Искусни повртари добро знају када за производњу расада које поврће ваља сејати јер су доста зимских дана утрошили за планирање свог малог или великог повртњака. Они добро знају када и где ће које поврће расађивати, колико је којој врсти потребно да од семенке, преко клијанца, стигне до биљке спремне за расађивање.
Пише: Светлана Мујановић
А, шта с оним млађим, неискусним баштованима који имају јаку вољу да сами произведу сопствени расад, имају услове да им таква производња успе, набавили су сертификовано семе? Вероватно их хвата паника, јер нису сигурни када коју врсту да посеју да би расад правовремено стигао за расађивање. Покушаћемо да таквим несигурним, младим повртарима помогнемо, да им дамо неке путоказе и олакшамо почетак ове повртарске године.
Не ваља да се урани, ни да се закасни
Познато је да ће само правовремено посађен расад, који се добро развио и има јак корен, после садње на стално место наставити брзо да расте. Зато сваки повртар прво треба да направи план шта ће, где и када расађивати и за које време „темпира“ бербу, сечу или вађење поврћа. Када је то готово, подсети се којој врсти је колико дана потребно за пролазак кроз све фенолошке фазе до расађивања, која температура и влага треба да се обезбеде, какви здравствени проблеми се могу очекивати у таквој производњи, да би се на време набавили преко потребни препарати, и тек тада може да почне сетва.
Код преране сетве расада већи је утошак енергената за грејање, а резултат ће бити стар и прерастао расад. Стар расад доживљава већи стрес када се пресађује, на таквим биљкама се обавезно доњи листови осуше одмах после расађивања на стално место, а корен се спорије регенерише и биљка слабије укорењује. Такве биљке имају мањи принос, јер троше снагу и виталну енергију на укорењавање, па неретко цветни пупољци с прве етаже делимично или потпуно опадну.
Није добра ни сувише касна сетва. Тада биљке неће имати довољно времена да се развију. Овакав расад се приликом садње на стално место брзо укорењује, али спорије даље расте и развија се, јер биљке немају довољно енергије, па мора да прође одређено време да је сакупе. Расад „тихује“, заостаје у порасту у односу на онај посејан у право време и тражи много више неге.
Оптимално време за сетву првенствено зависи од намене расада. Најраније се сеје расад намењен за производњу поврћа у грејаном пластенику, а то су најчешће паприка, парадајз, краставац, затим расад који ће се расађивати у негрејаном пластенику, а најкасније се сеје семе поврћа намењеног за производњу на отвореном.
Сетва од краја јануара до почетка априла
За већину поврћа расадничарска производња може бити рана, средње рана и касна. Уопштено правило је да рана сетва расада за различите биљне врсте почиње крајем јануара, завршава се у првој декади фебруара, а такве биљке намењене су производњи у грејаним пластеницима. Средње рана сетва „пада“ у период од краја фебруара до почетка марта, а поврће ће се гајити у негрејаним пластеницима, док се касна сетва обавља крајем марта или чак почетком априла, за расађивање на отвореном у првој декади маја.
