Žene žele da na selu ostvare stabilan izvor egzistencije kroz poljoprivredno gazdinstvo, uduženo u zadrugu, malo porodično preduzeće, stare i nove zanate, bavljenje seoskim, etno, verskim, banjskim turizmom. Otuda predlog da se mladim poljoprivrednicima dodeli do 50 hektara slobodne državne zemlje.
Sve što sada radimo je primarna poljoprivredna proizvodnja. Nestale su više faze prerade koje uključuju nova tehnološka rešenja, a bez njih nema napretka.
Selo ne može opstati bez mladih, poljoprivreda ne može napredovati bez podsticaja, mali proizvođači izgubljeni su na tržištu bez udruživanja, bez zadrugarstva i, najzad, život od osnovnih proizvoda iz brazde, staje i obora svodi se na životarenje ako se ne oplodi višim fazama prerade poljoprivrednih proizvoda.
Na početku nove godine, zamišljene i planirane kao godine daljeg razvoja srpskog zadrugarstva i poljoprivrede i preporoda srpskog sela, razgovaramo sa trojicom istaknutih članova Nacionalnog tima za preporod sela: njegovim kopredsednikom Milanom Krkobabićem, ministrom bez portfelja zaduženim za regionalni razvoj, s Radislavom Jovanovim, predsednikom Zadružnog saveza Vojvodine i s dr Zoranom Keserovićem, profesorom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednikom Udruženja voćara Vojvodine.
. Kakvi su rezultati akcije „500 zadruga u 500 sela“?
– Do sada je formirano 605 novih zadruga i ljudi su, gledajući dobre primere iz prakse i shvatajući da država hoće da pomogne, prihvatili ovaj vid udruživanja – ocenjuje Milan Krkobabić. – Ovo je princip objedinjavanja domaćina po zapadnoevropskom modelu, što je i neophodno, zbog malih poseda koje imamo. Prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 61 godinu i najveća pomoć opstanku i razvoju sela predstavlja uključivanje mladih ljudi u rad i razvoj.
. Kako da mlade vežemo za selo?
- Ovom problemu imam poseban pristup jer smatram da, ako mlade žene i devojke odluče da ostanu na selu i tu zasnuju porodice, spasićemo srpska sela. U suprotnom, od srpskih sela nema ništa. Trenutno u Srbiji imamo 250.000 mladića i 100.000 devojaka starijih od 40 godina koji nisu zasnovali brak. Mlade žene najčešće žele da na selu ostvare stabilan izvor egzistencije kroz poljoprivredno gazdinstvo, uduženo u zadrugu, malo porodično preduzeće, stare i nove zanate, bavljenje seoskim, etno, verskim, banjskim turizmom. Zbog toga predlažemo da se mladim poljoprivrednicima dodeli do 50 hektara slobodne državne zemlje. U Vojvodini su za tim snažni zahtevi, dok u nekim delovima juga Srbije i nisu jer je zemljište lošijeg kvaliteta i, da bi ono bilo profitabilno, u njega država mora da ulaže.
. Da li su zemlja, kuća i zadruga dovoljni za odluku da se ostane?
– Nisu. Neophodno je baviti se i pristupnim putevima, vodosnabdevanjem, kanalizacionim mrežama, signalima mobilne telefonije i pitanjem društvenog standarda koji podrazumeva adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, kulturu, kao i s merama koje se odnose na zaštitu prirodne i kulturne baštine. Izaći ćemo s konkretnim predlozima, a da li će oni biti prihvaćeni znaćete kada naredne godine vidite da li su za te namene izdvojena sredstva u budžetu, što na prvom mestu zavisi od političke volje. Da bi opstala srpska sela koja se u sve većoj meri prazne, potreban nam je opštenarodni koncenzus kojeg sada imamo samo deklarativno.
. Koliki je u tom poduhvatu značaj rejonizacije?
- U novom programu koji pripremamo za prvi kvartal iduće godine pokušaćemo da izdvojimo celine. Tretirali smo pet upravnih okruga na jugu, u centralnoj Srbiji i Vojvodini, jer zadrugarstvo ne može da se razvija parcijalno. Tu treba u obzir uzeti različite stepene razvoja. Iduće godine oslanjaćemo se na osobenosti svakog područja kroz posebne programe za ove celine, u okviru kojih ćemo definisati prednost specijalizovanih zadruga, počev od stočarskih kao nepohodnih, preko povrtarskih, voćarskih, pčelarskih. Da treba težiti formiranju specijalizovanih zadruga pokazali su i rezultati nedavnog konkursa, na kojem je, među ukupno 58, podsticaje dobilo14 ratarskih, devet voćarskih i osam stočarskih zadruga.
