Može li srpski seljak da odustane, bar delimično, od hemije? Da svoju rodnu njivu, šljivu, dunju, kajsiju, paradajz, papriku, lubenicu, sve što proizvodi prska nečim malo prirodnijim, da proizvede hranu bez ostataka pesticida, koja bi bila po evropskim standardima. Može i već su pojedini krenuli tim putem, jer ako niste znali početna i prelazna hrana za odojčad ne sme sadržati količine ostataka veće od 0,01 mg/kg za svaku aktivnu komponentu. Tako da, ako ne razmišljate o sebi, razmišljajte o deci, o budućim generacijama. No, međutim, nije ni to tako jednostavno. U zemljištu koje je prethodno bilo tretirano pesticidima, u vodi koja je upijala sve to a kojom se navodnjava, ostaju tragovi.
– DDT je nađen u ljusci jajeta pingvina na Južnom polu 20 godina nakon što je zabranjen za upotrebu u celom svetu. Ako se u proizvodu nađe pesticid koji vuče poreklo iz zemlje to je proizvod koji ima ostatke pesticida i on ne može da dobije sertifikat „Hrane bez ostataka pesticida“. To su biljke koje imaju dubok i jak koren, a u prvom sloju zemljišta ćete teško naći zabranjene pesticide koji se nisu razložili – objasnio je Nikola Damljanović iz Sertifikacionog tela RMS 001 na konferenciji na kojoj se pričalo o hrani koja provereno i dokazano ne sadrži ostatke pesticida, uz granicu detekcije, odnosno kvantifikacije od 0,01 mg/kg, u skladu sa zakonodavstvom RS i EU. Kako bi hrana bila tako sertifikovana i proizvodi dobili logo „Bez ostatka pesticida“, zasadi bi morali da budu na zdravoj proverenoj zemlji o čemu je pričao profesor Slobodan Milenković.
– Postoji nešto što se zove „istorija polja“. Svako ko želi da se bavi nekim održivim sistemom mora sertifikacionoj kući da dokaže istoriju polja i šta je u prethodne tri godine radio. Onda se radi analiza rizika, a na bazi toga se vrši analiza zemljišta. Ako se utvrdi da je zemljište u redu, tu može da nikne plantaža i da se koristi biopesticid, da se kaže da je taj proizvod koji nastane bez ostataka pesticida. Srbija ima mogućnost da razvija organsku, integralnu proizvodnju, ali ima i mesta u kojima je bila intenzivna industrijska konvencionalna poljoprivreda, gde se udaralo iz svih cevi i tu ne možemo da pričamo sada o sistemu održive proizvodnje. U ostalim delovima naše zemlje to je vrlo moguće – rekao je profesor dr Slobodan Milenković za Dobro jutro.
Racionalna i neracionalna primena pesticida
– Najveći deo primenjenih pesticida završava u životnoj sredini. Postoji racionalna upotreba pesticida, običnim jezikom rečeno razumna i postoji neracionalna. Svaki subjekt koji se bavi primenom pesticida trebalo bi da bude obučen za to, da da prioritet preventivnim merama, da poštuje dozu i rokove primene, da brine o korisnim organizmima. S druge strane neracionalna primena je, i to uglavnom imamo u praksi, prekoračenje doze, prekoračenje rokova, broja tretmana. Država kao zakonodavac je dosta učinila po tom pitanju i uskoro će svaki poljoprivrednik, koji primenjuje pesticide, morati da prođe obuku i da dobije sertifikat, a najveće probleme i neracionalnosti vidim u mojim kolegama. Imamo apsurdnu situaciju da na fakultetu pričamo o zaštiti, o prevenciji, ali često u praksi se dešava da se zaštitari oslanjaju na pesticide kao osnovni i jedini alat u zaštiti. Zameram kolegama što ne sprovode u praksi ono što u knjigama pišu i na predavanjima govore – rekao je profesor Milenković.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
