Oplemenjivači širom sveta više od 100 godina neumorno rade na realizaciji ideje KVALITET + OTPORNOST sorti vinove loze na biotičke i abiotičke faktore stresa, imajući u vidu osnovne principe održive poljoprivrede.
Do sada su determinisani genetički izvori otpornosti na najvažnije gljivične bolesti vinove loze u okviru većeg broja severnoameričkih vrsta roda Vitis i potvrđena je mogućnost optimalnog kombinovanja otpornosti i dobrog kvaliteta. Stvoren je veliki broj novih vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida), otpornih ili tolerantnih na najvažnije patogene, sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti.
Ove sorte su pogodne za proizvodnju grožđa uz redukovanu hemijsku zaštitu ili bez nje. Posebno su interesantne za gajenje na malim površinama u okviru organske proizvodnje grožđa i vina.
U Sremskim Karlovcima, na oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite zbog razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas. U poslednje tri decenije na ovom oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina .
Novostvorene domaće međuvrsne sorte
„Lasta“ je priznata 1991. Autori su P. Cindrić i N. Korać. Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti, sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se pospešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa. Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blago muskatnog ukusa. Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje.
Ovo je sorta otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu. Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. U organskoj proizvodnji stonog grožđa obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.
„Karmen“ je stona sorta nastala ukrštanjem „kardinala“ i „moldove“. Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je 2003. godine. Od „kardinala“ je nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična „moldovi“. Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamnoplave boje, neutralnog ukusa. Izuzetne je rodnosti i daje veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču. Može se preporučiti ne samo za gajenje na okućnici, već i kao komercijalna stona sorta, na većim površinama uz redukovanu zaštitu protiv gljivičnih bolesti, primenom bakarnih preparata, sumpora ili organskih rastvora.
„Petra“ je bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P. Cindrić i V. Kovač. Sazreva približno u vreme kada i „traminac“, ali ga nadmašuje po prinosu. Nekih godina se slabije oplodi. Nakuplja više od 20 odsto šećera. Prevazilazi „rajnski rizling“ po otpornosti na mrazeve. Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina. Rakija od grožđa „petre“ takođe ima izraženu aromu.
„Petka“ je bela vinska sorta. Autori su P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač, M. Medić. Priznata je 2001. godine. Bujna je sorta velike rodnosti. Redovno nakuplja više vod 20 odsto šećera u širi, uz umeren sadržaj kiselina. Daje harmonična, kvalitetna bela vina. Otporna je na sivu trulež grožđa, izuzetno tolerantna na plamanjaču i pepelnicu. Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti ili uz redukovanu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj patogena.
„Rubinka“ je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i „petka“. Autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač. Priznata je 2002. godine. Sorta je umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Formira redak, uredan špalir. Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina. Grožđe sazreva nešto pre „rizlinga italijanskog“. Otpornija je na zimske mrazeve od „rizlinga italijanskog“. Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje. Pogodna je za organsku proizvodnju vina.
Prof. dr Nada Korać
