Svi uživamo u malinama, kupinama, jagodama i borovnicama iz radnji i sa pijaca. Ipak, mnogi žale za onim divljim, šumskim vrstama, naročito kad je jagoda u pitanju. U čemu su razlike?
Piše: dr Aleksandar Leposavić
I divlje i pitome vrste jagodastog voća koje raste u našoj zemlji imaju iste osnovne karakteristike i nutritivne vrednosti. Ipak, potrošači se, ukoliko imaju mogućnost izbora, pre odlučuju za kupovinu divljih jagoda, kupina, borovnica u odnosu na gajene. Smatraju da je šumsko voće „zdravije”, jer nije izloženo zaštitnim tretmanima ni veštačkim hranivima. Ovo može biti opravdano samo ukoliko se gajeno voće nekontrolisano proizvodi i ne vodi se računa o primeni hemijskih sredstava. Ipak, najvažniji razlog želje kupaca za plodovima divljeg voća je njihov specifičan miris i aroma, koje gajeno uglavnom ne poseduje ili su ove osobine kod njega manje izražene. Miris i aroma divlje jagode i maline je ono čega se mnogi kupci sa čežnjom sećaju i veoma često i žale za njim, jer se ovo voće sve teže može nabaviti na pijacama, dok su kupine i divlje borovnice, na sreću, dostupnije većem broju potrošača.
Bez obzira na sve, treba još jednom podvući da je svo jagodasto voće, i divlje, i gajeno, podjednako kvalitetno, pod uslovom da je divlje nabrano u područjima u kojima nema zagađivača, a gajeno proizvedeno uz poštovanje propisanih mera nege i zaštite.
Eliksir zdravlja i dugovečnosti
Korišćenje jagodastog voća u svakodnevnoj ishrani u našoj zemlji je do skoro bilo na veoma niskom nivou i trebalo je dosta vremena da svest o brojnim blagodetima korišćenja maline, kupine, borovnice i jagode promeni navike naših potrošača. U svetu se od jagodastog voća pravi sijaset proizvoda, a na svakom od pakovanja posebno je istaknut zdravstveni aspekt njegovog korišćenja, jer plodovi jagodastog voća poseduju jedinstvena hranljiva i lekovita svojstva, zbog čega se smatraju eliksirom zdravlja i dugovečne radne i fizičke sposobnosti čoveka. Visoka lekovita vrednost jagodastog voća je proizvod specifičnog hemijskog sastava, a naročito visokog sadržaja vitamina, mineralnih materija, pojedinih mikroelemenata (posebno Ca, Mg, Fe).
U medicinskoj nauci i praksi utvrđeno je da mineralne supstance i organske kiseline iz ploda maline, kupine i borovnice regulišu pH krvi, poboljšavaju krvnu sliku i utiču na sniženje krvnog pritiska, vitamini jačaju otpornost organizma, pektini doprinose zaštiti od ateroskleroze i infarkta, celuloza pomaže varenju hrane… Sveži plodovi ovog voća su, zbog visokog sadržaja šećera i povoljnog odnosa između šećera i kiselina, izvanredna hrana za anemičnu decu i stare i iznemogle osobe, a takođe su i dobro laksativno sredstvo. Poslednjih godina, medicinski stručnjaci posebno ukazuju na delotvoran uticaj elaginske kiseline iz semena maline i kupine na zaustavljanje deobe malignih ćelija.
Kada je u pitanju borovnica, plod ovog voća potpomaže senzibilnost mrežnjače i poboljšava oštrinu vida, ispoljava značajno diuretičko svojstvo i pozitivno deluje na suzbijanje nespecifičnih proliva, kao i tegoba u vezi sa žučnom kesom. Takođe, sprečava infekcije mokraćnih kanala, ne dozvoljavajući bakterijama da prionu uz urinarni trakt, pomaže u lečenju loše cirkulacije u nogama i varikoznih vena nogu, štiti kapilare i smanjuje agregaciju krvnih pločica, i na taj način sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i aterosklerozu, jača i regeneriše mišiće.
Berba divljih plodova teška, nekad i opasna
Berači plodova divljih vrsta jagodastog voća treba da znaju da to nije nimalo lak posao i da ga prate brojne opasnosti. Posebnu pažnju prilikom berbe divlje jagode i borovnice berači treba da obrate na zmije i gmizavce, a prilikom berbe kupine veoma često se dešavaju povrede ruku i različitih delova tela od bodlji kojih su prepuni nadzemni prirasti ovog voća. S obzirom na to da je divlja kupina invazivna vrsta i da među prvima naseljava zapuštene njive i šumske krčevine, na kojima na većim površinama nadzemni prirasti postižu ogromne dimenzije, preporuka beračima je da ne ulaze previše u dubinu kupinjaka, jer će im trebati veliki napor da izađu. Nadzemni prirasti maline su sjajni i glatki i nemaju bodlje, ali često rastu na nepristupačnim delovima šuma, te ne treba previše rizikovati zbog ubiranja manjih količina ukusnih plodova.
Ubiranje plodova samonikle borovnice na planinama Golija, Javor, Tara, Kopaonik, Vlasina… u većini slučajeva se obavlja na protivpravni način, uz primenu takozvanog „češljanja”, tehnike kojom se mehanički oštećuje stablo i biljna masa borovnice. Sve je to uzrok što na nekim lokalitetima dolazi do sušenja žbunova i ugrožavanja prirodne populacije borovnice. Sušenjem borovnice dolazi do degradacije staništa, ogoljenosti planinskih padina, početka erozije i drugih brojnih problema.
