Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Kajsija je jedna od najinteresantnijih voćnih vrsta, ali u agroekološkim uslovima Vojvodine ima dva ograničavajuća faktora koji značajno utiču na njeno gajenje. To su izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva i prevremeno sušenje stabala (apopleksija). Takođe, u poslednje vreme značajne štete nastaju zbog grada. Osim navedenog, nizak nivo tehnologije gajenja kajsije i nepoznavanje biologije gljivičnog oboljenja monilije (Monilinia laxa) prouzrokuju značajne gubitke u plantažnim zasadima. Zato prilikom podizanja savremenih zasada kajsije treba uvažiti sve činioce koji utiču na rentabilnu proizvodnju. Greške i nedostatke koje dozvolimo na startu kasnije se teško mogu otkloniti ili to iziskuje velika materijalna ulaganja.
Glavne odlike gajenja kajsije u Srbiji jesu regionalna ograničenost i variranje proizvodnje iz godine u godinu. Gaji se u svim voćarskim rejonima Srbije. Iako je njeno gajenje dosta rašireno, obim proizvodnje u našoj zemlji ni približno ne zadovoljava potrebe tržišta.
Plantaže rastu, prinosi variraju
Mnoge zemlje u poslednjih deset godina su, zahvaljujući savremenom gajenju kajsije, povećale proizvodnju za nekoliko puta: Turska skoro četiri puta, Italija za tri puta.
Naš primer je drugačiji. Zbog navedenih ograničavajućih faktora u gajenju kasjije, proizvodnja kod nas tokom poslednjih godina varira od 12.747 tona 2000. godine do 40.754 tone 2004. godine. Proizvodnja kajsije u Srbiji je 2017. godine dostigla 41.320 tona, da bi u 2020. godini, zbog pojave prolećnog mraza, pala na 30.494 tone. Godine 2005. u Srbiji je pod kajsijom bilo 4.535 hektara, a 2020. oko 5.985 ha, što znači da je za 15 godina povećana površina pod kajsijom za 1.450 ha. Broj stabala je porastao sa 1.545.000 na 1.838.000, ali prinos varira od 8 do 25 kg/stablu, ili u poslednjih 15 godina od 4,08 tona do 8,7 tona po hektaru. To nam govori da kod ove voćne vrste treba dosta uraditi na povećanju prinosa po hektaru i po stablu, odnosno, da valja intenzivirati proizvodnju.
Izuzetno povoljni prirodni uslovi u Srbiji uticali su na veoma bogatu populaciju kajsije. Vojvođani su, kao zaljubljenici kajsije, u prošlosti donosili razne sorte i negovali i širili spontane međusortne hibride-sejance, tako da je stvorena bogata populacija kajsije, iz koje su selekcionisani genotipovi koji imaju pozitivan sortni kompleks osobina. Selekcija na stvaranju novih sorti kajsije iz prirodne populacije započeta je još 1980. godine. Rađena je u pravcu stvaranja novih sorti kasnijeg vremena cvetanja i veće otpornosti prema niskim temperaturama i mrazevima, sa dobrom rodnošću i kvalitetom plodova. Sigurno da je najbolje stvoriti sorte u našim agroekološkim uslovima, jer su se one već prilagodile na takve uslove.
Dobre selekcije novosadskog Poljoprivrednog fakulteta
U cilju unapređenja kajsije u Vojvodini, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo, oko 30 godina radi se na selekciji kajsije iz prirodne populacije, u cilju stvaranja novih sorti kasnijeg vremena cvetanja i veće otpornosti prema mrazevima, sa dobrom rodnošću i kvalitetom plodova.
Od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije doneto je rešenje od 13. 04. 2004. godine o priznavanju sledećih sorti kajsije: NS-4, NS-6, Novosadska rodna i Novosadska kasnocvetna.
