Iz Banatskog Velikog sela, iz opštine Kikinda dolazi destilerija Hubert 1924, osnovana 2008. godine, koja se bavi proizvodnjom prirodnih voćnih rakija i likera. Objekat u kome se danas Destilerija nalazi sagrađen je 1901. god, a pogon za proizvodnju rakije 1924. god, odakle i sam naziv. U portfoliju imaju rakije od dunje, kajsije, kruške viljamovke, šljive, jabuke, grožđa. U ponudi su im i tri vrste likera; od maline, višnje i gorki liker, a nedavno su na tržište izbacili i dva džina – London draj džin i džin sa ukusom maline za koga Mile Đurić direktor destilerije kaže da je namenjen damama.
– Džin i liker od maline smo pravili za žensku populaciju. Malo su nežniji, zato mislimo da je za dame – započinje, smejući se na pomen dama, i negodovanje novinara zašto meko piće za jake žene. Voće za proizvodnju rakija i likera imaju na svojim zasadima, ali ga kupuju i od poznatih proizvođača.
– Imamo petnaest hektara sopstvenih zasada voća i to pokriva dvadesetak posto naše proizvodnje. Ostatak voća kupujemo od probranih proizvođača iz cele Srbije. Rakija od dunje je samo od leskovačke dunje, za kajsiju koristimo kupažu mađarskih sorti jer su najbolje. One dominiraju u proizvodnji naše rakije. To je kečkemetska ruža. Za šljivu koristimo kao bazu čačansku rodnu i čačansku lepoticu, dvadesetak posto imamo crvene ranke i deset posto požegače. Za rakiju od grožđa koristimo kupažu hamburga i rizlinga a jabuka je kupaža pet sorti: gala, zlatni delišes, crveni delišes, greni smit i ajdared – sve njihove rakije odležavaju uproseku pet godina i tek onda idu u prodaju.
– Sve bele rakije odležavaju u inoksu, dok obične rakije odležavaju u hrastovim buradima. Dunja odležava tri do pet godina, šljiva od tri do sedam jer su to kupaže raznih sorti, raznih starosti. Prosek odležavanja je pet godina. Jabuka, takođe, minimum pet godina odležava – rakije su u ovoj destileriju sve prepečenice, bez koštica.
– Sve naše rakije su prepečenice. Radi se pasiranje, bez koštice koja se odvaja, zatim dvostruka i trostruka destilacija u bakarnim kazanima. Nadamo se da će ove godine biti više voća, što sopstvenog što od proizvođača, a znamo da sve zavisi od vremenskih uslova. Kod nas nije još krenula vegetacija da buja, pa se nadamo da će biti rodnija godina nego prošla. Prošle smo imali rane mrazeve, oluje, pričinjena je velika materijalna šteta po voćnjacima. I kvalitet voća je bio upitan – rekao je Mile Đurić za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Privatna arhiva destilerije
