Prof. dr Žarko Ilin
U februaru i martu u različitim vrstama zaštićenog prostora, plastenicima i staklenicima uglavnom se proizvodi rasad povrća. U ovim mesecima organizuje se i obično druga proizvodnja salate, ali i proizvodnja spanaća, rukole, rotkvice. Bude i celera i praziluka, a sve je namenjeno svežoj potrošnji. Februar je mesec proizvodnje u plastenicima sa dodatnim zagrevanjem, a već u martu kreće se u proizvodnju rasada u objektima bez dodatnog zagrevanja, namenjenim najčešće za proizvodnju na otvorenom polju.
Tokom februara za proizvodnju salate, spanaća, rukole i rotkvica i za rast celera i praziluka nije neophodno dodatno dogrevanje, dovoljna je dupla plastična folija i neposredno pokrivanje agrotekstilom. Međutim, za proizvodnju rasada toploljubivih vrsta tokom februara neophodno je dodatno zagrevanje. Koliko, zavisi od biljne vrste.
Dodatno zagrevanje – kada i koliko
Kod paradajza se dodatno zagreva od 12 do 25 stepeni C, što znači da minimalna noćna ili jutarnja temperatura ne sme pasti ispod 12 stepeni, a dobro bi bilo da minimalne noćne temperature budu između 14 i 16 stepeni, u cilju uštede energije, a u toku dana, kad je oblačno, temperatura bi trebalo da je od 18 do 20 stepeni, dok za vreme sunčanih dana može biti i 20 do 25 stepeni. Kod paprike, za proizvodnju rasada, temperatura u vreme naklijavanja trebalo bi da bude između 25 i 30 stepeni, minimalna noćna ili jutaranja ne bi smela da bude ispod 15 stepeni, a najpovoljnije je da budu oko 18 stepeni, a dnevne na nivou 20 do 25 stepeni. Za proizvodnju krastavca temperatura u vreme naklijavanja treba da iznosi od 25 do 27 stepeni, što znači da prostor mora biti grejan, a nakon klijanja i nicanja ta temperatura treba da iznosi između 18 i 25, dok noćna ne sme padati ispod 15 stepeni Celzijusa.
U martu, pogotovu posle prve dekade, počinje setva rasada na otvorenom polju, i to setva paprike, paradajza, u drugoj polovini marta počinje setva bostana za proizvodnju u niskim plastičnim tunelima, a zatim i na nastiranom zemljištu u standardnoj tehnologiji. Obično se ove proizvodnje rasada odvijaju bez dodatnog grejanja, pošto je setva rasada nakon prve dekade marta i temeratura može da ide do -4 stepena C, ali kod neposrednog pokrivanja biljaka ili u plasteniku bez zagrevanja ta temperatura će biti dobrano iznad nule i onda nema značajnijeg oštećenja rasada mladih biljaka.
Što se tiče rasada toploljubivih vrsta, sadnja počinje u drugoj polovini treće dekade marta ili, češće, u prvoj dekadi aprila, s tim da u prvoj polovini prve dekade aprila temperatura može biti na nivou od -2 do -4 stepena. U referentnom periodu je takvih godina bilo 18, odnosno, svega 12 godina bilo je bez jačih mrazeva. To znači da proizvođači u to vreme moraju obezbediti dodatno zagrevanje, a najčešće ga nema na preko 2.384 hektara pod plastenicima u Srbiji. Tu pomaže neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom, kako bi ih zaštitili od niskih temperatura.
Snežni pokrivač pomera rokove setve
Od februara pa sve do početka aprila, možemo računati na sneg. Kad padne i prekrije plastenike, može doći do rušenja manjih plastenika, obično onih tunelskog tipa, a ako je sneg veći, kao što je bilo 2012. godine, kada je snežni pokrivač iznosio između 50 i 60 cm, ako su objekti nekvalitetni, može doći do potpunog rušenja. Zato je jako važno da razmak između objekata bude minimum 1,5 do 2 m, kako bi se sav sneg mogao slivati s folije, a da ne bi zbog pritiska došlo do rušenja objekta. Ako je taj razmak manji, sneg mora da se iznosi, kako se ne bi iskrivila konstrukcija i pokidala plastična folija.
