VINOGRADI VEĆ SE BERU
Šumadijski vinogradari i vinari još u avgustu počeli su da skidaju grozdove sa špalira loze. Najveći deo roda biće pretočen u vino. Samo u oplenačkom kraju pod vinovom lozom je oko 500 hektara, a u okolini Topole godišnje se proizvede preko dva miliona litara vina, od čega 250.000 flaša sa geografskim poreklom.
Berba je velika završnica u vinogradu, najvažnijem mestu na kojem i nastaju vina. O tome svedoči Božidar Aleksandrović, vinar iz Vinče kod Topole, iza koga su tačno 22 samostalne berbe. On u ovogodišnju kreće na krilima novog uspeha, posle osvajanja Zlatne medalje na Dekanteru u Londonu, u konkurenciji 18.000 uzoraka, za Voždovo vino od čistog kaberne sovinjona.
Pobedničko vino iz starog zasada
– Vina uvek nastaju u vinogradu. Svaka godina je posebna i zavisi koliko i kada je bilo kišnih i sunčanih dana. Dešavalo nam se da iz pojedinih berbi nismo uspeli da napravimno nijedno vino, ali pamtimo i izuzetne godine. Za ovu ćemo reći da je bila dobra. Berba je počela malo ranije, pogotovo belih sorti. Vegetacija je svuda krenula ranije, pa i u vinogradu – kaže Božidar Aleksandrović.
Koja će se vina iznedriti od plavih i belih bobica, zavisi od mnogo toga, od vremena, količine sunca, starosti vinograda, vrste zemljišta, sorte i na kraju od znanja u preradi. Recimo, vino koje je pobedilo u Londonu nastalo je od grožđa iz vinograda starog preko 15 godina.
– Njegov razvijen korenov sistem daje svojevrsni identitet grožđu. Zatim, birali smo delove vinograda sa posnijeg, kamenitog zemljišta. Bobice su bile sitnije, a sok iz njih dobili smo inovativnom metodom, te je dobijen visok nivo antioksidanata iz pokožice. Na kraju je vino odležalo u novim buradima od francuskog hrasta, a potom se osam godina školovalo u bačvama od slavonskog hrasta. Zato, u svaku berbu treba ući sa verom i znanjem – svedoči Aleksandrović.
Selo sa deset vinarija
U Lipovcu kod Topole na pet hektara svoju desetu berbu, kao peti naslednik i vlasnik porodičnog vinograda i vinskog podruma „Koreni 1934“, počeo je mladi Nemanja Petrović. Očekuje dobru godinu, iako je vegetacija krenula ranije.
– Jedan deo naših vinograda nalazi se na obroncima Venčaca. Tlo je takvo da na 40 centimetara ispod ilovače se nalazi čuveni venčački mermer. Tamo gde su zasađene bele sorte dobijamo grožđe za sveža i aromatična vina, jer je pozicija takva da imamo malo kišnih dana, mnogo sunca, a izrazito hladne noći. Berbu počinjemo u zavisnosti od sorte, podloge i namene grožđa. Iako sam rođen u vinogradarskoj i vinarskoj porodici i potomak sam jednog od osnivača Venčačke zadruge koji je imao 24.000 čokota, morao sam da nađem sopstveni identitet. Volim sveža, sortna, pitka vina punog tela i dobro izbalansirana – kaže za „Dobro jutro“ Nemanja Petrović.
A selo, u kome ovaj tehnolog nemetala gaji vinograde upisuje se na vinsku mapu po tome što broji jedva 500 stanovnika, a već ima deset registrovanih vinarija i cele padine pod čokotima. Nadmorska visina na kojoj se gaji loza, u rasponu od 320 do 380 metara, idealna je za vinograde. Predeo karakteriše veliki broj sunčanih dana, malo padavina i konstantnu ružu vetrova.
Druga karakteristika je što se u Lipovcu još uvek gaji skoro iščezli Aleksandrijski muskant.
