Mizuna je brzorastuća biljka poreklom iz Japana, slična slačici, i odlična zimska salata čiji prvi listovi pristižu za berbu već mesec dana nakon setve.
Kineska ili pak čoi salata bogat je izvor vitamina A, K i C, kao i kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka.
Piše: Tanja Prolić
Kada se kaže zeleno lisnato povrće, većini ljudi prvo na pamet padnu kupus, spanać, zelena salata, blitva, kelj, a u poslednje vreme i rukola. Ono što je zajedničko svim navedenim povrtarskim kulturama jeste visok sadržaj vitamina, minerala, vlakana i folata, dakle, blagotovrno delovanje na zdravlje ljudi. Međutim, u zeleno lisnato povrće se ubrajaju i dve manje poznate kulture: mizuna salata i pak čoi. Istražujemo zašto i kako ih gajiti.
Mizuna je brzorastuća biljka čiji prvi listovi pristižu na berbu već posle mesec dana. I seme joj brzo klija – potrebna su mu samo tri dana. Mizuna potiče iz Japana i pripada porodici kupusnjača. Blizak je „rođak” slačici, što potvrđuje i njen ukus – ima blag, prijatno gorak ukus senfa koji postaje sve intenzivniji kako odmiče sazrevanje biljke.
Vitamin C iz vaše saksije
Mizuna se na otvorenom proizvodi direktnom setvom do kraja oktobra, a od septembra do marta je možete posejati u zatvorenom prostoru. Uspeva na različitim tipovima zemljišta, međutim, najbolje je opredeliti se za ilovasto, gde se zadržava voda jer je prilikom uzgoja mizuna salate važno voditi računa o tome da se zemljište ne isuši. Seje se na razmak 20 x 30 centimetara. Ukoliko je prethodna kultura bila đubrena, nije potrebno ponovno đubrenje tla pre setve mizuna salate. Možete je gajiti i u svom domu, u saksiji, na osunčanom prozorskom oknu, biće vam odlična zimska salata, čiji će vam listovi i tokom hladnih meseci biti na dohvat ruke. Ukoliko je gajite u bašti, mizuna salata može biti međuusev sa drugim povrtarskim kulturama koje su visoke. Najznačajnija štetočina mizuna salate je buvač, koja velike glavobolje izaziva i proizvođačima rukole, a štetu izazivaju i puževi.
Na otvorenom se bere do prvih mrazeva. Njeno svetlozeleno, usko, peperjasto lišće koje gradi čvrstu rozetu može se brati pojedinačno sa većih biljaka ili rezati sakupljeno u glavice. Nazubljeno lišće mizuna salate vrlo podseća na rukolu, međutim, listovi su joj više urezani.
Najviše se upotrebljava kao deo salata, u svežem stanju ili se kratko termički obrađuje kuvanjem. Sastojak je pasti, supa, čorbi… Bogata je vitaminom C, te je odlična za hladne zimske mesece, kada nam je potrebno podizanje imuniteta. Pored toga što je ukusna i zdrava, odličan je dekor u bašti.
Pak čoi voli polusenku
Još jedna vrsta zelenog lisnatog povrća koja potiče s azijskog kontinenta. Karakterišu ga jake, bele drške i široki, čvrsti, tamnozeleni listovi. Pak čoi se može proizvoditi iz semena, direktnom setvom u bašti ili u zatvorenom dok ne dođe vreme za presađivanje. Razmak između biljaka prilikom setve treba da iznosi 20 do 30 centimetara.
Voli rastresito tlo bogato humusom, a potrebno ga je prihranjivati kao i ostale kupusnjače. Kako biste sprečili kupusnu kilu, posejte ga uz zelenu salatu. Redovno otklanjajte korov koji „krade” hranljive materije iz zemljišta nauštrb biljaka pak čoija. Kako nije ljubitelj direktne sunčeve svetlosti, neka mesto na koje ćete posejati pak čoi bude u polusenci. Praktikujte češće zalivanje u manjim količinama – pak čoi ima plitak koren te iziskuje dosta vlage.
Seme pak čoija veličine je semena spanaća. Klija za 7 do 10 dana. Kao i kod ostalih kupusnjača, možete imati dve berbe godišnje. Ako želite da ga imate na svojoj trpezi tokom zime, potrebno je da ga posejete u avgustu, a rasadite polovinom septembra. Ako ne želite da ga proizvodite direktnom setvom već pravite rasad, potrebno je da u manje saksije ili vrećice za rasad posejete 5 semenki po saksiji i odmah zalijete zemlju. Kada novonastala biljka dostigne 4 centimetra i razvije prva dva lista, vreme je za presađivanje na stalno mesto. Pak čoi toleriše temperature do -5 stepeni.
Do zrelosti biljaka kineske salate, tj. pak čoija, potrebno je oko 50 dana. Bere se kada dostigne 12 do 18 centimetara. Bogat je izvor vitamina A, K i C, kao i kalcijumom, magnezijumom, gvožđem i cinkom. Koristi se u svežem stanju kao salata, a može biti i termički obrađen.