Da nije sve tako crno, pokazuje martovski sneg, jer je on, sve do početka treće dekade, pogodan za proizvodnju na otvorenom, pošto obezbeđuje značajne količine vode u zemljištu koje se nakon topljenja snega idealno akumulira. Međutim, ako se sneg predugo zadrži, praktično pomera rokove setve povrća na otvorenom polju, a tu spada grašak koji se najranije seje, već od 5-6. marta i sa čijom setvom bi trebalo da se završi do 25. marta. Ta prva polovina marta pogodna je i za setvu korenastih povrtarskih vrsta, pre svega peršuna i paštrnaka, ali ako snega ima, rokovi se pomeraju na kraj treće dekade marta i prve dekade aprila, što pomera vreme pristizanja ovih kultura.
Kako se pravi podno grejanje
Kako se pravi to podno grejanje? To je betonska podloga, debljine 25 cm i u središnjem delu na razmaku od po 20 cm postavljaju se okiten creva, prečnika 3 cm kroz koje cirkuliše topla voda. Tako se zagreva prvo sloj betona neposredno iznad cevi, pa polako i sloj vazduha iznad betonske podloge. Topao vazduh je suv i topao, lagan je i podiže se, a na njegovo mesto dolazi hladniji i teži vazduh, i tako se omogućava cirkulacija i ravnomerno zagrevanje tih mladih, nežnih biljčica.
Nažalost, pod takvom vrstom grejanja nalazi se samo 1,3 hektara, odnosno, 1 hektar korisne površine.
Što se tiče mrkve, s njom nikad ne treba kretati sa setvom na otvorenom jer je osetljiva na prolazak stadijuma jarovizacije, pa se zbog toga seje u trećoj dekadi marta, i to za ranu svežu potrošnju na zelenim pijacama. I grašak i peršun i paštrnak i mrkva spadaju u grupu umerenih povrtarskih vrsta i vrlo su otporni na niske temperature. Grašak podnosi čak i – 8 stepeni C, dok peršun paštrnak i mrkva podnose i do – 3 stepena C u fazi klijanja i nicanja. Ako slučajno niknu u nepovoljnim uslovima, može doći do nakupljanja antocijana, što je mehanizam odgovora biljaka na niske temperature. Jedino je problematična mrkva, ne toliko zbog osetljivosti na niske temperature, već pri setvi ranijoj od 20. marta vrlo lako tokom aprila i maja prolazi stadijum mineralizacije pa može da se desi da u maju dobijemo i do 90 posto zadebljalih korenova, umesto dobro razvijene bujne vegetacione mase. To sve dovodi do pojave cvetnih stabala, pri čemu sve rezervne materije zadebljalog korena prelaze na formiranje nadzemnih organa, što je nepoželjno u godini proizvodnje merkantilne mrkve.
Na koje načine se sve zagrevaju plastenici?
Oni visoki, obično se zagrevaju gasom. Međutim, oko 80 posto ukupnih površina s objektima sa dodatnim zagrevanjem zagrevaju se žetvenim ostacima: baliranom pšeničnom slamom, ječmenom i sojinom slamom, kao i balama od kukuruzovine. U kritičnom periodu od februara do kraja maja treba računati oko jednu do jednu i po balu po metru kvadratnom. Ta količina sasvim obezbeđuje pogodne uslove za rast i razviće toploljubivih vrsta, a da ne dođe do negativnih efekata takozvanog abiotičkog stresa, pogotovo kod paradajza na prvoj i drugoj cvetnoj grani.