U drugoj etapi selekcijom kajsije iz prirodne populacije u 1998. godini, kada je rod kajsije bio znatno umanjen usled izmrzavanja cvetova izdvojeno je 19 selekcija, a među njima su se izdvajale po rodnosti i kvalitetu plodova selekcije SK-1, SK-3 i SK-13a, SK-16a, SK-5 i DM-1. Ove selekcije su tokom ispitivanja u kolekcionom zasadu Instituta ispoljile vrlo pozitivna svojstva u pogledu kasnog cvetanja, vremena sazrevanja, rodnosti, krupnoće i kvaliteta ploda. Selekcije SK-1, SK-3 i DM-1 prijavljene su Komisiji za priznavanje sorti Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. Do sada je priznata sorta Buda, a to je selekcija DM-1.
Pojedini rejoni Srbije i Vojvodine imaju veoma povoljne prirodne uslove za plantažnu proizvodnju kajsije. Uvođenjem novih sorti i selekcija omogućeno je uspešno gajenje i na manje pogodnim lokalitetima. Prednost treba dati sortama i selekcijama Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koje imaju kasnije vreme cvetanja, dobru rodnost, veću otpornost prema niskim temperaturama i važnijim prouzrokovačima bolesti i štetočina i koje su pogodne za određene vrste prerade, naročito za sušenje, spravljanje kompota i rakije kajsijevače.
Nikada ne saditi samo jednu sortu
Izmrzavanje pupoljaka u toku zime, kao i izmrzavanje cvetova od ranih prolećnih mrazeva u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postala je jako učestala pojava. Došlo je do značjnijeg smanjenja prinosa usled izmrzavanja, od ranih prolećnih mrazeva ili niskih zimskih temperatura u toku perioda mirovanja (1998, 2002, 2003, 2005, 2009. i 2012. godine). Prethodne godine, a pogotovo 1998. i 2012. godina, velika su opomena da Srbija konačno mora uraditi rejonizaciju, tj. da se preporuči gde određena voćna vrsta i sorta može uspešno da se gaji uz minimalan rizik od ovakvih šteta. I u poslednje tri godine imali smo veliko smanjenje prinosa kajsije zbog izmrzavanja od prolećnih mrazeva, pogotovu smo veliko izmrzavanje imali u 2020. i 2021. godini. U 2020. godini veće izmrzavanje smo imali kod kasnocvetnih sorti kajsije u odnosu na ranocvetne, a u 2021. veće izmrzavanje je bilo kod ranocvetnih sorti, a manje kod kasnocvetnih sorti. Moja je preporuka da se nikada ne ide s jednom sortom, već da to bude kombinacija ranocvetnih i kasnocvetnih sorti i da u zasadu bude najmanje 4 do 6 sorti.
U cilju intenziviranja proizvodnje kajsije moraju se koristiti kržljavije vegetativne podloge. Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, obezbeđena su sredstva za podizanje jednog oglednog zasada u gustom sklopu 4×2 m, kao i materijalna sredstva za nabavku vegetativnih podloga za intenziviranje proizvodnje kajsije. Do sada su se najčešće koristile generativne podloge, i to uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasifera L.). Međutim, ona nije najbolje rešenje za kajsiju, jer su voćke, kalemljene na njoj, bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato vrlo često stradaju od mrazeva. Osim toga, kajsija na džanariki dosta strada od apopleksije i plodovi su prilično sitni.
Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspešno otklanjaju posrednicima, tj. nekim sortama šljiva kao što su požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda, crni trn i drugim. Istraživanja Đurića i Keserovića (1994) pokazala su da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na džanariki pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100 do 120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni.
Belošljiva najbolja podloga, SK-1 najbolja selekcija
Prema dosadašnjim istraživanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju se pokazala belošljiva, posebno za peskovita zemljišta. Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipova belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija, kalemljena na ovoj podlozi, daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsije za guste zasade. Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija serija vegetativnih podloga Mirabolana 29 C, Mirabolana B, Tetra Piksi (Piksy), Isthara, Mr.S 2/5, Penta, Rubira, Franco i dr.
