Захваљујући сурутки коју им поклања млекара „Брђанка“, мештани из села божетићког краја преполовили су трошкове исхране свиња. Кажу помоћ им је драгоцена, а користи има и сама млекара јер је решила проблем који је протеклих година имала са одлагањем ове течности која се као нус производ добија приликом прераде сировог млека.
Из производног погона млекаре у Божетићима код Нове Вароши свакодневно се у канте, балоне и бурад мештана преспе око 1.500 литара сурутке, а у летњим месецима када је више млека и до две тоне. Испред цистерне која се пуни неколико пута дневно, увек је гужва, а мештани по сурутку долазе тракторима, мотокултиваторима, аутомобилима…
– Од пролетос сву сурутку коју добијемо поклаљамо мештанима, а узима коме колико треба. На корист и нама и њима. Они су уштедели на храни за свиње, а ми на чишћењу септичке јаме. Раније смо сурутку морали да истачемо у септичку јаму запремине 35 кубика, а трошкови њеног пражњена нису занемарљиви – каже за „Добро јутро“ Љубенко Вјетровић, власник „Брђанке“.
У божетићком крају сеоска домаћинства гаје свиње углавном за своје потребе, а како трошкови њихове исхране нису мали и ранијих година појединци су се интересовали за сурутку из млекаре. У „Брђанки“ кажу да никога нису могли да одбију мада им је то доносило бројне проблеме. Све се радило ручно, па су запослени дангубили због точења у судове мештана, а сурутка се током пресипања просипала и прљала просторије.
– Уз помоћ система који је осмислио комшија Веселин Јаџић, сурутка се сада након сирења аутоматски препумпава у цистерну запремине хиљаду литара која је на паркингу испред погона. Из ње је мештани сами претачу у своје судове, помоћу прекидача који све регулише – каже Вјетровић.
„Брђанка“ је једна од четири млекаре које раде у нововарошком крају, а поред њих млеко још откупљују и три млекаре са стране. Ради од 2017. године, има петнаестак запослених и месечно у три смене преради до 85.000 литара крављег млека. Производе полумасни и пуномасни златарски сир и кајмак који се углавном пласирају на тржиште Београда и Крагујевца, а купују га и мештани и гости Златара.
Текст и фото: Жељко Дулановић