A kad su u pitanju novi načini zagrevanja, kod nas se na tom polju radi veoma slabo. U jednom objektu namenjenom isključivo za proizvodnju rasada, pored standardnog, postoji i podno grejanje, na površini od 1,3 hektara, s tim da je u ovim objektima ostvarena celogodišnja proizvodnja rasada, počev od prvih dana septembra do 20. jula naredne godine.
Kritični meseci u ovim objektima, kada se eventualno uključuje dodatno podno grejanje, najčešće su od druge polovine decembra do kraja februara, ako spoljašnje temperature, kao što je to bilo 2000. i 2012. padnu na ispod – 28,9 stepeni C. Samo u takvim uslovima kada su temperature manje od – 15 pali se podno grejanje. Zašto? Zato što pri proizvodnji na betonskoj podlozi s podnim grejanjem, temperatura betona uvek mora da bude znatno niža nego okolnog vazduha, da bi se uopšte stimulisao razvoj korenovog sistema. Ako bismo stalno održavali visoku temperaturu betona ispod kojeg je podno grejanje, korenov sistem bi se slabo razvio, pa bi takvim biljkama nakon sadnje trebalo više vremena – sedam, deset, ponekad čak i 14 dana da se ponovo ukorene.
Skupo ali se brzo isplati
Sistem sa podnim grejanjem je jako skup za ugradnju, ali je izuzetno efikasan, jer takvi sistemi ne omogućavaju samo dodatno zagrevanje, već i dodatno plavljenje tih mladih biljaka, obezbeđujući vodu u kojoj su rastvoreni potrebni minerali i hraniva. Tako se radi u većini razvijenih zemalja. Suština je da se značajno smanje troškovi energije i obezbedi racionalna potrošnja vode i hranljivih materija u zatvorenom hidroponskom sistemu. Tu praktično nema rasipanja ni energije, ni vode ni hraniva. Zbog svega toga, iako su ulaganja velika, do 40 evra po metru kvadratnom, sistemi se brzo isplate jer je cena energije znatno manja od 10 posto od cene koštanja proizvoda.
U Srbiji postoji samo jedan proizvođač, i to u Irigu, a Ministarstvo još uvek nije prepoznalo šansu za ovakvu vrstu ulaganja koja brzo donose profit. U ovom slučaju Agencija za strana ulaganja Vlade Holandije obezbedila je dodatna sredstva za implementaciju takvog projekta. Za njega je projekat napravljen od 2007 do 2009. Sredinom februara je pušten u rad, vrlo uspešno radi od tada. Namenjen je isključivo za celogodišnju proizvodnju rasada, a u stakleniku se nalazi sva najnovija oprema: od kotlarnice, jedinice za hranjenje, meteorološke stanice do senzora, komora za naklijavanje semena. Problem je u tome što je ovakva vrsta plastenika u Holandiji standard, a kod nas je izuzetak. Oni imaju 15 takvih objekata, odnosno specijalizovanih firmi koje se bave samo ovakvom proizvodnjom rasada, u Turskoj ih ima čak 65, u Italiji 40, u Španiji 52, a mi, eto, samo jednu.
Veliki proizvođači razmišljaju o sličnim poduhvatima, ali se mora reći da je u ovaj projekat Vlada Holandije uložila bespovratna sredstva, 749.200 evra, da budem precizan, a tri domaće firme obezbedile su još 750.000 evra. Taj pilot projekat u međuvremenu je nadograđivan, a sad bi trebalo da se rade još tri faze.
Topli jastučići kao prelazno rešenje
Profesionalni proizvođači koriste i takozvane tople jastučiće, gde dodatno zagrevaju korenov sistem električnom energijom. Tu treba biti jako oprezan prilikom korišćenja, jer mnogi pogreše pa drže visoke temperature, a često im bude i osnovni izvor zagrevanja celog objekta, a tu stradaju mlade biljke. U takvom slučaju korenov sistem bude znatno slabije razvijen jer on zahteva od 4 do 8 stepeni nižu temperaturu od okolnog vazduha.