Na osnovu naših istraživanja, za podizanje gustih zasada kajsije kao dobre podloge pokazale su se Isthara i Torinel. Na podlozi Isthara kajsije se mogu podizati na rastojanju 4 do 4,5 x 1,5 do 1,7 metara, a na podlozi Torinel 4-4,5 x 1,20 – 1,5. M. I vinogradska breskva se pokazala kao dobra podloga, pogotovu na plodnijim zemljištima i na rastojanju 5×2 metra daje jako dobre rezultate u pogledu rodnosti i kvaliteta plodova. Voćke na ovim podlogama nisu previše bujne i sve važnije pomotehničke mere mogu se raditi sa zemlje (proređivanje, rezidba, berba itd.)
Do skoro su u Srbiji bile vodeće sorte mađarska najbolja i kečkemetska ruža. Ubuduće predlažemo sledeće sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih do najkasnijih, koje su se dobro pokazale u proizvodnji (aurora, buda, cegledi bibor, novosadska rodna, NS.4, NS-6, novosadska kasnocvetna sl. 6, roksana, SK-1 i SK-3). Na osnovu naših ispitivanja u poslednje tri godine kao najotpornije na niske temperature i prolećne mrazeve su se pokazale NS-6, roksana i selekcija SK-1. Posebno bih izdvojio selekciju SK-1 koja, pored otpornosti, ima odličan kvalitet plodova za svežu upotrebu i za preradu, rađa svake godine, a grane se ne lome pod teretom roda i vrh koštice se ne lomi.
Domaće i otporne sorte i – letnja rezidba
Niske zimske temperature posebno pogađaju kajsiju koja je manje tolerantna na niske temperature. Uobičajeno je da se rani prolećni mrazevi javljaju između 4. i 10. aprila, kada se kajsija nalazi u fazi cvetanja ili precvetavanja.
Jedine uspešne protivmere jesu gajenje otpornih sorti i izbegavanje gajenja u lokalitetima s učestalim niskim zimskim temperaturama. Gajenje kajsije u Vojvodini, u ravnici i na Fruškoj gori, primer je da se u godinama izmrzavanja značajne štete događaju na nadmorskim visinama ispod 170 m. Prednost treba dati sortama koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se već tu duže vreme gaje, jer su se već adaptirale na takve uslove. Veoma je važno da voćke uđu dobro pripremljene u period zimskog mirovanja, jer u tom slučaju bolje podnose niske zimske temperature.
Rani prolećni mrazevi u Srbiji prouzrokuju velike štete kod ove voćne vrste. Jedna od mera zaštite je i sistem protivmraznih rasprskivača za zaštitu od prolećnih mrazeva, koji sve više proizvođača kajsije u Vojvodini instalira u voćnjak.
Jedna od novijih pomotehničkih mera kod kajsije je letnja rezidba, kojom se podstiče razvijanje prevremenih grančica koje cvetaju kasnije u odnosu na ostale rodne grančice. Na taj način se produžava cvetanje i smanjuje opasnost od ranih prolećnih mrazeva. Izvodi se u drugoj il trećoj dekadi jula, što zavisi od kretanja vegetacije u toj godini, klimatskih prilika, sorte i podloge. Ovom rezidbom obavlja se prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili 1/2. Na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih mladara. Letnjom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3 do 7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba, interval cvetanja je znatno duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje. Mladari koji su neskraćeni, razvijaju se u dužinu i na njima se formira znatno manji broj cvetnih pupoljaka, nešto veći broj na drugoj zoni mešovite rodne grančice.
Navodnjavanje za veće prinose, protivgradne mreže za manje štete
Kada se analiziraju kritične tačke u tehnologiji proizvodnje voća, osim velikih šteta koje nastaju od poznih prolećnih mrazeva, sve veći je i danak gradu. Grad nanosi ogromne štete voćnjacima uopšte, pa i plantažama kajsije i zacelo je ograničavajući faktor za voćarsku proizvodnju. Grad direktno oštećuje plodove, mladare, listove i grane. Osim direktne štete, nanosi i indirektne štete. Zbog oštećenja listova i grana dolazi do slabijeg formiranja rodnih pupoljaka za sledeću godinu, što utiče na smanjenje rodnosti. Povrede na kori izazivaju pojavu gljivičnih i bakterioznih bolesti. Povrede od grada su posebno opasne kod ove voćne vrste, gde dolazi do slabog zarašćivanja grana, kasnije do pojave smolotočine i do prenošenja nekroze na samo drvo i na kraju dolazi do sušenja grana i celog stabla.
