Postavljanje protivgradne mreže je znatna investicija, ali se tokom dugotrajne upotrebe isplati ako se uzme u obzir visina šteta koju grad može da napravi.
Meteorološka statistika pokazuje da u našim uslovima grad sve češće pada. Globalne klimatske promene idu u prilog prognozama da će se taj trend nastaviti. Gradobitni period najčešće traje od aprila do kraja septembra, a najizraženiji je u toplijim letnjim mesecima, odnosno između maja i avgusta. Štete u velikoj meri zavise od vremena kada je pao, intenziteta i trajanja padanja i njegove krupnoće.
Učestalost pojave grada može biti ograničavajući faktor i za voćarsku proizvodnju. Oštećena stabla slabije formiraju rodne pupoljake za sledeću godinu, što dovodi do smanjenja prinosa. Povećana je i njihova osetljivost na bolesti i štetočine i umanjena otpornost na mrazeve, naročito na one pozne.
U područjima gde se grad javlja veoma često, najsigurnija mera odbrane je postavljanje protivgradnih mreža. Iako je znatna investicija, tokom dugotrajne upotrebe se isplati ako se uzme u obzir visina šteta koje grad može da napravi.
Danas je tehnologija njihove izrade toliko odmakla da se prave i fotoselektivne mreže raznih boja koje propuštaju različite delove sunčevog spektra, utičući tako na različit stepen zasenjenosti (4-20 procenata). Pojedine obojene protivgradne mreže mogu da odlože vreme berbe i doprinesu jačoj ili slabijoj obojenosti ploda. Smatra se da su najdugotrajnije mreže crne boje, dok obojene imaju manju dugovečnost.
Mreža u voćnjacima ima višestruku ulogu. Pored toga što štiti voćke od grada, korisna je i za blago ublažavanje temperaturnih ekstrema. U zasadu ona pravi zasenu, pa se izbegava pojava ožegotina na plodovima i listovima kada u toku leta dođe do ekstremno visokih temperatura. Značajna je i u uslovima niskih temperatura, jer će one ispod mreže biti za oko tri stepena više. U kombinaciji sa zaštitom od insekata ili zaštitom od kiše znatno utiče na održivost proizvodnje u gradobitnim regionima, iako im je cena impozantna (15.000-40.000 evra po hektaru).
S obzirom na velika ulaganja, treba nastojati da se bira kvalitetan material. Stepen zaštite zavisi i od veličine otvora. Mreža je otpornija, efikasnija i dugotrajnija što su otvori manji, a niti deblje, odnosno veličina otvora treba da bude takva da ni najsitnija zrna grada ne mogu da prođu kroz njih. Pažnja se obraća i na garanciju koju proizvođač daje. Stubovi mogu biti betonski, metalni i drveni i svaki od njih ima svoje i prednosti i mane. Prilikom montiranja protivgradnog sistema treba voditi računa da sve žice i sajle budu dobro zategnute i pričvršćene, a posle svake veće nepogode važno je proveriti da li je došlo do njihovog pomeranja. Na mestima na kojima se javlja najveće opterećenje, a to su ivice i sredina mreže na kojima je u dodiru sa sajlama i kopčama, postavljaju se posebna ojačanja.
Takođe, posle prestanka nepogode grad koji se zadržao na mreži treba blagovremeno izbaciti jer je opterećuje, što može da umanji njenu dugotrajnost. Ovu skupu investiciju valja redovno održavati, odnosno prilikom redovne obrade zemljišta u voćnjaku voditi računa da se ne oštetestubovi, ankeri, zatezači itd.
Posle pojave grada treba brzo reagovati. Neophodno je u roku od 24 časa obaviti prskanja fungicidima (preparati na bazi benomila, kaptana, mankozeba i dr.), a onda i folijarne tretmane preparatima koji stimulišu zarašćivanje rana i pogoduju održavanju i razvoju biljne mase u stresnim situacijama, odnosno preparatima na bazi amino i huminskih kiselina, vitamina (tzv. fiziološki biostimulatori). Na taj način se stimuliše obnova lisne površine u zasadima opterećenim rodom. Ukoliko je procenjena količina oštećenih mladara veća od 50 procenata – narednih dana biljke će zaustaviti rast i razvoj roda, dok je pri manjim oštećenjima zaustavljanje porasta biljnih organa ograničeno na period od dve nedelje.
Karenca fungicida je različita, i njih treba primeniti odvojeno od folijarnih tretmana biostimulatorima. Tretiranje aminokiselinskim preparatima treba ponoviti dva do tri puta, s vremenskim razmacima od 10-15 dana.
Takođe, neophodno je odstraniti oštećene grane i delove krune, i rezidbom prekratiti delimično oštećene grančice, čime se forsira obnova oštećenog biljnog sklopa.
Na oštećenja od grada posebno su osetljive vrste sa velikom lisnom površinom. Rezidbom oštećene krune i intenzivnijom prihranom azotnim đubrivima, kao i maksimalnom agrotehnikom do kraja vegetacije kod ovih voćaka moguće je potencirati obnovu lisne površine i biljnog sklopa iz novih prirasta, izniklih iz suočica i zaperaka, čiji razvoj ima prednost nad preostalim rodom. Ovo je slučaj u situaciji kada su lastari mali (do pet centimetara dužine) pa ih grad lako uništi. Ukoliko grad padne u fenofazi cvetanja voćaka, najvažniji fiziološki procesi (cvetanje i zametanje plodova) biće poremećeni pored svih ostalih nepogodnosti, čime se dovodi u pitanje rod u tekućoj, ali i sledećoj godini.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
