. Po vremenu kada se izvodi, postoji kalemljenje u junu na budni (terajući) pupoljak i u avgustu i septembru na spavajući pupoljak. Pri junskom kalemljenju pupoljak kreće čim se primi, zbog čega se ovo očenje zove na terajući pupoljak, dok pri očenju u avgustu i septembru pupoljak sraste s podlogom, ostaje u spavajućem stanju do sledećeg proleća, zbog čega je ovo očenje nazvano na spavajući pupoljak.
Za kalemljenje na spavajući pupoljak kalem-grančice treba skidati neposredno pred kalemljenje. S njih odmah treba skinuti lišće i ostaviti jednu trećinu lisne drške ukoliko se radi kalemljenje pod koru u «T», a ako se radi kalemljenje „čipom“, onda se skidaju i lisne drške, što je daleko lakši način pripreme kalem-grančica. Ovakve mladare treba slagati u snopove, zamotati u vlažne krpe, staviti u polietilenske kese, zavezati i čuvati na prohladnom mestu do momenta kalemljenja, ali ne duže od 2 do 3 dana. Bitno je da pupoljci prilikom kalemljenja budu sveži, jer od toga će u punoj meri zavisiti uspeh kalemljenja.
Kalemljenje na spavajući pupoljak
Ovo je nekada bio jedan od najrasprostranjenijih načina kalemljenja. Još uvek se primenjuje, ali je sve češće kalemljenje «čipom». Kalemljenje na spavajući pupoljak se obavlja od sredine jula do sredine, pa i kraja septembra, što zavisi od voćne vrste. Redosled kalemljenja trebalo bi da bude sledeći: kruška na krušku, kajsija i šljiva na domaće sorte šljiva, jabuka na vegetativne podloge, jabuka na jabuku, kruška, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja i trešnja na trešnju, šljiva na džanariku i na kraju trešnja i višnja na magrivi. Kod nas se najčešće primenjuje očenje u obliku slova “T”, a jedino se u Bugarskoj, u toplijim rejonima, kod oraha primenjuje kalemljenje na prozor. Redosled kalemljenja se mora ispoštovati, jer u protivnom dolazi do slabijeg prijema sadnica.
Sama tehnika kalemljenja “T” se izvodi na sledeći način. Prvo treba pripremiti podloge za kalemljenje. One se očiste od bočnih grančica i lišća do visine 15 do 25 cm. Kod koštičavih se to radi ranije, a kod jabučastih vrsta neposredno pred kalemljenje. Ukoliko nije bilo padavina, na 10 do 15 dana pred kalemljenje, treba izvršiti jedno zalivanje, da bi se kora bolje odvajala od drveta. Na očišćenom delu podloge, 10 do 15 cm od zemlje, napravi se uzdužni presek oko 3 cm i poprečni oko 1 cm u vidu slova “T”. Drugom stranom noža se odvoji kora od drveta. U levu ruku se uzme kalem-grančica, vrhom okrenutim ka telu, oštrim nožem se na 1,5 cm ispod osnove pupoljka zaseče i polako skida pupoljak s korom i jednim tanjim slojem drveta do 1 cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak se drži za peteljku i brzo uvlači pod koru. Ukoliko je dužina kore veća i ne ulazi u napravljeni presek na podlozi, onda se višak kore odseče, da bi pupoljak dobro nalegao na drvo. Stavljeni pupoljak se uveže 1 cm iznad i oko 2 cm ispod pupoljka, najčešće specijalnim gumicama za tu namenu, a može i rafijom ili najlonskim pantljikama. Nakon 10 do 15 dana može se ustanoviti da li je kalemljenje uspelo. Ako deo lisne drške pri dodiru prstom lako otpada, onda je znak da je pupoljak primljen, a ako je sasušena, žilava i teško se odvaja od pupoljka, znači da se pupoljak nije primio. Ako pupoljak nije primljen, treba ponoviti kalemljenje. Naredne godine na proleće se okalemljene podloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka.
Tehnika vezivanja kalema specijalnom gumicom za tu namenu: gumica se prvo postavi iznad pupoljka, omota dva do tri puta, a zatim se prelazi gumicom ispod pupoljka gde se sa donje strane pupoljka omota nekoliko puta, a zatim se poslednji omotani krug povuče ka sebi, vrh gumice provuče ispod kruga i zaveže.
Skupe kalemarske greške
Od kraja jula, tokom čitavog avgusta, sve do sredine septembra, obavlja se najčešći način kalemljenja – na spavajući pupoljak. Zato je pravo vreme da ukažem na moguće kalemarske greške i propuste koje valja izbeći. U toku dosadašnjeg iskustva, stečenog za preko 35 godina rada u voćarstvu, bio sam svedok mnogih propusta i grešaka koje su napravljene u toku kalemljenja i gde su štete bile jako velike. Imao sam priliku da vidim krušku kalemljenu na podlogu jabuke MM-106, da se kasnilo s kalemljenjem sorti jabuke na podlozi M-9 (kalemljenje rađeno posle 10. septembra), da su korišćene predebele kalem-grančice šljive za jako tanke podloge proizvedene u semništu, gde je odrađeno i kasno kalemljenje posle 10. septembra, i od 250.000 podloga prijem je bio 10 do 15 odsto.
