Na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu svečano je otvoren Paviljon Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam na kojem su predstavljene aktivnosti sekretarijata, firme za oznakom „Najbolje iz Vojvodine“ kao i suizlagači. Svi oni korisnici su subenija u prethodnom periodu.
-Mi danas ne predstavljamo ono što radi sekretarijat. Ideja je da građanima prikažemo na čega sekretarijat troši novac koji je dobio. A toši ga na ono što rade ovi divni ljudii, troši ga na to da svi shvatimo da nije preko granice ni toplije, ni lepše, ni veće, ni interesantnije. Važni su oni koji proizvode, ljudi koji izlažu ove proizvode, kao i potrošači. Nigde nije lepše nego što je ovde, a Vojvodina kao najrazvijeniji deo Srbije je nešto sa čime se dičimo. Najbolje iz Vojvodine su ljudi, poručio je dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.
Pobednik poslednjeg konkursa „Najbolje iz Vojvodine“ je Udruženje žena „Staparska ruža“ koje uspešno je od staparskog ćilima napravilo prepoznatljiv brend. za samo pet godina delovanja, Zahvaljujući nasleđu, a za samo pet godina rada, ovo udruženje uspelo je da zauzme poseban položaj i integritet naslanjajući se na tradiciju ćilimarstva koje je u ovom naselju na severu Bačke prisutno duže od dva veka. Nakon pauze od 50 godina žene su sele su za razboj i počele da tkaju na način i po motivima ruže, kako su to radile njihove majke i bake.
-Mi smo naš ćilim sačuvale od zaborava. Uz podršku Pokrajinskog sekretaraijata za socijalnu demografiju i ravnopravnost polova otkale smo prvi veliki ćilim. Zahvaljući Sekretarijatu za privredu i turizam sada ga izlažemo na sajmu. Koristimo horizontalni razboj na kojem rade dve žene. Za izradu ovog veliko ćilima one su radile 600 sati, rekla je Mira Kovačev, predsednica Udruženja „Staparska ruža“.
Ovi ćilimi prepoznaju se po vencima cveća i ruža koje su vešte staparske tkalje podigle na nivo narodne umetnosti. Našle su način i da ovaj motiv postane lep modni detalj.
-Gledamo kako da staprsku ružu približimo mladima pa je koristimo kao motiv na nosivim predmetima, poput ženskih tašni, rekla je Kovačeva.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
