– Zbog obilja hranljivih materija, upotrebljava se kao zamena za meso, od nje se pripremaju ukusno varivo, humus, prži se, a proizvodi se i brašno i testenina – kaže Mirilov.- Visok procenat biljnih vlakana utiče na snižavanje holesterola. Podstiče aktivnost mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema i poboljšava kvalitet kostiju. – Pretkulture su detelina, pšenica i druge okopavine, a uslovi i način gajenja isti su kao kod soje.
Leblebija se nekada sporadično gajila i kod nas, ali se već dugo ne može videti u vojvođanskim baštama. Na tržištu je donedavno bila dostupna samo uvozna. S obzirom na to da ljudi sve veću pažnju posvećuju zdravoj ishrani, Nemanja Mirilov, ekonomista po obrazovanju a zaljubljenik u biljke i uspešni ratar iz Bačkog Gradišta, tragajući za novinama, otkrio je i ovu biljku. S obzirom na mogućnost raznovrsne upotrebe, očekuje da će u budućnosti ona biti izuzetno tražena.
Iako leblebija (Cicer arietinum), naut, ceci, slanutak ili slani pasulj, kako je nazivaju u različitim krajevima, ima veliki broj hranljivih materija značajnih za zdravlje čoveka, malo je poznato kako se proizvodi. Nemanja je o ovoj biljci najviše podataka našao na internetu. Zaključio je da može da se gaji i kod nas i pre tri godine započeo proizvodnju. Zasejao je jedno jutro i rezultati su bili više nego zadovoljavajući. Svakog proleća okupljao je i druge mlade proizvođače i njihove njive sada zauzimaju 20 hektara.
Počeo bez predznanja, ali i bez konkurencije
– Prve godine seme sam poručio iz Rusije, a sledećih proleća posejali smo ono iz sopstvene proizvodnje – priča ovaj ratar. – Zainteresovao sam se za ovu biljku baš zato što je ovde niko ne uzgaja. Tržište je veliko, nema konkurencije, pa sam, kao ekonomista, napravio dobar marketing i sopstveni brend. Pretkulture su detelina, pšenica i druge okopavine, kao kod soje, i sa te površine sam već prvog leta dobio dve tone kvalitetnog zrna.
Kako je u svom selu, a i šire, jedini proizvođač, nije imao sa kime da razmenjuje iskustva. Na internetu je saznao da su uslovi i način gajenja isti kao kod soje. Seme je posejao na međuredno rastojanje od 70 centimetara, a u redu razmak između biljaka bio je 5 do 10 centimetara. Optimalan rok za setvu je između 15. aprila i 1. maja, a usev se skida oko 20. avgusta.
– Pošto smo želeli potpuno prirodan proizvod, bilo je potrebno dosta fizičkog rada – kaže Nemanja. – Seme smo tretirali bakterijama koje ubrzavaju nicanje, a biljke četiri puta okopavali da bismo razbili pokoricu i uništili korov. Iako kod nas još uvek nema ni bolesti ni štetočina koje je ugrožavaju, ipak smo je štitili rastvorom koprive.
Prirodni lek za anemiju
Inače, leblebija je niskokalorična namirnica i sadrži kompleks vitamina B i vitamin C. Bogata je magnezijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, folnom kiselinom, bakrom i proteinima. Prema nekim istraživanjima, sadrži dva puta više gvožđa od mesa i smatra se prirodnim lekom protiv anemije. Pozitivna dejstva na čovekovo zdravlje ogledaju se u tome što blagotvorno deluje na varenje i ublažava probleme sa digestivnim traktom.
Zbog visokog procenta biljnih vlakana, utiče na snižavanje holesterola. Podstiče aktivnost mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema i poboljšava kvalitet kostiju. Jedino nije preporučljivo da se u ishrani koriste mlade mahune jer sadrže mnogo oksalne i jabučne kiseline.
Seme leblebije priprema se na različite načine. Može da se koristi kao varivo, a ukusno je i kada se ostavi u vodi da proklija. Neizostavan je sastojak sve popularnijeg humusa. Bitno je da se konzumira u malim količinama. Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je pečenom kestenu. Veoma je dobra zamena za meso, i u ishrani je najviše koriste vegetarijanci i vegani. U „potrošače“ leblebije, osim njih, ubrajaju se i konzumenti organske i zdrave hrane.
