„Slatka mala iz Kaća“ postala je sinonim za mini lubenice zahvaljujući porodici Nedeljkov koja ih proizvodi tek tri godine, ali već su dobro poznati vojvođanskim kupcima. Slađe su od standardnih, čvršće, hrskave, sa tankom korom, a težine oko 2,5 kilograma.
„Kada je vidite, ne biste rekli da je toliko teška, ali ima tanku koru, što je dobro jer se manje otpada baca. Seme je italijansko, lubenica sadrži mikro semenke, a glavna prednost težine od 2,5kg je što je mogu poneti i stariji ljudi i mala deca“, objašnjava Vedrana Nedeljkov.
Sa iskustvom u voćarstvu i malo poznavanja povrtarske proizvodnje, ušli su u uzgajanje ovih lubenica koje su videli na evropskim sajmovima.
„Videli smo to kao priliku da uvedemo nešto novo na tržište. Inače, suprug i ja smo agronomi i volimo da imamo u proizvodnji nešto što drugi nemaju. Prosto, volimo izazove, nešto drugačije“, dodaje Nedeljkov.
Po izgledu su vrlo jednostavne, ali za proizvodnju veoma zahtevne. Sve počinje krajem februara i to proizvodnjom rasada u plastenicima.
„Tada počinjemo zato što želimo da je među prvima beremo, odnosno sečemo. To nam i uspeva već dve godine. Posle rasada, rasađujemo u aprilu i maju i intenzivno navodnjavamo i đubrimo mineralnim đubrivima, u zavisnosti od uslova“, navodi Nedeljkov.
Nedostatke vode i vlage nadoknađuju sistemom kap po kap kojim, takođe i prihranjuju biljke.
„Ove godine smo mnogo navodnjavali, više od mesec dana smo bili bez kiše. Svakako se trudimo da sami kontrolišemo vlažnost zemljišta i dopremamo biljkama vodu kad god im je potrebno“, objašnjava ona.
Prednosti manjka padavina su što nije bilo bolesti. Inače, veliki problem im stvara plamenjača u kišnim godinama, ali su sada glavna opasnost bile vrane.
„Suša je bila, one su žedne i baš su napadale plodove. Probuše lubenicu, oštete je i onda to više nije prva klasa“, kaže nam Nedeljkov.
Naglašava da se proizvodnja odvija u kontrolisanim uslovima, a nadzor sprovodi poljoprivredna stanica iz Novog Sada.
„Izuzetno vodimo računa o tretmanima, izbegavamo pesticide i insekticide koliko god možemo. Posmatramo biljku i spram stanja na njivi reagujemo, ne prskamo preventivno već samo kada uočimo problem koji može značajno da utiče na prinos i kvalitet“, napominje ona.
Tako ove godine nisu koristili insekticide, a deo parcele koji je bio napadnut vašima uklonili su kako bi očuvali zdravstvenu bezbednost ostalih plodova.
Kvalitetom su zadovoljni, a berba je počela 9. jula. Prinos se kreće od 20 do 25 tona po jutru, odnosno 40 do 50 tona po hektaru.
„To je očekivani rod. Imamo je na četiri hektara i zadovoljni smo i prinosom i kvalitetom. Cena je takođe dobra. S obzirom na to da je manji prinos u odnosu na standardne lubenice i treba više radne snage i vremena da se nabere, košta duplo više od obične, kod nas je 100 dinara po kilogramu“, navodi ova poljoprivrednica.
Primećuje da je interesovanje i kupaca, ali i drugih proizvođača sve veće kada je u pitanju ta sorta.
„U početku su nas čudno gledali i jedni i drugi, posebno proizvođači. Sada se oni više raspituju za sam proces proizvodnje i žele da je uzgajaju po ugledu na nas. A i kupcima je bolje jer kupe manju lubenicu, pojedu je odmah, ne suši se danima u frižideru”, ukazuje ona.
Brendiraju svoj proizvod i smatraju da je to ključno za opstanak na tržištu zato što na taj način potrošači znaju šta i od koga kupuju.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Privatna arhiva