Berba zrelih plodova direktno rukom, ili uz primenu pomoćnih alatki koje ne oštećuju žbun, je najbolji način. Tako je štetni mehanički uticaj tokom berbe gotovo eliminisan, ali svaki berač bi morao da zna kada je sakupljanje dozvoljeno, a kada ne, i koji su neophodni uslovi da bi se dobila dozvola za ubiranje samonikle borovnice, kao i drugih šumskih plodova koji podležu posebnom režimu kontrole.
Treba pomenuti i da se češljanjem borovnice utiče i na kvalitet plodova jer se u momentu ubiranja plodovi nalaze u više faza zrelosti pa se prebiranje zrelih i zelenih plodova, kao i njihovo odvajanje od lišća i grančica najčešće obavlja ispiranjem u vodi. Ispiranje borovnice radi se u nekoliko voda, zbog čega se ona mora sušiti, a sve ovo dovodi do drastičnog menjanja sastava i pogoršanja kvaliteta ploda.
Šume dobro rađaju, ali nema dobrih berača
Na pitanje ima li u prirodi uopšte malina i kupina, da li su to neke divlje, stare sorte ili samo podivljali, nekad kultivisani malinjaci i kupinjaci, odgovor je vrlo jednostavan. Nikako se ne može govoriti o „podivljalim” sortama. U pitanju su divlje vrste. Kod nas postoji bezbroj ekotipova divlje maline, kupine, borovnice i jagode koje se odlikuju različitom krupnoćom ploda. Pojedine imaju manje ili više slasti i arome i zbog toga se nekome više dopadaju borovnice sa Vlasine, nekome jagode sa Golije, kupine svuda ima, ali je različitog kvaliteta, a za malinu smo rekli da je najređa i da slabije plodonosi.
Kada su u pitanju zapušteni malinjaci i kupinjaci, razlog prestanka njihovog održavanja je uglavnom u ekonomskoj računici ili masovnijoj pojavi bolesti i štetočina, kada proizvođači jednostavno prestanu da ih održavaju. Oni i dalje plodonose, ali u značajno manjoj meri. Plodovi iz takvih zasada su upotrebljivi za jelo i ne postoji opasnost po zdravlje onoga ko ih koristi.
Izuzev za divlju borovnicu i kupinu, za koje postoje otkupna mesta, može se reći da ne postoji organizovano tržište za divlju jagodu i malinu, zbog čega se prodaja malih količina ubranih plodova ove dve vrste organizuje na pijacama ili po narudžbi, za poznate kupce. Bez obzira na to, plodovi svih vrsta divljeg jagodastog voća se relativno brzo prodaju i to po solidnim cenama, zbog čega postoji veliko interesovanje za berbu. Sa druge strane, činjenica je i da je sa godinama sve manje iskusnih berača šumskog voća koji mogu ostvariti zadovoljavajući učinak pa je na tržištu naše zemlje sve manje divlje jagode, maline, kupine i borovnice. Na sreću, kod nas ima izuzetno kvalitetnih plodova kultivisanih vrsta jagodastog voća. Ono što, bez obzira na ekonomsku krizu, treba neprestano raditi, je da sprovodimo pozitivnu kampanju i da utičemo na povećanje potrošnje na domaćem tržištu. Pored brojnih koristi od toga za zdravlje pojedinaca i nacije, na taj način bismo u velikoj meri smanjili i veliku izvoznu zavisnost.
Naša malina iznad svetskih standarda
Osnovna prednost kultivisanog jagodastog voća je u tome što je daleko prinosnije i pristupačnije većem broju ljudi u dužem vremenskom periodu. Više puta je pominjan miris i aromatičnost divljih plodova i to je osnovna zamerka kupaca na plodove kultivisanih vrsta, odnosno, u najvećem broju slučajeva žale se na odsustvo mirisa i ukusa kod njih. To nužno ne mora da bude tako, jer se u našoj zemlji gaje sorte koje su na svetskoj tržnici upravo prepoznate po tim osobinama. Najpoznatija je malina kod koje se sorte koje se kod nas najviše gaje, a to su Vilamet i Miker, izdvajaju u odnosu na sve druge kod nas i u svetu i za to postoje naučno i stručno verifikovana istraživanja. A, ona se odnose na kvalitativne i kvantitativne parametre sadržaja bioaktivnih komponenti u plodovima gajenog jagodastog voća, koje je u najvećem broju daleko iznad svetskih standarda. Uslov je da se voće gaji u odgovarajućim agroekološkim uslovima i po propisanim procedurama.
Srbija prirodno stanište divljih vrsta
Kao retko koja zemlja u svetu, Srbija je prirodno stanište svih divljih vrsta jagodastog voća. Skoro da ne postoji oblast u našoj zemlji u kojoj se ne može ubrati divlja jagoda i kupina, dok se malina i borovnica uglavnom nalaze na ivicama šuma i u sklopu retkog rastinja u brdsko-planinskom području. Divlja kupina je najrasprostranjenija i veoma često je indikator zapuštenosti određenog područja, dok ostale vrste za uspevanje traže specifične uslove. Iako se može naći u šumskim biocenazama, najmanje plodonosi divlja malina i njeni aromatični plodovi su najređe na jelovnicima kod nas, dok se pojedine vrste, kao što je divlja borovnica, u Srbiji na godišnjem nivou otkupe u količini od 1.000 tona. Tome treba dodati i količine koje se prerade u domaćoj radinosti, a od divljeg jagodastog voća se pravi veliki broj proizvoda. Mnogi od nas se sa setom prisete mirisa i ukusa slatkog od divljih jagoda ili mirisa i arome soka napravljenog od divlje maline. S obzirom na to da su više prisutne i pristupačnije na tržištu, divlja kupina i borovnica se prerađuju u različite vrste sokova, slatka, marmelade, voćne jogurte, alkoholna pića i druge proizvode.
