Piše: Svetlana Mujanović
Kod nas je plamenjača (Phytophthora infestans) najčešća i najštetnija bolest povrća. Napada listove, stabljike i plodove i, ako se biljke ne zaštite na vreme, ona u povoljnim uslovima, a to su povišena vlaga i niža temperatura, može u potpunosti da ih uništi, i to u roku od samo nedelju dana. Pre bilo kakve zaštite treba ukloniti sve zaperke, kako bi oko biljaka mogao da struji vazduh. Bujne sorte ili one nedovoljno pincirane, češće obolevaju od ove bolesti jer se oko njih lakše zadržava vlaga. Bolest se prvo javlja na krompiru, a onda se seli na paradajz.
Simptomi bolesti – vodenaste sivkaste pa smeđe pege – otkrivaju se prvo na najstarijim, donjim, listovima, potom na mlađim, stabljici i plodovima. Tačnije, vodenaste pegenastajuna bilo kom delu biljke, ali najčešće na mestima gde se zadržavaju kapljice vode. U povoljnim uslovima one se spajaju, postaju sve veće i na krajulistovi se suše, dok peteljka još neko vreme ostaje zelena. Deo biljke iznad zaraženog mesta se suši, a na inficiranim plodovima nastaju tamnozelene i ulegnute zone. U završnoj fazi bolesti, većina listova se osuši i izgleda kao da ih je zahvatio plamen, odakle i naziv za ovu bolest.
Najvažnija je preventiva
U zaštiti od ove bolesti preventiva ima važnu ulogu. Prvo, sadi se zdrav rasad. Zatim, prilikom zalivanja, vodu valja sipati kraj stabljike, po zemlji, a nikako ne po listovima i ostalim delovima biljke. Najbolje je ako se zaliva u ranim jutarnjim satima. Obolele biljne delove treba ukloniti, izneti iz zasada i spaliti, kako ne bi postali izvor zaraze za one zdrave. Takođe, i drveno kolje, koje se najčešće koristi za potporu, prvo treba dezinfikovati ili „ogoreti“.
Paradajz se od plamenjače može štititi organskim ili hemijskim preparatima. Mali baštovani za to često koriste mleko, sveže kravlje ili kozije, koje se razredi vodom. Na svaki litar vode doda se jedan decilitar mleka i time prskaju biljke, a mlaznicu valja okretati da bi rastvor dospeo i na naličje listova i prekrio sve delove paradajza. Preporučuje se da se prskanje ponavlja svakih sedam dana, najbolje preventivno, pre nego što se uoče prvi znaci bolesti.
Ako postoji potreba i za zaštitom od drugih bolesti i štetnih insekata, u ovaj rastvor može se dodati i soda bikarbona.To je natrijum bikarbonat, prirodno jedinjenje koje povećava pH vrednost listova i na taj način onemogućava klijanje spora gljiva i odbija štetočine poput stenica, crvenog pauka, puževa golaća, lisnih vašiju. U slučaju da padne na njih, oštećuje kutikulu. Tako će, kada se prska kombinacijom vode, mleka i sode bikarbone, paradajz biti zaštićen od štetočina i od bolesti kao što su plamenjača, antraknoza i crna pegavost.
Najjednostavniji recept za pripremu ovog “kombinovanog“ rastvora je jedan litar mleka, puna kašika sode bikarbone i 10 litara vode. Prska se jednom nedeljno, preventivno. Doze mleka i sode ne smeju se povećavati da se ne napravi jak rastvor koji će spržiti biljke. Za bolje delovanje, za svaka dva litra rastvora valja dodati po kap biljnog ulja poput maslinovog i kap deterdženta za pranje posuđa. Biljno ulje je fiksator a deterdžent omogućava bolje raspršivanje sode.Kod odabira deterdženta treba koristiti onaj koji ne sadrži izbeljivače, jer bi mogao štetno da deluje na biljke.Mora se paziti da rastvor ne povredi biljke i ne koristiti prejak, jer postoji opasnost da visoka koncentracija natrijuma napravi štetu na njima. Osim toga, soda bikarbona može da se taloži u zemlji i upija gvožđe i kalcijum, sprečivši biljke da usvajaju te elemente. Posledica toga je spor rast i žućkasti listovi povrća.Valja znati da se, kada se koriste „kućni preparati“, oni prvo isprobaju na malom delu biljke, obično grančici, kako bi se znalo da joj neće naškoditi. Takođe, kao i hemijska, tako i domaća sredstva za zaštitu ne treba primenjivati kada je jako sunce i vrućina, jer će se tako stvoriti opekotine na biljkama.
Surutka kao fungicid i đubrivo
Mleko je delotvorno i u zaštiti od krompirove zlatice jer odrasli insekti, ali i larve, ne mogu da ga svare, a soda bikarbona je dobra za čišćenje i dezinfekciju i baštenskog alata. Osim što povrće može da zaštiti od bolesti, mleko je i dobar izvor hraniva jer sadrži mikro- i makroelemente. Ono je važna prehrambena namirnica, ali se pokazalo ikao odlično sredstvo za zaštitu, jačanje i rast biljaka. Tretiranjem biljaka mlekom, na površini se stvara tanki sloj koji ih štiti od prolaska mikroorganizama – gljiva i virusa. Na taj se način biljkama jača imunitet, a pomaže i da lakše usvajaju i iskorišćavaju hraniva iz zemljišta.