. Šta to konkretno znači?
- Neophodno je da za sve grane poljoprivrede imamo urađenu rejonizaciju koja podrazumeva celovit program, u kojem pod rejonom podrazumevamo celinu s izdefinisanim sastavom zemljišta, količinom padavina, temperaturom, ekonomskim parametrima, utvrđenom strukturom stanovništva, kvalifikacionom strukturom, i uključenim sociološkim parametrima. Kada se ponudi takva mapa, svako će znati šta je korisno raditi u određenom rejonu. Potpuno je normalno da, ukoliko neko želi da započne posao, tačno zna čime u određenom delu zemlje može da se bavi, na koji način, koliko ga to košta i koliko može da zaradi.
. Šta ćete učiniti za dalji napredak naše poljoprivrede?
- Osnovno polazište je da je poljoprivreda naša komparativna prednost i, ako je tako shvatimo, to zahteva, da tako kažemo, novu agrarnu reformu. Tu pre svega treba naći način da se posedi dalje ne usitnjavaju, odnosno da ostanu celoviti, uz pokušaje da se ukrupne do nivoa koji im obezbeđuje ekonomsku održivost. Sve što sada radimo je primarna poljoprivredna proizvodnja. Nestale su nam više faze prerade koje uključuju nova tehnološka rešenja, a bez njih nema napretka. Za to su nam potrebni investitori, pri čemu država treba da tri puta više pomogne domaćeg investitora u odnosu na stranog.
Okvir
Svaki dinar pod kontrolom
-Napravili smo mehanizam po kojem je ugovor koji sklapamo trojni. Jedna strana je Vlada Srbije, odnosno moj kabinet, druga lokalna samouprava, opština, i treća zadruga, koju predstavlja direktor. Svako u ovom lancu ima svoju odgovornost. Kod dodele sredstava koristimo rešenje koje nije tipično za ostala ministarstva, te Komisiju za dodelu sredstava većinski čine članovi Akademijskog odbora za selo, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, kao i predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine i Zadružnog saveza Srbije. Od osam članova – kaže ministar Krkobabić – tri su iz Kabineta. Odluka se donosi većinom glasova. U ugovoru precizno stoji da se sredstva ne uplaćuju zadrugama, već na račun lokalne samouprave, a zadruga otvara prolazni račun u Trezoru, na koji opština prebacuje novac. Tek po donošenju faktura koje su sastavni deo projekta, zadruga može da dobija ta sredstva, koja kontroliše opština. Nijedan zahtev se ne razmatra ukoliko ga prethodno ne odobri lokalna samouprava.
Radislav Jovanov: Zadruge više ne misle o opstanku, nego o napretku
Naše zadruge opredelile su se za to da krenu putem razvoja, a kroz investicije. One više ne razmišljaju na koji način da opstanu, već kako da idu korak napred i kako da pariraju drugim pravnim subjektima, jer je konkurencija, nažalost i ona nelojalna, u poljoprivredi izuzetno jaka..
Kao i predhodne dve, i 2019. godinu obeležila je velika podrška države zadružnom sektoru i na republičkom i na pokrajinskom nivou. Četrdeset i osam zadruga iz Vojvodine ostvarilo je prava na bespovratna sredstva kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“. Ove godine to je učinilo 20 zadruga, kao i jedna složena zadruga, ističe predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov u intervjuu „Dobrom jutru“.
. Koliko je finansijska podrška značajna za razvoj zadrugarstva?
