U voćnjacima Pomoravskog okruga, kada je reč o kruškama, dominiraju viljamovka i karmen, čak 90 odsto zasada je pod tim sortama. Međutim, jedan od mlađih voćara, Ivan Milojević (35) iz Kovačevca kod Jagodine odlučio je da zasadi junsku lepoticu, karmen, kaluđerku i aleksandriju.
Piše: Jelena Lukić
Pošto naše gazdinstvo kruške prodaje na pijacama u Jagodini i okolnim gradovima, moja ideja je bila da zasadim ove četiri sorte koje stižu sukcesivno, od ranih letnjih sorti do najkasnijih, kao što je kaluđerka koja se bere u oktobru. Hteo sam da na tezgi imam sveže kruške u što dužem vremenskom periodu, pa tako prodajem od kraja juna do februara – napominje Ivan Milojević.
Četiri hektara za porodicu dovoljna
Milojevići se voćarstvom bave od 1965. godine. Deda Stanimir je počeo sa breskvom na nekoliko desetina ari, a vremenom su se zasadi povećavali. Sada imaju pod voćem oko četiri hektara, a Ivan od 2010. godine vodi proizvodnju i odlučuje o sortama. Ne težimo da povećavamo površine pod voćem, jer je ovo što imamo idealno za plasman na pijaci, a ne radimo s otkupljivačima. Ovo je maksimum koji možemo sami, kao porodica da uradimo i plasiramo na pijaci. Čak poslednjih godina bude problema u prodaji, imamo višak proizvoda koje ode u preradu – kaže Ivan.
Osim kruške, Milojevići gaje i breskvu i šljivu, a sve je uglavnom podjednako zastupljeno. Počeli su najpre sa breskvom, zatim zasadili šljivu, a onda i kruške. Ivan se odlučio za kruške, jer su deficitarne na tržištu.
Odlučio sam se za ove, uglavnom stone sorte, mada se mogu koristiti i za preradu. Mi nismo, ali su je naši kupci upotrebljavali za preradu, i to sortu karmen za rakiju. Kažu da su zadovoljni. Svake godine, kruške koje ne prodamo na pijaci, idu za rakiju – kaže Ivan.
Voćnjak s kruškama zasađen je 2016. godine i u punom je rodu. Ovaj mladi voćar kaže da se od ove četiri sorte definitivno kaluđerka pokazala kao najbolja.
Velika je greška što nismo, kao što smo planirali, zasadili kompletan zasad tom sortom. Ona nema problema u plasmanu, jer se bere u kasnu jesen i prodaje se tokom zime. Tada bukvalno nemamo konkurenciju. Ima po marketima uglavnom letnjih krušaka, ali iz hladnjača, a ova naša kruška je znatno kvalitetnija. Bere se krajem oktobra i početkom novembra. Što duže stoji, bude sve lepša. Strane koje su okrenute prema suncu dobiju prevlaku crvenkaste boje, a kada požute preko zime, budu još lepše – ističe Milojević.
Dobra godina i dobra cena
Nakon berbe kruške mogu da stoje cele zime u objektu koji je namenjen za čuvanje.
Ja sam kaluđerku prodavao i u februaru. Pre prodaje mora svaka gajbica da se proveri, da se uzmu one koje su zrele, a ostale se ostave za zrenje. Ne može sve da dospe odjednom za prodaju, što je i dobro – ističe Ivan.
I cena ove kruške je dobra za proizvođače. Na pijaci u Despotovcu Ivan je prodaje za 300 dinara po kilogramu. Ostale sorte koštaju oko 150 dinara.
U voćnjaku Milojevića rod je u proseku 15 do 20 kg po stablu. Ova godina je bila dobra za voćare i u proizvodnom smislu nije bilo problema.
– Sušu tokom leta smo rešavali navodnjavanjem. A kasnije, kada su počele kiše, bilo je korova. Problem je bila i ervinija koja je napala krušku i napravila nam štetu u voćnjaku. Teško je boriti se protiv nje, iako smo uradili sve preventivne mere i prilikom rezidbe i zaštite. Obično, kada je jako cvetanje i kada je kišni period u toku cvetanja, javlja se ervinija. Tretirali smo bakrom preventivno, ali nije vredelo – kaže naš sagovornik.
Kupovna moć potrošača sve manja
Još jedna teškoća s kojom se suočavaju voćari u celini je plasman.
Nije problem ni cena, ni kvalitet proizvoda, već je standard ljudi loš. Kupovna moć je sve manja. Ljudi kupuju osnovne životne namirnice, a voće je sve manje. Nije tako bilo pre tridesetak godina kada se voće nalazilo na trpezi svake porodice. Poskupela je hemija, gorivo, đubrivo, a jedino naše cene idu naniže – navodi Ivan.
