Mikrobilje moglo bi da bude hrana budućnosti. Lako se sadi i gaji, štedi energiju i ne zahteva puno prostora. Bere se samo nekoliko dana posle klijanja, kad mu izrastu prvi pravi listovi, a njegova nutritivna vrednost je nekoliko puta veća od nutritivne vrednosti odrasle biljke.
Piše: Željko Dulanović
Foto: Ivana Pavlović
Mikrobilje su u stvari jestivi mladi izdanci povrća i začinskog bilja, stari od sedam do 25 dana, bogati vitaminima i mineralima. Zbog intenzivnih boja i aromatičnog ukusa mikrobilje je najpre imalo dekorativnu ulogu i njime su ukrašavana jela u restoranima. Veliku popularnost doživelo je tek kada se pročulo i za njegovu hranljivu vrednost, pa je danas posebno cenjeno kod onih koji žele da se hrane zdravo.
Hobi od kojeg se zarađuje
Za mikrobiljem je sve veća potražnja zbog čega se prodaje na pijacama i u supermarketima. Sve više je i njegovih proizvođača, zainteresovanih za uzgoj u kućnim uslovima, na potpuno organski način, bez primene pesticida i preparata.
Studentkinja Ivana Pavlović iz Valjeva je jedna od njih. Mikrobilje je počela da gaji pre dve godine, u jeku korone, dok je zbog policijskog časa najveći deo dana provodila sama s majkom u kući. Seme koje je poručila na jednom domaćem sajtu, zasadila je u sobi, u nekoliko plastičnih činija i tako je počelo. Danas gaji petnaestak vrsta, a mikrobilje joj je hobi od kojeg zarađuje studentski džeparac.
– Želele smo da se u vreme pandemije zdravije hranimo, pa smo zasadile dve-tri vrste, i odmah nam se svidelo. Ubrzo sam poželela da se gajenjem mikrobilja ozbiljnije bavim pa sada gajim amarant, bosiljak, suncokret, grašak, cveklu, brokoli, slačicu, kres salatu, šargarepu, crveni kupus, kupus, lucerku, kinesku rotkvicu, japansku rotkvicu, sango rotkvicu, korijander. Ali, retko kada sve odjednom, jer nema uvek potražnje za svim vrstama – priča za „Dobro jutro“ Ivana Pavlović, studentkinja informacionih tehnologija.
Mladi izdanci povrća i začinskog bilja bogati su gvožđem, magnezijumom i kalijumom. Imaju dosta vitamina A i K, dok mladi izdanci crvenog kupusa, primera radi, sadrže čak 40 puta više vitamina C nego odrasla biljka. Nutritivna vrednost takođe zavisi od vrste, pa je tako nutritivna vrednost jednog lista mladog brokolija jednaka onoj koju ima 1,5 kilograma odrasle biljke.
– Dovoljno je da u salatu, sendvič, na meso ili u neko drugo jelo dodate nekoliko listića i da imate dovoljan unos vitamina i minerala za ceo dan. Zbog svoje hranljive vrednosti, mikrobilje se može koristiti i kao užina, ali ne i kao glavni obrok, jer nema dovoljno proteina i ugljenih hidrata – kaže Ivana.
Zabluda je, kaže naša sagovornica, da mikrobilje konzumiraju samo oni čija se ishrana svodi na veganske i vegetarijanske proizvode. Naprotiv.
– Ljudi su generalno još uvek nepoverljivi prema mikrobilju, ali i tu se stvari lagano menjaju, jer se sve više ljudi okreće zdravoj ishrani. Kada nekom kažem da proba lucerku, začude se i pitaju kako, kada to jedu krave. Ali kada probaju, hteli bi još. Mnogi se iznenade i ukusom rotkvice, koja ima intenzivan i pomalo ljutkast ukus. Slično je i sa drugim vrstama. Lično najviše volim amarant i šargarepu – kaže Ivana.
Mikrobilje se obično gaji u kućnim uslovima, jer ne zahteva puno prostora, a jedna od prednosti takvog načina proizvodnje je što ne zavisi od godišnjeg doba. Kada je počinjala, Ivana je mikrobilje gajila u nekoliko kutijica, a danas na nekoliko polica.
Jedna soba i nekoliko polica
– Mikrobilje, koje gajim tokom cele godine, najviše prodajem restoranima i zainteresovanim pojedincima, a za trenutne potrebe mi je dovoljna jedna soba. Ali, čak i kada su u pitanju veoma velike količine, nije potrebno mnogo prostora jer se mikrobilje gaji pod lampama, na policama. Mikrobilje nije zahtevno za gajenje, zaliva se jednom ili dva puta dnevno, što ne oduzima previše vremena, a kada dođe vreme za berbu biljke se jednostavno „ošišaju“ – priča Ivana.
Ivana nabavlja isključivo organsko seme, od domaćih proizvođača. Sadi se gusto, a kao podloga se, kaže, najbolje pokazala tresetna zemlja u kombinaciji s perlitom. U zavisnosti od vrste, semena se pre setve potapaju u vodu na šest, 12 ili 24 sata.
– Po mom mišljenju, zemlja nije nešto posebno bitna. Pre nego što sam počela da gajim mikrobilje, istraživala sam i pronašla da je najbolje da se koristi kokosov treset. Ja koristim običan s perlitom i zadovoljna sam kako mi bilje uspeva. Koristim plastične kutijice koje imaju imaju male rupe na dnu, kako bi isticao višak vode pri zalivanju. Dok posađeno seme ne proklija, drži se u mraku , a onda pod lampe. Tokom gajenja temperatura u prostoriji treba da bude od 22 do 25 stepeni – otkriva nam Ivana.
Klice sve popularnija hrana
Među ljubiteljima zdrave hrane sve popularnije su i klice, pod kojima se podrazumeva mlado seme ili proklijali koren žitarica, povrća i začinskog bilja. I klice su bogate mineralima i vitaminima, jedu se sirove (bez prethodne termičke obrade), najčešće pre glavnog jela. Međutim, postoje izuzeci, jer se za klice pasulja, sočiva, kukuruza i leblebije preporučuje kratko blanširanje od pola minuta, kako bi se kuvanjem „ubile“ antinutritivne supstance.
Klice imaju kraći ciklus, a ako se klica pusti da raste, iz nje će se formirati mikrobilje, odnosno, mlado povrće s listovima. I klice se mogu gajiti u kućnim uslovima, a traže svetlost, toplotu i dovoljne količine vode.
