Ljubav prema pčelama Ratko Đorđević iz Kamendola oseća otkad zna za sebe. Kao dete često je zapitkivao pčelare o životu i značaju ovih insekata za čoveka i biljke. Još tada je saznao za mnoge njihove blagodeti. Danas, stečena saznanja dopunjava i usavršava i, kako kaže, odabrao je voćarstvo i pčelarstvo, jer jedno bez drugog ne mogu. Kao budući diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, nastoji da na svom imanju teoriju kvalitetno pretoči u praksu.
Voćnjak njegove porodice prostire se na šest hektara. Dominiraju jabuka, breskva i nektarina. Njihovi stalni stanovnici su pčele, jer za budućeg inženjera bio je izazov primeniti stečeno znanje nakon položenog ispita iz pčelarstva na fakultetu.
Važnost redosleda cvetanja
U našim uslovima najranije cveta lešnik (januar-februar), a potom dren, badem, japanska šljiva, džanarika, kajsija, crni trn, ribizla, breskva, trešnja, višnja, domaća šljiva, kruška, jabuka, jagoda, orah, malina, ogrozd, dunja, kupina, borovnica… Cvetanje je različito i unutar jedne vrste voćak,a na osnovu čega se sorte grupišu u ranocvetne, srednje ranocvetne, srednje poznocvetne i poznocvetne. Poznavanje ove podele važno je naročito kod jabučastih voćnih vrsta, jer razlika u vremenu cvetanja između rano- i poznocvetnih sorti jabuke može da bude osam do deset, a kod kruške devet do četrnaest dana. Sorte, koje se prema vremenu cvetanja svrstavaju u istu ili susednu grupu, mogu da posluže kao međusobni oprašivači ako su obezbeđeni i ostali uslovi, dok one čije cvetanje nije u približno isto vreme, ne bi trebalo da se kombinuju.
Košnice ostaju dok traje cvetanje
– Kada se u rascvetalom voćnjaku čuje zujanje pčela, svaki voćar može da se nada dobrom rodu – objašnjava Đorđević.- Leteći s cveta na cvet i skupljajući nektar i polen, one pružaju sigurnost proizvođaču – oprašuju cvetove, stvaraju uslove za oplodnju i dobar prinos voćaka. Pčele su najbolji oprašivači i proizvodnja voća na mom imanju je danas bez njihovog prisustva jednostavno nezamisliva. Ne samo da doprinose povećanju prinosa, a to nije bio naš glavni cilj, nego i značajno poboljšavaju kvalitet plodova. Upravo ovde pčele imaju glavnu ulogu. Po struci sam voćar, a uživam u pčelarenju. Drago mi je da celokupnu situaciju mogu da vidim iz oba ugla.
Po pravilu, košnice sa pčelama unose se u voćnjak na samom početku cvetanja, odnosno, kada je otvoreno oko 10 odsto cvetova. Ratko smatra da je sigurnije da se to uradi nešto ranije, pre svega zbog sve češćih nepovoljnih vremenskih uslova u vreme oprašivanja.
– Kod koštičavog voća postoje znatno veći izazovi kada je u pitanju oprašivanje – objašnjava naš sagovornik. – Dešavalo se da breskva u danu praktično započne i završi cvetanje. Tu je uloga pčela jako važna, da se za što kraće vreme period obavi kvalitetno oprašivanje i time osigura dobar rod. Fenofaza cvetanja kod jabučastog voća traje nešto duže, čak i do 25 dana. Tim je i produžen period tokom kojeg je potrebno da se cvetovi opraše.
Košnice ostaju u zasadu dokle god traje cvetanje, kako bi se postigla što bolja efektivnost. Koliko će ih biti po hektaru, zavisi od gajene vrste. U zasadima jabuke i breskve naš sagovornik preporučuje 3 do 5 pčelinjih društava po hektaru. Kod kruške i višnje potreban je veći broj, zbog specifičnih uslova oprašivanja, a on se kreće i do 10 društava po hektaru.
