Iskusni povrtari dobro znaju kada za proizvodnju rasada koje povrće valja sejati jer su dosta zimskih dana utrošili za planiranje svog malog ili velikog povrtnjaka. Oni dobro znaju kada i gde će koje povrće rasađivati, koliko je kojoj vrsti potrebno da od semenke, preko klijanca, stigne do biljke spremne za rasađivanje.
Piše: Svetlana Mujanović
A, šta s onim mlađim, neiskusnim baštovanima koji imaju jaku volju da sami proizvedu sopstveni rasad, imaju uslove da im takva proizvodnja uspe, nabavili su sertifikovano seme? Verovatno ih hvata panika, jer nisu sigurni kada koju vrstu da poseju da bi rasad pravovremeno stigao za rasađivanje. Pokušaćemo da takvim nesigurnim, mladim povrtarima pomognemo, da im damo neke putokaze i olakšamo početak ove povrtarske godine.
Ne valja da se urani, ni da se zakasni
Poznato je da će samo pravovremeno posađen rasad, koji se dobro razvio i ima jak koren, posle sadnje na stalno mesto nastaviti brzo da raste. Zato svaki povrtar prvo treba da napravi plan šta će, gde i kada rasađivati i za koje vreme „tempira“ berbu, seču ili vađenje povrća. Kada je to gotovo, podseti se kojoj vrsti je koliko dana potrebno za prolazak kroz sve fenološke faze do rasađivanja, koja temperatura i vlaga treba da se obezbede, kakvi zdravstveni problemi se mogu očekivati u takvoj proizvodnji, da bi se na vreme nabavili preko potrebni preparati, i tek tada može da počne setva.
Kod prerane setve rasada veći je utošak energenata za grejanje, a rezultat će biti star i prerastao rasad. Star rasad doživljava veći stres kada se presađuje, na takvim biljkama se obavezno donji listovi osuše odmah posle rasađivanja na stalno mesto, a koren se sporije regeneriše i biljka slabije ukorenjuje. Takve biljke imaju manji prinos, jer troše snagu i vitalnu energiju na ukorenjavanje, pa neretko cvetni pupoljci s prve etaže delimično ili potpuno opadnu.
Nije dobra ni suviše kasna setva. Tada biljke neće imati dovoljno vremena da se razviju. Ovakav rasad se prilikom sadnje na stalno mesto brzo ukorenjuje, ali sporije dalje raste i razvija se, jer biljke nemaju dovoljno energije, pa mora da prođe određeno vreme da je sakupe. Rasad „tihuje“, zaostaje u porastu u odnosu na onaj posejan u pravo vreme i traži mnogo više nege.
Optimalno vreme za setvu prvenstveno zavisi od namene rasada. Najranije se seje rasad namenjen za proizvodnju povrća u grejanom plasteniku, a to su najčešće paprika, paradajz, krastavac, zatim rasad koji će se rasađivati u negrejanom plasteniku, a najkasnije se seje seme povrća namenjenog za proizvodnju na otvorenom.
Setva od kraja januara do početka aprila
Za većinu povrća rasadničarska proizvodnja može biti rana, srednje rana i kasna. Uopšteno pravilo je da rana setva rasada za različite biljne vrste počinje krajem januara, završava se u prvoj dekadi februara, a takve biljke namenjene su proizvodnji u grejanim plastenicima. Srednje rana setva „pada“ u period od kraja februara do početka marta, a povrće će se gajiti u negrejanim plastenicima, dok se kasna setva obavlja krajem marta ili čak početkom aprila, za rasađivanje na otvorenom u prvoj dekadi maja.