– U Zadružnom savezu Vojvodine ističemo da je novac jako važan, ali je mnogo bitnije to što su se naše zadruge opredelile za to da krenu putem razvoja, a kroz investicije. One više ne razmišljaju na koji način da opstanu, već kako da idu korak napred i kako da pariraju drugim pravnim subjektima, jer je konkurencija, nažalost i ona nelojalna, u poljoprivredi izuzetno jaka. U tom procesu bitno je da zadruge budu prepoznatljive i da imaju podršku države kroz uređen sistem zakona, uredbi i drugih pravnih akata, jer većina zadruga vodi računa o tome da radi potpuno legalno. Podrška je stigla i od pokrajinske administracije koja je 2018. za potrebe pilot projekta od nas tražila podatke o tome koliko novca od vojvođanskih zadruga ide u državnu kasu i šta zauzvrat dobijaju. Tada su podaci pokazali da je značajna količina njihovog novca završavala u republičkom budžetu, a da su zauzvrat dobijale malo.
. Šta očekujete od države?
- Osnovna podrška države treba da bude u tome da sva pravna lica privede poslovanju u legalnim tokovima jer samo tako naše zemljoradničke zadruge mogu da pariraju onima u okruženju, posebno ako se u obzir uzme činjenica da naše subvencije nisu ni približne njihovim. Zadružni sektor u Vojvodini ima dugu tradiciju, a prošle godine prvi put u istoriji zadrugarstva Pokrajinska vlada raspisala je konkurs za bespovratna sredstva namenjena isključivo zemljoradničkim zadrugama, i njih 14 taj novac je i dobilo.
. Koliko im u tome pomaže Zadružni savez?
– Iako je u Zakonu o zadrugama samo jedan član posvećen složenim zadrugama, Zadružni savez Vojvodine potrudio se da i Složenoj voćarskoj zadruzi „Složni voćari“ iz Novog Slankamena i sada formiranoj povrtarskoj „Plodovi ravnice“ pomogne da ostvare svoje vizije. Voćari iz Novog Slankamena, koji jabuke uzgajaju na 560 hektara, imali bi velikih problema da nisu napravili složenu zadrugu i novcem, koji su dobili od države, kupili preko potreban kalibrator.
Prof. dr Zoran Keserović: Dobar model razvoja nerazvijenih područja
Zadruge, posebno one u Vojvodini, menjaju strukturu proizvodnje i okreću se radno intenzivnoj proizvodnji: voćarstvu, povrtarstvu, pčelarstvu, aromatičnom i lekovitom bilju, vinogradarstvu i preradi. Preko zadruga uvode se nove tehnologije, posebno u radno intenzivne grane poljoprivrede kakvo je voćarstvo.
Država treba da iznađe način da u pasivnim krajevima u zakup da državnu zamlju na 30 ili 90 godina i da uradi infrastrukturu – puteve, objekte za zalivanje i elektrifikaciju.
Neophodna su i veća ulaganja u poljoprivredu, te ćemo predložiti da izdvajanja iz budžeta, umesto dosadašnjih pet, budu sedam odsto.
Prve zadruge u Srbiji nastale su u Vojvodini, u Bačkom Petrovcu, i do sada su prošle su kroz mnoge sjajne i trnovite faze, seća se profesor dr Zoran Keserović, dodajući da smo svedoci da se u poslednjih pet decenija u zadruge skoro uopšte nije ulagalo, ali da su poverenje u udruživanje i duh zadrugarstva vraćeni zahvaljujući projektu „500 zadruga u 500 sela“ Ministarstva za regionalni razvoj. Tome svedoči i podatak da je za godinu i po dana osnovano 600 novih zadruga u Srbiji, dok se do tada u našoj zemlji gasilo stotinu zadruga godišnje.
. Voćari pritom prednjače.
- Udruživanje voćara može da posluži kao primer za obnovu zadrugarstva u Srbiji – potvrđuje prof. dr Zoran Keserović – jer se voćarstvo pokazalo kao dobar model razvoja nerazvijenih područja, gde se rešavanjem ekonomskih, rešavaju i socijalni i demografski problemi, sve izraženiji u selima. Proizvodnjom voća ostvaruje se 10 do 20 puta veća vrednost proizvodnje u odnosu na neke ratarske kulture, zapošljava se oko 20 puta više radne snage po hektaru nego pri, na primer, gajenju pšenice. Sem toga, radnici se više angažuju i u nizu pratećih delatnosti, vezanih za voćarsku proizvodnju, koja je time pokrenula i druge grane poljoprivrede. Zadruge, posebno one u Vojvodini, menjaju strukturu proizvodnje i okreću se radno intenzivnoj proizvodnji: voćarstvu, povrtarstvu, pčelarstvu, aromatičnom i lekovitom bilju, vinogradarstvu i preradi. Mora se istaći da se preko zadruga uvode nove tehnologije, posebno u radno intenzivne grane poljoprivrede kakvo je voćarstvo.
