Sve je više pčelara u našoj zemlji koji pored meda proizvode i druge pčelinje produkte i postižu dobar prihod. To su cvetni prah, matični mleč i propolis. Mleč je najvažniji pčelinji proizvod. Sadrži proteine, esencijalne masne kiseline, mikroelemente, vitamine, fermente… Bogat je gama-globulinom, koji ispoljava zaštitnu ulogu u organizmu. Deluje kao antioksidans, ima antivirusna, antimikotična, antibakterijska i antiseptička svojstva. Ovaj “koncentrat”, kojim pčele hrane buduću maticu, ima sve veću primenu u farmakologiji, kozmetici i ishrani, pa je veoma tražen i skup. Kilogram matičnog mleča na tržištu dostiže cenu od oko 450 evra. Ovaj skupoceni lekoviti proizvod uspešno sakuplja Miloš Milojković, koji ima više od 250 AŽ i LR košnica. Pomažu mu supruga Mira, sin Ratko i ćerka Ranica s porodicama. Mleč vade iz stotinak jakih društava u okolini Krepoljina.
Neophodno je, pre svega, izabrati odgovarajuće mesto za postavljanje stacionarnog pčelinjaka, na nadmorskoj visini od oko 250 metara. Nije dobro da bude previsoko, jer je hladno, a ako je niže – suviše je vlažno i senovito.
Milojković je postavio pčelinjak na središnjem delu brda, nedaleko od Krepoljina. Obavezno ima mlade matice, kvalitetne matične osnove i jaka društva u predrojevnom raspoloženju. U zajednicama ne sme biti varoe, nozemoze i drugih bolesti pčela i legla.
Zanimljivo je saznanje ovog pčelara da u proizvodnji mleča treba izbegavati bogate paše, koje daju obilje nektara. Tada se pčele iscrpljuju sakupljanjem meda, blokiraju maticu i društva slabe. A u takvim uslovima nije dobra proizvodnja matičnog mleča. Za proizvodnju mleča zajednice se moraju posebno pripremiti – kaže Miloš Milojković.
-Na desetak hiljada pčela u košnici treba da ima najmanje kilogram i po hrane. Pčele se moraju podsticati na izradu satnih osnova. Neophodno je da budu izuzetno jake, a medište odvojeno hanemanovom rešetkom. Proizvodnja počinje kad matica u plodištu zaleže najmanje osam ramova. Tada se u medište prenose četiri rama s leglom. U sredinu između četiri rama (dva i dva sa strane) postavlja se ram s letvicama za proizvodnju mleča.
Osnov matičnjaka je plastična čaura. Naš sagovornik na jednoj letvici zalije po petnaestak čaura, u koje drvenim štapićem presađuje leglo radilica staro do šest sati, nikako starije. Pčele posle tri dana, ako prihvate larve, grade matičnjake. Iz poluzatvorenih matičnjaka, starih samo tri dana, vađenje mleča je stvar rutine. Prvo se odstrane larve, a zatim drvenom kašičicom vadi mleč, stavlja u tamnu teglicu i odlaže u frižider. U prazne matičnjake odmah se presađuju nove radiličke larve, ne starije od nekoliko sati.
Ovaj postupak odvija se u ciklusima od tri dana. Prema Milojkovićevom iskustvu, u jednoj košnici u toku sezone može se proizvesti 100-150 grama matičnog mleča. Sezona vađenja traje od maja do avgusta. Ne prekida se ni zbog lošeg vremena, jer su košnice u paviljonu. Protekle godine Milojkovići su sakupili više od 15 kilograma ovog dragocenog proizvoda. Po tome su među prvima u našoj zemlji i okruženju. Posao nije težak, kažu, ali sve treba uraditi na vreme i pridržavati se pravila.
Matični mleč odlaže se u tamne teglice zapremine 100-150 grama. Unutrašnjost poklopca treba premazati tankim slojem vrućeg voska. Na tegli se upisuju podaci o proizvođaču, vremenu dobijanja i količini. Sve dok se tegla dopunjava matičnim mlečom, mora se držati u frižideru. Inače, treba da se dopuni u što kraćem roku.
Da bi mleč sačuvao svojstva, poklopac i vrh tegle potapaju se u rastvor voska, a potom se stavlja u frižider. Do mesta dorade prenosi se u ručnom frižideru, ali to ne sme trajati duže od jednog dana.
Pošto mleč brzo gubi biološku vrednost, najbolje je da se odmah konzerviše posebnom metodom. Pažljivo u porcelanskoj posudi treba izmešati jedan deo svežeg mleča i četiri dela adsorbenta (laktoza 98-99 odsto i glukoza 23 odsto).
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
