Jagoda (lat. Fragaria sp.) predstavlja biljku iz porodice ruža (Rosaceae) koja ima oko deset vrsta i gotovo sve su rasprostranjene u severnom umerenom pojasu. Mogu da se gaje tokom čitave godine, a letnja sadnja daje ubedljivo najveći rod u poređenju s jesenjom i prolećnom sadnjom. U plodu se nalazi oko 60 % vode, može biti i do 12 %, šećera, kao i vitamina C od 24 do 97 mg. Cveta više puta u godini i služi kao biljka-indikator za ispitivanje virusa.
U pojedinim voćarskim krajevima, prema obimu proizvodnje izdvojile su se pojedine voćne vrste, adaptirane na lokalne agroekološke uslove. Kad je jagoda u pitanju, izuzetni rezultati beleže se u Podunavskom, koji zahvata delove Beograda i Smedereva i Zapadnomoravskom rejonu, zahvata delove oko Kraljeva, Čačka i Užica, ali je ima i u drugim proizvodnim regionima Srbije.
U većini proizvodnih regiona naše zemlje najčešće zastupljene sorte su Kleri, Džoli, Alba, Azija, Arosa i Roksana. U okolini Šapca mogu se sresti starije sorte, kao što su Elsanta i Kvin Eliza, dok je najzastupljenija sorta u okolini Kruševca i dalje Roksana. Zbog potreba prerađivačke industrije sve više se proizvodi i stara nemačka sorta Zenga Zengana, najviše u okolini Leskovca. Od stalnorađajućih sorti, u našoj zemlji najviše se gaji Irma.
Alba je nastala krajem 20 veka u Italiji, a karakteriše je velika otpornost prema bolestima. Veoma je cenjena među proizvođačima, jer daje izuzetno visoke prinose po biljci. Predstavlja ranu sortu koja sazreva krajem aprila ili početkom maja.
Arosa je jednorodna sorta, čiji su plodovi u nivou listova. Svetlocrvene je boje, konusnog izgleda ploda, srednje veličine, s nešto slabije izraženom aromom. Spada u kasne sorte.
Kleri (Clery) takođe spada u jednorodne sorte, ali u odnosu na Arosu karakteriše je jako dobra aroma i ukus. Ima srednje krupne plodove, s prinosom po biljci od 550 g. Spada u rane sorte, jer sazreva krajem aprila do početka maja i jako dobro podnosi transport.
Čendler (Chandler) spada u srednje rane sorte, s krupnim plodovima. Može da se koristi kao stono voće ili za preradu.
Redčif (Red chief) je poreklom iz Amerike. Karakterišu je plodovi srednje krupnoće, s izraženom aromom. Spada u industrijske sorte.
Što se tiče vrsta jagoda, u najznačajnije spadaju:
Divlja šumska jagoda (Fragaria vesca L.) izuzetno je cenjena među proizvođačima, kako zbog ukusa i hranljivih svojstava, tako i zbog izuzetno lekovitih svojstava listova i korena. Jako su deficitarne na tržištu, a najčešće se na nju može naići tokom obične šetnje šumom. Prepoznatljive su po tome što su sitne, modrocrvene boje i jake arome.
Zelena jagoda (lat. Fragaria viridis Duch.) egzotična je vrsta, s egzotično zelenom bojom plodova. Višegodišnja je biljka, po ukusu jako slična crvenim jagodama, ali zbog boje predstavlja izazov.
Jagoda kitnjača (lat. Fragaria moschata Dush.) ili mošusna jagoda predstavlja evropsku sortu jagode. Izdržljiva je, može da preživi različite vremenske uslove, a poreklom je iz Italije. Ima jako male, okrugle plodove.
Baštenska jagoda (lat. Fragaria ananassa Dush. F. Grandiflora Ehrh.) predstavlja hibridnu vrstu s karakterističnim oblikom i veličinom ploda koji se najčešće koristi u za proizvodnju raznih deserata kao što su kolači, sladoledi, kolači i pite.
