Kratkoročno pozitivne efekte Srbija može očekivati u sektoru poljoprivrede i proizvodnji čelika ako obezbedi stabilno snabdevanje, dok će negativni efekti biti za izvoznike u Rusiji i Ukrajinu i na polju energenata, ocenio je finansijski konsultant Branislav Jorgić.
On je naveo da kao zemlja koja izveze dobar deo ratarske proizvodnje možemo imati koristi od cena koje su sada na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu.
„To je prilika da nakon podmirenja sopstvenih potreba ostatak izvezemo i napravimo dobru zaradu“, rekao je on.
Efekat umanjuje značajno povećanje cena repromaterijala za poljoprivredu, ali zarada je i dalje značajna.
„Država treba u vreme žetve, kada su cene najniže, da napuni svoje robne rezerve, da planira potrebe države za tim robama, a za ostatak da dozvoli izvoz putem kvota“, rekao je on.
Dodao je da negativne efekte trpimo na polju energenata gde postoji određena neizvesnost u snabdevanju, kao i povećanje cena.
„Nafta uz određene privremene probleme, neće biti problem na duži rok, problem može biti samo nešto malo veća cena. Veći problem može da nastane sa gasom. Ali, za sada tu problema nemamo, jer imamo ugovor i dotok“, rekao je on.
Objasnio je da nam kao problem iznad glave „visi“ politika EU, odnosno njihov odnos prema uvozu gasa iz Rusije, a da bi gas stigao do Srbije prolazi dve EU članice Bugarsku ili Mađarsku.
„Ako EU promeni politiku, možemo biti u problemu“, ukazao je on.
Jorgić je ocenio da na tržištu gvožđa i čelika naš veliki proizvođač može profitirati zbog povećanja cena. Problem mogu biti rude gvožđa, kao i snabdevanje koksom, koji stižu iz Ukrajine i Rusije.
„Ako rešimo taj problem, a transportuje se uglavnom Dunavom, onda ćemo profitirati“, ocenio je on.
Kod tržišta hartija od vrednosti naglasio je da se poremećajima može razmišljati samo kod NIS-a koji je u većinskom vlasništvu Gasproma.
„To može eventualno uticati na položaj NIS-a. A što se samog NIS-a tiče, on odlično posluje, profitabilan je i do sada je redovno isplaćivao dividende“, rekao je Jorgić.
Iz Srbije se najviše izvozi u Italiju i Nemačku i on navodi da bi eventualno mogao da bude problem stanje u tim državama.
„Ako tamo dođe do ekonomskih poremećaja to će neumitno uticati i na nas“, napomenuo je.
Jorgić je istakao i da najveće probleme imaju izvoznici u Ukrajinu i Rusiju.
„Osnovni problemi su prekid platnog prometa, čak i da izvezemo kako ćemo naplatiti i kada. Drugi je transportni problem, jer su ta područja u ratu, a treći problem je pad standarda i kupovne moći tamošnjih kupaca“, rekao je on.
Naglasio je da taj problem posebno može da se odnosi na naše voćare koji su po dobrim cenama izvozili u Rusiju. Jorgić ističe da se dinar drži relativno stabilan zbog očuvanja kupovne moći građana i investicione stabilnosti.
„Da li ćemo mi to uspeti na duži rok, ne znam, ali zavisiće pre svega od stanja u EU oko evra, i sa druge strane od dotoka investicija iz inostranstva koje nam povećavaju devizne rezerve i daju mogućnost pojačane intervencije NBS“, objasnio je Jorgić.
On smatra i da bi Vlada Srbije trebalo da podstakne domaće investitore.
„Da u slučaju da bude nedostatka stranih investitora, domaći da mogu da popune taj prazan prostor i održe stabilnost“, rekao je on.
Građanima sa viškom novca on je preporučio da se u ovim „gibanjima na finansijskom tržištu“ ponašaju racionalno i ne zaleću u neka ulaganja da bi pobegli u nekretnine ili evre.
„Onaj ko ima 10.000 evra treba to da sačuva izvesno vreme, da se ne upušta u špekulacije, jer ovo je došlo i proći će, stabilizovaće se u novu realnost“, smatra Jorgić.
Mlađim ljudima preporučio je da od svake plate kupuju investiciono zlato za penziju, jer je trend stalnog rasta cena zlata, i da to čuva imovinu. Za mlađe ljude sa više para, spremnih na rizik, smatra da je možda interesantno kupovanje akcija NIS-a, čije su cene sada blizu istrorijskog minumuma.
„Jedini je problem što je Gaspromnjeft većinski vlasnik i ne znamo šta će se dalje dešavati, ali to je rizik“, rekao je on.
Generalno oko ulaganja preporuka je da se u investicije ne ulaže novac od koga zavisi život, nego samo ušteđevina koja je slobodna na tri do pet godina.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