U poslednjih nekoliko godina dolazi do naglih promena temperatura u zimskom periodu, što nije bio slučaj u ranijem periodu. Zime su u pojedinim periodima blage (u trećoj dekadi januara dolazi do blagog otopljavanja), a nakon toga dolazi do pojava kasnih niskih zimskih temperatura. Ovakvo variranje temperature dovodi do odvajanja kore od drveta kada se koristi kao interpodloga šljiva. Osim toga, ovakve vremenske prilike pogoduju pojavi bolesti s kojima nismo imali problema do pre nekoliko godina, kao što su pseudomonas (Pseudomonas syringae Van Hall) i citospora (Citospora vincta Sacc). Jedna od mera zaštite je prskanje bakrom u jesen i proleće, i tamo gde postoji mogućnost krečenje debla i ramenih grana.
I nedostatak vlage je jedan od značajnih faktora u gajenju kajsije. Kajsija je voćna vrsta koja ima visok transpiracioni koeficijent i za njenu dugovečnost obavezno je navodnjavanje.
Što se tiče cena kajsije, beležimo da se dosta razlikuju od godine do godine, ali zavise i od vremena sazrevanja i kvaliteta. Navodimo primer iz ove godine, gde se DM-1 prodavala po prosečnoj ceni od 80 do 85 dinara u Donjem Matejevcu, a u Grockoj od 30 do 35 dinara, a jedan od razloga niže cene bile su i štete od grada. Cena kajsije u 2021. godini zbog izmrzavanje bila je za svežu upotrebu od 80 do 90 dinara, a za rakiju od 60 do 70 dinara.
Iz prethodnih navoda vidimo da na smanjenje prinosa i kvaliteta kajsije utiču sledeći faktori: niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagle promene temperatura u zimskom periodu, napad bolesti i štetočina, visoke letnje temperature, nedostatak padavina i pojava površinskih voda
Mere za unapređenje proizvodnje
Unapređenje proizvodnje kajsije trebalo bi tražiti u podizanju zasada kajsije u odgovarajućim agroekološkim uslovima, korišćenju bezvirusnog, sertifikovanog sadnog materijala, kombinovanju sorti u zasadima (najmanje 4 i moja je preporuka – sorte Buda, SK-1, NS-4, NS-6 i Roksana), kao i u intenziviranju tehnologije gajenja koja podrazumeva obaveznu primenu navodnjavanja – fertirigacija, intenzivnije đubrenje -pogotovu kalijumom, povećanje broja biljaka po hektaru, obavezno postavljanje protivgradnih mreža, uvođenje zelene rezidbe i postavljanje antifrost sistema radi zaštite od ranih prolećnih mrazeva.
Rakiju od kajsije trebalo bi da zaštitimo, standardizujemo tehnologiju proizvodnje i ona bi mogla da postane brend Srbije.
Koristi i od ploda, i od jezgra
Kajsija je desertno voće koje ima široku mogućnost korišćenja, kako svežih, tako i prerađenih plodova. Osim ploda, i jezgro je interesantno za korišćenje. Naročito je interesantno jezgro sa slatkim ukusom, jer je bogato uljem, belančevinama, šećerima i mineralnim materijama. Industrijska prerada kajsije podrazumeva i širu preradu do visokokvalitetnih kompota, vrlo cenjene robne grupe na svetskom tržištu. Odgovarajući kvalitet u prvom redu zavisi od sorte, ali i od tehnologije gajenja. Sorte kajsije, namenjene za proizvodnju kompota, moraju da obezbede širu dinamiku prispeća (prerade) i plodova srednje, ujednačene krupnoće s čvrstom konzistencijom (mezokarpom) u optimalnoj fazi tehnološke zrelosti. Osim toga, poželjne su sorte s većom suvom materijom, povoljnim odnosom šećera i kiseline (dobar ukus), naglašenom aromom i ujednačenom žutom bojom.
