Vreme će, po svemu sudeći, uticati na to da sezona berbe malina u ariljskom kraju počne znatno kasnije od uobičajenog perioda. Žitelji pojedinih sela u međuvremenu ne gube vreme, pa popravljaju puteve koji su u lošem stanju. Kada završi radni dan kao medicinski tehničar u Domu zdravlja u Arilju, Duško Đukić vraća se kući u Mirosaljce. U gradu je kaže posvećen zdravlju građana, a na selu životu u zdravoj sredini.
Žitelji tog kraja iskoristili su prirodu za rudnik hrane pod otvorenim nebom, a najviše za proizvodnju malina.
„Sa zaštićenim geografskim poreklom, odlaze preko naših firmi, koje se bave distribucijom toga, na evropsko, novozelandsko i tržište Australije i Amerike“, kaže Duško Đukić.
Put malina ka drugim kontinentima započinje drumom punim kratera.
„Otišla je cela prikolica u jednu rupu i još ima. U suštini ovo je kratkoročno rešenje“, kažu meštani.
Ali na taj način duže od decenije žitelji Mirosaljaca organizuju zajedničke akcije i sami rade sanaciju puta.
„Bukvalno na dva meseca organizujemo ove radne akcije, skupi se omladina iz sela, meštani, pokrpimo rupe, očistimo put i to je to. Čekamo bolja vremena da nam se asfaltira put“, kaže Ognjen Đukić iz Mirosaljaca.
Uz sanaciju puta, organizuju sami i akcije i čišćenja divljih deponija u kojima učestvuju i najmlađi meštani, što je jedinstven primer u ariljskom kraju.
„Mi smo tu da zbrinemo otpad zajedno sa deponijom ‘Duboko’, da ovaj otpad nađe svoje pravo mesto na deponiji. A deca treba da budu primer svojim roditeljima da sutra, kad prođu ovuda autom ne bace smeće, da kažu da ih opomenu – nemojte bacati ovde smeće to smo mi skupljali sa našim drugarima“, navodi Milan Nenadić iz JKP „Zelen“ Arilje.
Zagađivače savesni meštani planiraju da prijave komunalnoj inspekciji, jer ništa ne sme ugroziti prirodu od čije blagodeti se selo razvija decenijama, uprkos putu popločanom rupama.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