Milojevići porodično rade ovaj posao, a radnike angažuju samo prilikom berbe. Ne razmišljaju o izvozu, jer su za to potrebne veće količine voća i drugačiji vid proizvodnje. Ne žive samo od voćarstva, ali popunjavaju kućni budžet. Uprkos problemima, kaže Ivan, nije se pokajao što je nastavio voćarsku porodičnu tradiciju.
Nadam se da će i ova kriza da prođe, da ćemo opstati. Srpski seljak je već navikao na teška vremena – ističe Ivan Milojević.
Junska lepotica
Junska lepotica je italijanska sorta koja je u Srbiji počela da se gaji sedamdesetih godina prošlog veka. Sazreva od druge dekade do kraja juna, a karakteriše je umereno bujna i piramidalna kruna.
Cveta rano, pa ume da strada od prolećnih mrazeva. Diploidna je i ima dobru klijavost polena. Oprašuju je: rana moretinijeva, julska šarena, klapovka, trevuška i druge. Rano prorodi, rađa dobro i redovno. Nema dobar afinitet sa dunjom pa zahteva da se duplo kalemi (s posrednikom).
Plod je sitan, do 70 grama. Pokožica srednje debela, sjajna, glatka žutozelene do zlatnožute boje. Dopunska boja je crvena i pokriva do trećine ploda. Smatra se dobro obojenom sortom. Meso je bele boje, srednje čvrsto, umereno sočno i slatko – nakiselog praznog ukusa. Kao najranija sorta interesantna je za, pre svega, svežu konzumnu upotrebu jer postiže nešto višu cenu, a nije pogodna za preradu.
Karmen
Karmen je novija sorta kruške i jedna od najcenjenijih na tržištu. Stablo je veoma bujno, i odlične rodnosti. Jedna je od najprisutnijih sorti u komercijalnim zasadima poslednjih godina. Njeni plodovi su veoma sočni i ukusni. Imaju izuzetnu otpornost i dobru skladišnu sposobnost, mogu se čuvati i do dva meseca u hladnjačama. Sazreva polovinom avgusta. Ima dobar afinitet sa dunjom, pa se mahom kalemi na podlogu BA-29.
Plod je krupan, prosečne težine oko 190-200 grama. Boja pokožice ove sorte je žutozelena u bazi, sa dopunskom crvenom bojom koja prekriva veći deo ploda. Meso karmen kruške je aromatično i sočno, što ga čini odličnom desertnom sortom.
Kaluđerka
Kaluđerka je francuska stara sorta, koja je nastala davne 1760. godine, a iz Francuske se raširila u sve evropske zemlje. U Srbiji se gajila još krajem XIX veka. Sazreva početkom oktobra, dobro se čuva pa čak i u običnim skladištima, gde opstaje do januara ili februara. Stablo je bujno, kruna piramidalna. Ostvaruje izrazito visoke i redovne prinose, jer je za ovu sortu karakteristična partenokarpija (stvaranje plodova bez oplodnje). Vrlo je skromnih zahteva pa dobre prinose daje i na lošijim, težim, zbijenim, siromašnim zemljištima.
Plod je krupan (200 – 300 g) izduženo kruškastog oblika, vrlo često s jednom više razvijenom stranom ploda (takođe posledica partenokarpije). Pokožica je debela, suva, glatka, često prekrivena voštanom prevlakom. Osnovna boja joj je svetlozelena do žutozelena, s lenticelama braon boje. Većina plodova ima kožastu štraftu koja se pruža duž ploda od peteljke do čašice, što je tipična karakteristika ove sorte. Meso je belo ili belo zelenkasto, grublje strukture, s izraženim kamenim ćelijama, polusočno, slatkog, praznog ukusa, s nedovoljno kiselina i bez izražene arome.
Ima odličan afinitet sa dunjom, pa se često koristi kao posrednik za druge sorte. Zbog obilne i redovne rodnosti preporučuje se kao industrijska sorta.
Aleksandrija
Aleksandrija je sorta koja se često meša sa sortom boskova bočica (koja je nešto prisutnija u našim zasadima) jer plodovi imaju sličan izgled. Poreklom je iz Belgije, gde je počela da se gaji u XIX veku. Odlikuju je izuzetno krupni plodovi (300 – 400 g) koji su delimično izduženi, sa širokom bazom. Boja plodova je malo tamnija, pa prelazi čak i u svetlosmeđu. Kruška aleksandrija za berbu stiže krajem septembra meseca pa sve do kraja oktobra i zbog dugog vremena pristizanja plodova obavezno se bere probirno.
Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Jagodina
