Насловна ВЕСТИ1 Na Zlatarskoj sirijadi bele kriške ekstra kvaliteta

Na Zlatarskoj sirijadi bele kriške ekstra kvaliteta

442
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

I na ovogodišnjoj Zlatarskoj sirijadi u Božetićima kod Nove Varoši  izlagani su sirevi ekstra kvaliteta, a za najbolje proizvođače, drugi put za redom, proglašeno je domaćinstvo Borivoja i Perke Paunović iz Bukovika, dok je nagrada za najbolju heldopitu pripala Milici Ivanković. U konkurenciji je bilo 15 punomasnih sireva od kravljeg mleka. Drugo mesto pripalo je Dragu Bojoviću iz Miševića na Zlatru, a treće Jordanu Mačiću iz Tisovice.

Smotra proizvođača belog mrsa iz novovaroškog kraja, 24. po redu, održana je na Veliku Gospojinu nakon dve godine pauze zbog korone. Konkurencija je bila jaka, pa su prema rečima članova stručnog žirija o pobedniku odlučivale nijanse. Zbog specifičnog ukusa koga duguje lekovitim travama sa planinskih pašnjaka, zlatarski sir je rado viđen na trpezama gurmana.

-Iz godine u godinu sve je teže među takmičarskim uzorcima odabrati tri najbolja, a pored izgleda i ukusa, ocenjivani su i boja, miris i tekstura. Planinke sve veću pažnju poklanjaju higijeni i kvalitetu, što posebno raduje. Zlatarski sir je veliki gospodin i traži svaku pažnju, pa za njegovu proizvodnju treba dosta truda. Kvalitetnih belih kriški nema bez veštih ruku planinki, kvalitetnog mleka i sirila- kaže Marija Nešovanović, tehnolog „Sirele“ iz Čačka, član stručnog žirija Sirijade.

Sir Borivoja i Perke Paunović proglašen je za najbolji i na Sirijadi održanoj pre dve godine. Obrađuju 16 hektara zemlje, a pomažu im sin Srete i snaja Verica sa unucima.

-Ovo nam je 11 nagrada na Sirijadi, a nagrađivani smo za prvo, drugo i treće mesto. Naš sir se jede širom Evrope, a preporuka zadovoljnih mušterija je najbolja reklama. U staji trenutno imamo pet muznih krava, bilo bi ih i više da nije problema u vodosnadbevanju. Ceo božetićki kraj je bezvodan i jedva da ima vode za piće, pa se uzdamo u obećanje rukovodstvaa lokalne samopuprave  da će do iduće Sirijade do žednih sela konačno stići voda sa Trudovačkog vrela- kaže Sreten Paunović.

Zlatarski sir spada u grupu belih sireva u salamuri, a karakteriše ga tanka kriška bez šupljina.  Cena mu je od 500 do 800 dinara za kilogram i njegova proizvodnja je osnovni ili dodatni izvor prihoda za gotovo hiljadu seoskih gazdinstva. Domaćinstvo Milanke Trtović iz Komarana, koja je ove godine bila predsednik žirija Sirijade, mesečno kupcima isporuči oko tonu sira.

-Za kilogram sira potrebno je sedam litara mleka, a u njegovoj proizvodnji gotovo da se ništa nije menjalo vekovima. Mleko se ne obrađuje termički, već se odmah siri nakon muže. U pomuženo mleko doda se maja i meša, pa se nakon dva sata stavlja u gazu da se ocedi. Dok je još u gazi sir se stavlja pod drveni krug i pritisne kamenom. Posle četiri do pet sati seče se na kriške, debljine do jednog cenrimetra, i slaže u  kante ili čabrice i redom soli. Zri na toplom od 40 do 45 dana- otrkiva Milanka.

A bez kvalitetnog belog mrsa nema ni ukusne heldopite, koja je uz zlatarski sir glavni adut u gastro-ponudi novovaroškog kraja.Takmičenje u pripremanju pite od heldovnog brašna, već godinama je sastavni deo Zlatarske sirijade. Ove godine u konkurenciji je bilo osam heldopita. Drugo mesto pripalo je Vesni Špica iz Draževića, a treća Dijani Luković iz Božetića.

Inače, Zlatarska sirijada je ove godine je bila deo „Miholjskih susreta sela“ koji su prvi put održani u Novoj Varoši.  Na njima su se gorštaci nadmetati u skoku u dalj iz mesta, obaranju ruke, nadvlačenju klička, nadvlačenju konopca i bacanju kamena s ramena, a rabadžije u vučenju trupaca na vlaci volovskom zapregom. Takmičili su se i đaci seoskih škola i to u trci džakovima, poligonu i igri „između dve vatre“.

Željko Dulanović