Zašto baš složene zadruge?
-Složene zadruge potpuna su novina na našim prostorima, dok u svetu imaju zavidnu tradiciju i rezultate. Prve dve složene zadruge u Srbiji su voćarske. U Novom Slankamenu udružile su se tri voćarske zadruge, obrazujući Složenu voćarsku zadrugu „Složni voćari“. Druga složena zadruga je „Naši voćari“ u Požegi , čiji su osnivači zadruge iz regiona Vranjske Banje, Kragujevca, Velike Plane, Petrovca na Mlavi i Arilja. Osnovna delatnost je prerada i plasman voća. Prednosti voćarskih zadruga jesu zajednička nabavka ili proizvodnja kvalitenih sadnica, uvođenje novih tehnologija i standardizovanje tehnologije proizvodnje, korišćenje zajedničke mehanizacije i stručne zaštite voća, korišćenje zajedničke hladnjače za skladištenje, sortiranje, pakovanje i distribucija proizvoda, zajednička prodaja na domaćem i inostranom tržištu, brendiranje proizvoda i razne marketinške usluge, prerada proizvoda, zajednička putovanja po razvijenim regijama Evrope zbog sticanja novih informacija i znanja.
. Kako oživeti srpsko selo?
– U 1.000 naselja u Srbiji ima manje od stotinu stanovnika, što je posebno izraženo u pograničnim zonama. To je alarmantna situacija i dobro je da se neko setio da uključi stručnjake iz svih oblasti, jer ovaj problem zahteva multidisciplinarni pristup. Mislim da, osim Ministarstva za regionalni razvoj, u ovaj posao treba da se uključe i ministarstva poljoprivrede, prosvete i nauke, infrastrukture, kulture i sporta. S modelom koji bi uradili stručnjaci iz radno intenzivne proizvodnje, poput voćarstva, povrtarstva, stočarstva, pčelarstva, proizvodnje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, cveća, sadnog materijala i sličnog, na malim i rascepkanim parcelama, može se nešto pokrenuti formiranjem zadruga, posebno u onim selima koja su još uvek održiva. U ove zadruge bi se udružila domaćinstva iz okolnih, manjih sela. Mislim da polako treba uključiti i velike kompanije, poput „Agromarketa“ iz Kragujevca, „Ćirić agro“ iz Titela, „Delta holdinga“, jer su one dosta uradile na razvoju voćarstva u Srbiji. Država treba da iznađe način da u tim pasivnim krajevima u zakup preda državnu zamlju na 30 ili 90 godina i da uradi infrastrukturu puteva, onu za zalivanje i elektrifikaciju. Ove kompanije, pored ruskog, osvajaju i neka druga tržišta i zbog toga im treba dati šansu da učestvuju u pokretanju razvoja sela. Sve će to biti jako teško jer se duže od šest decenija nije radilo na ravnomernom regionalnom razvoju. U razvijenim evropskim zemljama to se postiglo izmeštanjem velikih kompanija u manja mesta.
Stočarstvo mora biti pokretač poljoprivrede
Kako gledate na aktivnosti Nacionalnog tima?
- Zadužen sam za voćarstvo i, sa stručnjacima iz drugih poljoprivrednih oblasti, treba da damo model održivog poljoprivrednog gazdinstva – objašnjava profesor Keserović. – Ali, treba naglasiti da stočarstvo mora da bude pokretačka snaga razvoja poljoprivrede. Istina je da su najveći podsticaji išli u ovu proizvodnju, ali su tu ipak postignuti najmanji efekti. Zapanjujuće je da u Srbiji nema reprodukcionih centara, bez kojih nema ni stočarstva. Neophodna su i veća ulaganja u poljoprivredu, te ćemo predložiti da izdvajanja iz budžeta, umesto dosadašnjih pet, budu sedam odsto. Mora se smanjiti cena energenata, jer ako se to ne uradi, ni poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni. I dalje ću raditi na uvođenju novih tehnologija, a, kako je veoma važno da informacije o njima dođu do poljoprivrednika, uloga medija u tome je nemerljiva.
