Истраживачки тим који је водио професор Кристијан Шуб са института ЕТХ из Цириха открио је да мешовите културе дају много већи принос од монокултура, пише футуре фарминг позивајући се на студију објављену у часопису Натуре Плантс.
Како би то открили, истраживачи су спровели испитивања на два тестна поља. Један у Швајцарској, а други у Шпанији која има много сушнију и топлију климу. То им је омогућило да испитају како услови расту у све изазовнијим условима који су последица климатских промена.
У свом су експерименту научници тестирали смесе две или четири различите културе одабране између осам врста, укључујући пшеницу, овас, киноу, сочиво, лупину, лан и уљани лан као и коријандер. Биљке су посејане на размак од 12 цм у редове и то наизменично.
Након тога истраживачи су упоредили масу семена мешовитих са онима које су расле као монокултура, а мерили су и биомасу на основу њиховог раста. У поређењу са узгојем монокултуре, чак и мешавина двеју врста повећала је принос за три одсто у Шпанији и чак 21 одсто у Швајцарској. Тамо где су сејане четири врсте једна уз другу, пораст приноса износио је чак 13 одсто у Шпанији, односно 44 одсто у Швајцарској.
Истраживачи су појаснили да се овај додатни принос првенствено своди на ефекте биолошке разноврсности. Више врста резултирало је бојим коришћењем расположивих ресурса и ефикаснијом природном контролом штеточина, а ваља нагласити да су сви експерименти спроведени без пестицида.
Истраживачи су такође приметили да су биљке на парцелама у мешовитом узгоју развиле више лишћа и стабљика. Другим речима, уложиле су више енергије и материја у производњу вегетативне биомасе, а пропорционално мање у прораст за семе.
„Упркос томе, и даље су производиле више у мешовитом узгоју“, појаснио је Шуб.
Чињеницу да су биљке уложиле више енергије у стварање вегетативне биомасе, овај научник приписао је сортама које су коришћене у експериментима.
„Семе је намењено монокултурном узгоју. То значи да биљке најбоље успевају међу онима исте сорте“, напоменуо је. Такође, сматра да је потенцијал за додатни принос још већи код оног прилагођеног мешовитом.
Како ствари тренутно стоје, оно се још увек не производи и не продаје посебно за ту намену.
„Желимо поновити своје експерименте користећи само оно које смо сами произвели у здруженим усевима како бисмо могли да тестирамо хоће ли селекција у мешаној уродити плодом“, напомиње Шуб.
Да би оваква производња заживела потребна је промена пољопривредне праксе. Између осталог, требало би прилагодити машине да истовремено беру различите усеве.
„Они постоје, али их је мало и скупи су. За сада је и премала потражња за њима“, закључио је Шуб.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
