U zaječarskom kraju, u zasadima oraha u toku je berba. Kako protiče, na koji način je proizvođači obavljaju, šta posle berbe, za Dobro jutro je pričao Mihajlo Žikić savetodavac za voćarstvo u PSSS Zaječar.
– Trenutno je berba u punom jeku. Što se berbe tiče još nemamo mašine za trešenje, to su manji zasadi, starinski je način trešenja motkom – rekao je Mihajlo Žikić savetodavac za voćarstvo u PSSS Zaječar, navodeći da nekim sortama tresač i nije potreban.
– Noviji zasadi imaju kalemljene orahe, sortne, gde plodovi sami ispadaju iz klapine, kao recimo rasna. Šampion isto dosta pada iz klapine, mada sve zavisi od godine. Ove godine nisu ostajali mnogo u zelenom omotaču, ali kada je godina takva da ostaje u omotaču, onda njega treba ručno skinuti. On ispušta jod i onda može jezgro oraha da pocrni – za razliku od tresača kojih nema, mašine za odvajanje omotača od ploda su kupljene, imaju ih veći proizvođači.
– Pojedini proizvođači su kupili mašine iz Turske za skidanje zelenog omotača, koje rade na principu vode. Sipaju se plodovi, onda radi kao centrifuga i sa strane ima kao bodlje koje skidaju omotač. Ukoliko nemaju mašine, onda se sve radi ručno – rekao je Žikić za Dobro jutro, naglašavajući da je najbitnije prvo skinuti omotač, a zatim naći mesto za sušenje oraha.
– Prvo i osnovno je da se skine omotač, a što se tiče čuvanja plodova obično ih naši proizvođači čuvaju na lesama, na nekom promajnom mestu, da ne bi došlo do pojave buđi i kvarenja jezgra unutra. Bitno je da bude suvo i promajno mesto, ne mora da bude sunčano, dovoljno je da bude neka nadstrešnica, da cirkuliše vazduh – osim toga mora se, po rečima savetodavca, voditi računa o sloju naređanih oraha.
– Čuvaju se u ne mnogo debelim slojevima, obično naši proizvođači čuvaju na pet do deset centimetara debljine i na svakih par dana se prođe, promešaju se plodovi da procirkuliše vazduh kroz njih – objasnio je Mihajlo Žikić, navodeći da od novije mehanizacije postoje krckalice za lešnike, ali da ih za orahe nemaju.
– Može da se vadi jezgro odmah posle berbe, a može i kad se osuši pa po potrebi. Ako se krcka posle berbe obično se čuva u mrežastim džakovima. Ti plodovi su okačeni na promajnom mestu u hladovini – opnu koja ostane prozvođači ne bacaju, koriste je na mnogo bolji način.
– Opnu, čvrsti deo, naši ljudi koriste za loženje. U zavisnosti od količine pitanje je da li se nekome isplati da pravi pelet od toga, većinom se loži ovako – rekao je savetodavac iz zaječarskog PSSS-a za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
Lošija godina za orah, kao i za ostalo voće
– Prvo je bilo mrazeva, a i dug period sa visokim temperaturama. Najviše posledica je ostavilo to što je za vreme resanja, odnosno kretanja oraha ovde temperatura bila preko trideset stepeni i loše je bilo oprašivanje, tako da nisu ni prinosi sjajni. Kvalitet je što se tiče jezgra dobar, nema kvara, puna su jezgra, ali je prinos 30 posto manji nego što je bio prethodnih godina – rekao je Žikić.
Orezivanje oraha – Postoje nove, lateralne sorte tipa čendler, lara i orezuju se kao i svaki drugi voćni zasad, svake godine. Ove malo starije sorte među kojima ima lateralnih kao što je rasna mogu da se orezuju da se formira kruna, pogotovo u mlađim zasadima. Što se tiče starijih voćki obično se tu rezidba svodi na uklanjanje grana koje smetaju ili su se osušile, polomile. Retko ko orezuje, pogotovo neke bujne sorte kao što je srem. Rasna može i tu se potencira stvaranje tih bočnih grana da bi što veći rodni potencijal imao – objasnio je savetodavac.