– Imamo ga u vinogradu od jednog hektara starom preko pola veka. Poznatiji je pod imenom malaga i poreklom je iz Egipta. U Srbiji se pominje još u 19. veku, a donet je i zasađen kako bi se popravio tadašnji sortiment. Želja je da u budućnosti budemo poznati po sorti, koja polako iščezava i da to bude neka vrsta ličnog pečata našeg vinskog podruma, u kome vina pravimo po tradicionalnoj metodi. Malaga ima drugačije zahteve. Traži kratku rezidbu, kao smederevka, dobro podnosi visoke temperature, kakve su bile u julu, ali i iz kišnih godina daje dobra vina – dodaje Nemanja.
On će ove jeseni brati grožđe u starim vinogradima sa starim klonom muskant hamburga, zatim župljanku, vranac i prokupac, a u novozasađenim internacionalne sorte šardone, merlo i kaberne.
Refraktometar i širometar
Kada je pravo vreme da se grozd odvoji od loze – vinogradari odlučuju na osnovu iskustva i znanja. Ne postoji univezralni savet, već početak berbe zavisi od vrste grožđa, podneblja u kome se uzgaja i njegove namene.
Procena se obavlja merenjem refraktometrom u vinogradu. Vizuelno određivanje zrelosti je najmanje pouzdano, pa čak i vinogradari sa dugogodišnjim iskustvom ga izbegavaju, iako znaju da prate promene na zrnima, listovima ili peteljkama. Druga metoda je primena širometra, kojim se meri gustina tečnosti. Uzorak se uzima sa više različitih mesta u vinogradu, više dana.
Grozdovi se izgnječe, procede i sipaju u stakleni sud u koji se potopi širomer. Kada procenat šećera više ne raste, berba može da počne, objašnjava savetodavac Danko Petrović. Međutim, grožđe se ne bere samo u punoj zrelosti, već i pre ili posle, u zavisnosti za šta je namenjeno.
– Različiti su kriterijumi za stono i vinsko grožđe. Stono mora da je dovoljno slatko i ukusno, ali da bude lepo i na oko. Za desertna vina se bere tek kad prezri, jer tada ima veći procenat šećera, a vlaga je isparila – dodaje Petrović.
Berba vinskih sorti obavlja se u jednom navratu, ali se svaka sorta bere posebno. Pritom je potrebno suvo vreme i da temperatura ne bude veća od 25 stepeni, jer će se grožđe pregrejati u kljuku.
Trenutak zrelosti
– Određivanje zrelosti grožđa jedno je od najznačajnijih trenutaka u gajenju vinove loze i ona počinje kada sastav zrna i organoleptičke osobine najviše odgovaraju njegovoj nameni. Grožđe je zrelo kada se u dva uzastopna merenja, u razmaku od dva do tri dana, šećer više ne povećava, a kiselina ne smanjuje. Berbu ne treba početi pre vremena, jer tada grožđe sadrži manje šećera, a visok nivo kiselina. Ukoliko se zakasni, grožđe će da prezri – kaže Danko Petrović, savetodavac za vinogradarstvo i voćarstvo iz Topole.
Čokoti na 20.000 hektara
U Srbiji je pod vinovom lozom više od 20.000 hektara zemlje. Prema podacima Privredne komore Srbije godišnje se u našoj zemlji proizvede 30 miliona litara vina, a do sada je registrovano preko 400 vinarija. Vinova loza se gaji u 22 vinska rejona. To znači da imamo isto toliko delova zemlje, koji se razlikuju po sastavu zemljišta, lokalitetu i mikroklimatu. Svaki rejon daje posebnu karakteristiku grožđu.
Od dobrog grožđa možete da napravite i dobro i loše vino. A od lošeg grožđa samo prosečno, i to samo zato što nema loših vina – kaže Mija Radovanović iz sela Krnjevo, prvi privatni vinar u Srbiji.
O važnosti gajenja grožđa i pravoremene berbe šumadijski vinari navode da je izvoz vina iz Srbije vredan oko 17 miliona evra, ali je uvoz duplo vredniji. Ovaj podatak govori da su potrebe tržišta velike i da vinarstvo i vinogradarstvo ima šansu za još veći razvoj.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