Bezglutensko brašno „besan“
Planovi za budućnost ovog mladog poljoprivrednika vezani su za potpunu sertifikaciju ove proizvodnje, ali i brašna i testenina od leblebije.
– Planiramo da u narednom periodu proširimo asortiman proizvoda od leblebije – ističe naš sagovornik. – Uz sertifikovanu leblebiju i brašno od nje, započeli smo proizvodnju testenine, jedinstvene na tržištu Srbije, ali i zemalja regiona, a ove jeseni pojavili su se i krekeri.
Brašno od leblebije, koje se naziva „besan“, u ovom domaćinstvu proizvodi se već dve godine. To je visokoproteinsko bezglutensko brašno. Proizvode ga mlevenjem sirovog semena leblebije na vodeničkom mlinskom kamenu, na prirodan i tradicionalan način. Kamen za jedan sat može da proizvede 10 kilograma brašna, dakle – nema zagrevanja i degradacije korisnih sastojaka. Prednosti ovog brašna u odnosu na druga su veći procenat vlakana bez glutena, 12,5 grama na svaku šolju kuvanih leblebija, i mnogo proteina.
– Nastojim da zatvorim ciklus proizvodnje ove malo raširene biljke kod nas – da proizvodim seme, brašno i testeninu, ali i da osiguram tržište za sva proizvode – čuli smo na kraju razgovora od ovog mladog preduzimljivog proizvođača.
Ukusni i hranljivi zalogaji
Osim semena, brašna i testenine, u domaćinstvu Mirilovih pripremaju se i razna jela po receptima ovog domaćina. Evo nekih:
Humus: Potrebno je jedna šolja „besan“ brašna, trećina šolje paste od susama, polovina šolje soka od limuna, dva istucana čena belog luka, tri šolje vode, jedna kašika maslinovog ulja i soli po ukusu. U posudu se ulije voda, doda brašno i stavi na ringlu da proključa. Za vreme kuvanja skida se pena. Kada proključa, valja smanjiti temperaturu i ostaviti da se na tihoj vatri kuva još 90 minuta. Uzeti pet kašika vode u kojoj su se kuvale leblebije ili brašno, a ostalo, kada se slegne, procediti. Zatim sve sastojke sjediniti i fino samleti u blenderu.
To je osnovni recept. „Besan“ može da zameni i kuvana leblebija. Po želji, u humus se mogu dodati i pečene izmiksane crvena paprika, cvekla, bundeva, marinirane masline… Mogućnosti su velike, a sve zavisi od mašte domaćice.
Farinata: U brašno „besan“ uliti vode, dodati malo maslinovog ulja, posoliti i umutiti testo ređe nego za palačinke. U smesu staviti grančicu ruzmarina i ostaviti da odstoji sat-dva. Pre pečenja izvaditi ruzmarin (neko ga usitni i vrati u smesu), izliti tanko u nauljenu tepsiju i peći. Gotovo se pospe biberom i seče.
Hleb „ruti“ (nazivaju ga i indijski): Jedna šolja brašna „besan“, jedna i po šolja crnog brašna, jedna šolja hladne vode, maslinovo ulje, ko želi – dva čena usitnjenog belog luka, i sušeni peršun. Umesiti testo, a ako se lepi za ruke dodati još malo crnog brašna, i odložiti u frižider da odstoji do pola sata. Zatim od testa praviti loptice, svaku oklagijom istanjiti na veličinu od 15 cm, namazati maslinovim uljem, preklopiti na pola i postupak ponoviti. Na nauljen tiganj staviti „ruti“ i peći dok ne porumeni. Odgore ga premazati maslinovim uljem sa usitnjenim belim lukom i peršunom. Hlepčiće okrenuti i peći i sa druge strane. Gotove staviti u posudu sa poklopcem da što duže ostanu sveži.
Ovaj hleb se ne jede svakodnevno, samo ponekad, na primer jednom u desetak dana. Služi se topao, a može da zameni jedan obrok.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
