Prošao je period kada su nas radovale pune tezge jagoda, a proizvođači već moraju misliti na novu proizvodnu godinu, te ovo voće blagovremeno zasaditi. Vreme za sadnju jagode je do 15. avgusta i ovaj posao najčešće se obavlja početkom avgusta. Ipak, vremenske prilike diktiraju početak sadnje, odnosno pripremu zemljišta.
Predusev jagodi obično su pšenica ili ječam. Zemljište se obradi, korovi se puste da rastu i onda se upotrebe totalni herbicidi. Prema rečima dipl. inž. zaštite bilja Biljane Pavlović iz Šapca, po planu godine koji se odnosi na agrotehničke mere neophodno je raditi analizu zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata pripremiti ga uz upotrebu određenog đubriva. Ono se baca po celoj površini. Prilikom pravljenja bankova na koje se stavlja folija, đubrivo se pokupi zajedno sa zemljištem i tako se nađe u banku.
Skupo menjanje zasada
– Najvažniji element koji u prvoj godini mora biti zastupljen u zemljištu je fosfor, jer on služi za razvoj korenovog sistema. Ove poslove najbolje je završiti između 1. i 15. avgusta i tada započeti sadnju. Najpoželjnije je koristiti frigo sadnice jagoda koje se od momenta vađenja iz matičnog zasada do sadnje čuvaju u hladnjači na konstatnoj temperaturi od -2 stepena. Što se sadnice ranije posade, i bokor biljke biće bolje razvijen. To znači da će prve godine rod biti maksimalan – kaže Pavlovićeva.
Naša sagovornica podseća da savremeni zasad podrazumeva gajenje na foliji i zalivni sistem kroz koji se nakon sadnje puštaju preparati protiv zemljišnih štetočina i zemljišnih bolesti. Osnovna zemljišna bolest je plamenjača korenovog vrata jagode. Kada se ovi poslovi urade, kroz zalivni sistem se puštaju vodotopiva đubriva tipa startera, i to bar dva puta.
Kako sve izgleda u praksi pitali smo Miletu Lazića iz sela Slatine, koji pod jagodom ima 2,5 hektara i spada u veće proizvođače ovog voća. Kako kaže, reč je o proizvodnji u kojoj se svake druge ili treće godine jagoda krči. Ove godine Lazić je iskrčio zasad na dva hektara. Objašnjava da proizvođači finansijski ne mogu da podnesu menjanje zasada svake godine jer je to skupo i za jednu proizvodnu godinu ne mogu povratiti sav uloženi novac iako te jagode donose najveću zaradu jer su prve klase. Druge godine nema osnovnog ulaganja u zasad tako da ostaje čista zarada, a rod od trogodišnjeg zasada najčešće se prodaje kao industrijska jagoda.
Stao izvoz, izostala zarada
– Ova godina je bila veoma specifična jer je većina roda, bez obzira kada je on dospeo i koje klase je bio, za industrijsku preradu. Kod mene je za branje stigla pozna sorta „sibila“, i bez obzira što je reč o novom zasadu i plodu prve klase sve količine su završile kao sirovina za preradu. Izvoz je kod nas stao i mi smo ostali bez najbolje zarade – kaže ovaj proizvođač.
Mileti predstoji sadnja na 20 ari. Važno je da sledi određena pravila i da odabere pravu parcelu jer jagoda se nikada ne sadi na jagodu, a bilo koja druga kultura na parcelama na kojima je bilo ovo voće daje odlične prinose, pre svega zbog vodotopivog đubriva koje je upotrebljavano.
– Na njivama na kojima ću iskrčiti jagodu posejaću ili lucerku ili kukuruz za silažu. Za predusev jagodi obično stavljam neku grahoricu ili stočni grašak jer ove biljke zemljište oplemenjuju azotom. Velika verovatnoća je i da na parcelama na kojima ću naredne godine saditi jagode neće biti useva, pustiću zemlju da se odmori i nađubriću je sagorelim stajnjakom. Nakon toga uradiću analizu zemljišta. Jagode najbolje uspevaju na zemljištu čija pH vrednost je 6,5. Kod nas su zemljišta relativno kisela pa ih opemenjujemo saturacionim muljem ili krečom – priča ovaj poljoprivrednik.
Mileti predstoji i odluka koje sorte da sadi. Kako smo čuli, sa kasnom sortom ove godine nije dobro prošao. Kaže da njegovo iskustvo govori da je najvažnije odabrati rane sorte, jer one donose zaradu bez obzira na količinu koja se ubere.
Grad Šabac plaća bunare
Grad Šabac već nekoliko godina kroz podsticaje sprovodi lokalnu strategiju razvoja poljoprivrede. Programi se prilagođavaju potrebama proizvođača i ne dupliraju se sa merama nacionalnog programa. Primera radi, od 2007. godine subvencioniše se dubinsko iskopavanje bunara i tokom ovog perioda sredstva su opredeljena za 650 bunara na teritoriji Pocerine. Zahvaljujući ovoj meri voćarstvo je doživelo veliku ekspanziju, a posebno proizvodnja jagodičastog voća. Kako su nam rekli u Odeljenju za poljoprivredu ove lokalne samouprave, kada se sabere ukupna dužina ovih bunara dođe se do – 60 kilometara. Za ove namene iz gradske kase izdvojeno je više od milion evra, što je rezultiralo povećanjem površina pod ovim voćem sa 200 na 1.200 hektara. Zbog toga su sada zastupljeni savremeni zasadi jagoda, na bankovima sa folijom, što je dovelo do zadovoljavajućeg kvaliteta i kvantiteta ovog voća. Postoji i prepoznatljiv kupac.
-Nama je zadovoljstvo što je ovo područje oživelo i što ljudi ostaju na svojim imanjima. Brojke govore da iz ovih delova šabačke lokalne samouprave stanovništvo mnogo sporije napušta sela. Osim što se ovi bunari koriste za navodnjavanje, njihova korist se ogleda i u opremnju kuća jer se voda upotrebljava i u kupatilima, a to nam je značajno za ruralni razvoj. Uređeni su i lokalni putevi sistemom dva dinara na dinar – kaže Predrag Srdanović iz Odeljenja za poljoprivredu Grada Šapca.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.