Mleko sadrži mikro- i makroelemente kao što su kalijum, kalcijum, sumpor, fosfor, magnezijum, bakar, mangan i gvožđe. U intenzivnom uzgoju povrća danas u zemljištu često nedostaje kalcijum. Ovaj elemenat se nalazi u celoj biljci, a najvažniji je za njen rast. Njegov deficit se prvo zapaža na mladimlistovima pa se usporava razvoj korenovog sistema, kao i čitave biljke. Kada ovaj elemenat duže manjka, listovi nekrotiraju, uvijaju se, a biljke poležu jer im slabe ćelijski zidovi.
Poput mleka i surutkom može da se štiti i prihranjuje povrće. Surutka je poznata kao nusproizvod u proizvodnji sira. Posle mlečno-kiselinske fermentacije odvaja se sir i ostaje tečnost – surutka, bogata mineralima, mikroelementima, proteinima, vitaminima, aminokiselinama.
Za tretiranje biljaka, surutka treba da ima temperaturu od 20 do 25 Celzijusovih stepeni. Dovoljno je jedan do dva decilitra surutke razblažiti jednim litrom vode i dobro promešati. Kako bi se poboljšala efikasnost preparata, može se dodati i 10 kapi joda. Krastavci i vinova loza se mogu prskati i nerazblaženom sirutkom, ali se tada smanjuje broj tretiranja u kojim se koristi.
Rastavić jača biljke
Poljski rastavić takođe štiti i jača biljke. Za preparat je potreban jedan kilogram svežeg ili 150 grama osušenog poljskog rastavića koji se potopi u 10 l vode. Kada to odstoji 24 sata, smesa se kuva na laganoj vatri 30 minuta. Gotova se ohladi i procedi, a pre tretiranja razređuje se vodom u razmeri 1:5. Ovaj preparat jača biljke i preventivno deluje protiv gljivičnih oboljenja, a kako bi se bolje „primio“, treba mu dodati malo mleka ili piva.
Često preventivne mere nisu dovoljne, pogotovo u kišnim godinama, i tada je potrebno koristiti fungicide. Preparata koji efikasno suzbijaju plamenjaču ima puno. Dovoljno je u poljoprivrednoj apoteci reći za šta je fungicid neophodan i ponudiće vam najbolji.
Ako koristite fungicide površinskog načina delovanja, ne zaboravite da prilikom prskanja mlaznicu okrećete kako biste zaštitili i naličje listova. Ali, ako se predviđa kiša, tada valja koristiti preparate sistemičnog delovanja. Za vreme prskanja koristite zaštitnu opremu, pridržavajte se preporuke o dozi i poštujte karencu
Trulež luka u skladištu sprečava se u polju
Neretko se svima nama desilo da u skladište, podrum, ili ostavu, unesemo zdrave glavice crnog luka, i kada su nam potrebne, ne mogu se iskoristiti jer su trule. Pitamo se šta to u skladištu smeta luku. Krivac tih promena najčešće se ne nalazi u ostavi, već u polju. Sve vrste lukova, naime, mogu biti domaćini gljivi Botrytis alliije, koja prouzrokuje trulež glavica u polju, a bolest se razvija i kasnije, tokom skladištenja. Često se ovaj parazit u polju razvija u latentnom obliku, bez vidljivih posledica, a otkrije se tek u skladištu, oko mesec dana posle unošenja glavica.
U zaštiti od ovih patogena najvažniji je zdrav sadni materijal. Preporučuje se trogodišnji plodored, uklanjanje ovojnih ljuspi prilikom vađenja luka i prosušivanje lukovica pre unošenja u skladište. U domaćinstvima, pre unošenja u ostave i šupe valja svaku lukovicu dobro pregledati, posebno vrat i dance, jer odatle kreće trulež.
Luk nije zahtevan kada je u pitanju čuvanje, ali mu treba posvetiti više pažnje tokom vađenja i skladištenja. Trebalo bi ga vaditi kada je zreo i odgovarajuće suvoće. Skladišta koja su predviđena za smeštaj luka moraju biti zagrejana na temperaturi od 20 stepeni da se na glavicama, a i zidovima objekta,kada se one unesu, ne bi kondenzovala vlaga. U skladište se unose samo zdrave i dobro osušene lukovice.
Stenicama protiv tripsa
U našim klimatskim uslovima gotovo da ne postoji povrće koje ne naseljavaju tripsi. To su veoma sitni insekti, dugi jedan do dva milimetra, sivožute do tamnosive boje, i na povrću su naročito brojni tokom letnjih meseci, čim nastupe vrućine i duži sunčani periodi. Najrašireniji i najznačajniji je duvanov trips (Thrips tabaci) a poslednjih godina i kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis).
Efikasno se suzbijaju kombinacijom mehaničkih i hemijskih mera, a u zatvorenom prostoru i biološkim preparatima. Biološko suzbijanje radi se predatorskim stenicama roda Orius, predatorskim grinjama Amblyseius ili bioinsekticidima koji sadrže parazitske nematode roda Steinernema. Veću pažnju valja posvetiti i higijeni parcele, uništavati korove, kidati i spaljivati listove sa simptomima, a na kraju vegetacije pedantno sakupiti sve biljne ostatke, izneti s parcele i spaliti.
Za hemijsku zaštitu koriste se isti insekticidi, efikasni protiv lisnih vašiju. Jedino se mora paziti da se za svaki sledeći tretman koriste preparati različitog mehanizma i hemizma delovanja, na bazi drugih aktivnih materija. Registrovani za suzbijanje tripsa su ciantraniliprol, formetanat-hidrohlorid, spinosad, formetanat-hidrohlorid, spinosad i abamektin.
