Među bolestima maline izdvojićemo one koje su najčešća pretnja zasadima. To su: kestenjasta pegavost izdanaka maline, rđa lista i stabla, smeđa pegavost lista maline, sušenje izdanaka maline.
Ljubičasta pegavost izdanaka je najznačajnija bolest maline. Pričinjava veliku štetu. Rasprostranjena je najviše u Zapadnoj Srbiji, jer se malina tamo najviše uzgaja. Napada lišće, stablo, izdanke, pupoljke. Prvi simptomi se pojavljuju krajem juna i u julu, kao pege ljubičaste do tamnokestenjaste boje, počev od oboda listova, koje se zatim šire do lisnog nerva. Mere zaštite su ovom slučaju uklanjanje obolelih izdanaka odmah nakon berbe kao i primena adekvatnih fungicida
Rđa lista i stabla je rasprostranjena u svim delovima Srbije gde se malina uzgaja.. Pojavljuje se u vidu narandžastih pega sa crnim tačkastim telima po njima. Napada sve nadzemne delove biljke. Kod nas se javlja u avgustu i septembru. Mere zaštite su uklanjanje zaraženih izdanaka, sakupljanje i paljenje opalog lišća i zaoravanje, primena fungicida.
Smeđa pegavost lista se obično primećuje leti, po lišću, u vidu sitnih pega od otprilike 15 mm, okruglog oblika. Ako se puno prošire, velika infekcija može dovesti do totalnog opadanja lišća.
Sušenje izdanaka primećuje se po slabijem rastu bočnih grana ili pojedinih izdanaka. Lišće vene, pojavljuju se purpurne lezije na izdanku, što može dovesti do daljeg širenja, nekoliko centimetara.
Štetočine
Najpoznatije štetočine maline su:
Crveni voćni pauk koji oštećuje list i menja mu boju: prvo postaje žućkast, posle prelazi u bronzanu boju. Oštećuje i plodove, jer smanjuje količinu hranljive materije, plodovi postaju sitni, granje na kojem je oštećeno lišće ne ulazi spremno u zimu, a pupoljci nemaju dovoljno hrane. Zaštita se obavlja akaricidima samo ako je brojnost iznad praga štetnosti.
Mala malinina vaš je velika štetočina, koja crpi sve sokove iz lišća. Nakon toga lišće postaje kovrdžavo. Takođe, prenosi virus, koji kasnije nanosi dodatnu štetu malini.
Rutava buba štetu može naneti isključivo kao odrasli insekt koji se hrani cvetovima. Ova buba je najaktivnija od 10 do 16 časova. Hemijske mere zaštite se ne preporučuju, jer to može da našteti pčelama. Preporučuje se obrada zemlje u zimskom periodu, jer one ne podnose niske temperature.
Velika malinina vaš prenosi više vrsta virusa. Za razliku od male malinine vaši, napadnuto lišće maline se ne kovrdža. Kod ove vrste štetočine efikasne metode zaštite su korišćenje insekticida i bioloških metoda, pojedinačno ili zajedno, i korišćenje što otpornijih sorta maline.
Azijska voćna mušica može da nanese ogromnu štetu i pre i posle berbe. Kada se odlože jaja, larve se kreću u dubinu ploda i time ga razrušavaju iznutra. Plod postaje mekan. Oštećeni plodovi brzo propadaju. Na jako oštećene plodove mogu da se nakače i ostali paraziti, kao što su gljivice i bakterije, koje izazivaju trulež. Kao mera zaštite preporučuje se primena različitih insekticida, da ne bi došlo do rezistentnosti, koja je moguća kod D.suzukii. Što se tiče agrotehničkih mera, potrebno je biljne ostatke uklanjati što je više moguće, zakopavati, uništavati. Ne preporučuje se kompostiranje. Takođe, potrebno je stalno kontrolisati plodove i ambalaže u kojima voće stiže iz uvoza.
Dudovac može izazvati golobrst, pošto se dve trećine vremena vegetacije gusenica hrani listom i štetočine praktično skeletiraju list maline. Na početku se kao mera zaštite preporučuje uklanjanje gnezda gusenica. Takođe, savetuje se primena insekticida na bazi Bacillus thurigiensis, jer imaju povoljne toksikološke osobine.
Eriofidna grinja lista maline
Pojavljuje se u vidu svetlozelenih mrlja, koje se kasnije šire, zahvataju ceo list i poprime boju od svetlozelene do žute. U slučaju ove štetočine, tipično je podizanje lica lista u vidu mehura, a na naličju lista se gubi maljavost, što je karakteristično pri jakom napadu. Jedina efikasna mera zaštite u ovom slučaju je primena insekticida širokog spektra.
Jagodin cvetojed štetu nanose samo u stadijumu odraslog insekta, tako što se hrani mladim lišćem i cvetovima. Polažu jaja u cvetove, isisavaju sokove i cvet se postepeno skroz osuši. Preporučuje se uništavanje svih biljaka hraniteljki u blizini zasada ili uništavanje zaraženih biljaka, to jest, hemijsko uništavanje.
Majski gundelj oštećuje nadzemne delove biljke. Hrani se prvenstveno lišćem biljke. Kao preventivna mera u borbi s ovom štetočinom se predlaže mehanička obrada zemljišta, tako što se larve izbacuju na površinu i kupe ih ptice, ili stradaju prilikom vremenskih nepogoda. Takođe, jedna od preporuka je da se pre polaganja korena u zemlju, on spusti u neki zemljišni insekticid.
Mala jagodina lisna vaš isisava sokove iz lista, nakon čega se list kovrdža. Takođe prenosi i viruse, što vodi ka dodatnoj šteti po malinu. Kao mera borbe s ovom štetočinom, predlaže se preventivno uklanjanje biljnih ostataka, kao i korišćenje insekticida.
Zaštita od bolesti i štetočina
Prvo prskanje se obavlja u početku listanja maline. Ovo prskanje je namenjeno radi preventivne zaštite od sušenja izbojaka malina, pa treba koristiti jedan od bakarnih preparata, a radi suzbijanja malinovog cvetojeda koristiti adekvatni insekticid.
Drugo prskanje u drugoj polovini aprila se obavlja radi zaštite od sušenja izbojaka maline i rđe maline nekim od fungicida, dok se u isto vreme vrši i zaštita insekticidima za suzbijanje malinine vaši, malinine mušice, malininog cvetojeda, malinine bube.
Treće prskanje se obavlja pred cvetanje, radi zaštite od sušenja izbojaka maline, truleži plodova i rđe, kao i za
suzbijanje malinine bube, malininog cvetojeda, malinine mušice i malininog prstenara
Četvrto prskanje se obavlja u precvetavanju, radi zaštite od truleži plodova i sušenja izbojaka maline i za suzbijanje malinine bube, malinine vaši i malininog korebusa.
Peto prskanje se obavlja na tri nedelje pre berbe, radi zaštite od truleži plodova i sušenja izdanaka, kao i za suzbijanje malinine bube i malinine vaši.
