Zaštićeni med prolazi stalne i stroge procedure i kontrole koje garantuju stalni kvalitet i ukus, a sadrži 70 odsto bagrema, 15 odsto lipe, a preostali procenat je livadska paša.
Pčelari iz opština Lazarevac, Lajkovac, Ub, Mionica, Ljig, Valjevo, Gornji Milanovac i Aranđelovac proizvode Kačerski med, koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Kao pčele oko košnice, tako su i oni okupljeni oko Opšte zemljoradničke zadruge „Kačerski med“. Njihove pčele „beru“ polen sa teritorije od skoro hiljadu kvadratnih kilometara oko reke Kačer na kojoj živi oko 300.000 ljudi. Grle je sa juga planine Maljen, Suvobor i Povlen, sa istoka Rudnik i Bukulja, a sa severoistoka Kosmaj, a obiluje lišćarskim šumama umerene zone, pašnjacima i livadama u kojima raste više od 600 biljnih vrsta.
Udruženje pčelara „Budućnost“ iz Lazarevca jedno je od najstarijih na teritoriji bivše Jugoslavije i aktivno je duže od četiri decenije. Nekolicina pčelara iz ovog udruženja shvatila je da su stvaranje proizvoda visokog kvaliteta i interesno udruživanje neophodni za bolje pozicioniranje na tržištu. Odlučili su da zaštite geografsko poreklo izuzetno kvalitetnog meda iz kačerske oblasti. Pripreme su počele pre 11 godina.
Sredinom 2010. godine, potpisivanjem ugovora sa Delegacijom EU u Srbiji, zvanično je počela realizacija projekta „Kačerski med“, čiji nosilac je bila Privredna komora Beograda, a partneri Konferencija za prehrambenu industriju i industriju pića EU, Asocijacija uzgajivača arnike Srbije, Udruženje pčelara „Budućnost“, uz saranju sa opštinom Lazarevac. Finansijska podrška za obuku pčelara i kupovinu opreme stigla je iz EU u okviru projekta „Jačanje dijaloga između civilnog društva Srbije i EU“. Cilj ovog projekta bio je da se u ograničenoj regiji Srbije uspostavi tehnologija proizvodnje meda koja će omogućiti registrovanje proizvoda sa geografskom oznakom i predviđao je izradu elaborata kojim je med iz ove oblasti prijavljen kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Izrada elaborata pripala je Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
U međuvremenu, formirana je i prva prava pčelarska zadruga. Od Gorana Markovića, direktora OZZ „Kačerski med“ i predsednika Nadzornog odbora „Poljoprivrednog foruma“ iz Niša, saznajemo da je 14 pčelara početkom 2012. godine osnovalo zadrugu sa sedištem u Lazarevcu. Kako je vreme odmicalo, pristupali su joj novi pčelari, tako da sada ima 50 zadrugara. Broj kooperanata je promenljiv i na godišnjem nivou njih je između 200 i 250 i mahom su članovi Udruženja pčelara „Budućnost“.
Zadruga je regionalnog karaktera i cilj joj je da okupi što veći broj pčelara da bi se dalje razvijao proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, ali i druge vrste meda i pčelarskih proizvoda. Raspolaže proizvodnim pogonom, usklađenim sa svim evropskim i standardima za proizvodnju hrane, koji je opremljen savremenom linijom za preradu i pakovanje meda.
– Funkcionišemo po određenim principima. U februaru se pčelari u zadruzi prijavljuju za sertifikaciju za tekuću godinu. Svaki pčelar prijavi onoliko košnica koliko želi. Za svaku košnicu vodi se dnevnik od dana prijavljivanja i u njega se upisuju podaci o matici, pregledima i tretiranjima pčelinjaka… Posle završetka prijavljivanja, spisak imena pčelara predaje se Centru za ispitivanje namirnica, sa kojim se pravi ugovor o kontroli koja se radi krajem maja ili početkom juna. Zadruga ima svoju internu kontrolu koja kontroliše da li je svaki pčelar odradio sve procedure iz elaborata. Izveštaj šalje Centru za ispitivanje namirnica koji za petnaestak dana dolazi u kontrolu. Kada pčelari izvrcaju med, predaju ga Zadruzi, ponovo dolaze kontrolori Centra za ispitivanje namirnica i iz svake posude koju je pčelar doneo uzimaju uzorke. Samo med koji zadovolji sve parametre navedene u elaboratu može da se nazove Kačerski – objašnjava Marković.
Osnovna karakteristika ovog meda je da u sebi sadrži minimum 70 odsto bagrema, 15 odsto lipe, a preostali procenat je livadska paša. Upravo zbog toga njegov ukus je uvek isti. Kada se prikupi sav med od svih pčelara koji su ispunili potrebne uslove radi se njegovo kupažiranje, odnosno sjedinjavanje u duplikatoru zapremine 1.000 kilograma i 24 sata med se meša. Treća kontrola radi se prilikom pakovanja. Trenutno se Kačerski med pakuje u teglice od 400 grama, što je preporuka EU, a sa ciljem lakše i bolje prodaje. Prošle godine, zajedno sa Đerdapskim medom, koji je takođe sertifikovan, urađeno je i promo-pakovanje od 250 grama koje se prodaje na Golubačkoj tvrđavi.
Zadrugari u svakom momentu raspolažu sa minimalno 2.500 košnica, a ovaj broj se svake godine povećava.
– Sve više pčelara zainteresovano je da preko nas distribuira med. Svi oni žele da dobiju sertifikat za “Kačerski med“, što nije jednostavno. Naša vizija je da u budućnosti okupimo što više pčelara koji će raditi u skladu sa elaboratom. To im garantuje i višu cenu meda. Primera radi, ako se na tržištu kilogram meda otkupljije po ceni od četiri evra, mi ćemo za Kačerski med platiti od pet do šest evra, što će zavisiti od toga kakvu cenu postignemo na inostranom tržištu. Naš med će biti od 30 do 50 odsto skuplji, jer se radi po određenim procedurama. Zbog tri kontrole, uvek stojimo iza tog kvaliteta. To je razlog zbog kojeg će nam ciljna grupa kupaca, između ostalih, biti i visokopozicionirani ugostiteljski objekti – ističe naš sagovornik.
Kačerski med se najpre prodavao samo u Lazarevcu i okolini, a onda su usledile i promocije na različitim sajamskim manifestacijama, pa sve bolji plasman na domaćem tržištu i – prodor na svetsku pijacu.
-Nastupali smo na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu i na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Bili smo uvek zapaženi i ovenčani nagradama. Tako je naš med tri godine zaredom, od 2016. do 2018. Godine, dobijai zlatne medalje na Novosadskom sajmu, a prethodne dve godine na istoj sajamskoj izložbi proglašeni smo za apsolutne pobednike u kategoriji meda. Ove nagrade doprinele su da se za „Kačerski med“ daleko čuje, čak i u Kini. Prošle godine, naime, potpisali smo desetogidišnji ugovor sa kineskim državljaninom koji živi i radi u Srbiji. On će biti ekskluzivni distributer Kačerskog meda za kinesko tržište – kaže Marković.
Pomoć mladim pčelarima
Na ideju o formiranju zadruge pčelari su u početku gledali sa izvesnom rezervom. Kako je zadruga napredovala, tako joj se sve više pčelara pridruživalo
-U ovom trenutku razmišljamo da konkurišemo za nacionalna sredstva kojim bismo kupili opremu, podelili je pčelarima, a oni bi zadruzi za uzvrat dali med. Nastojimo da budemo prava zadruga, odnosno da pomgnemo proizvođaču, a on nama da obezbedi sirovinu. I svaki pčelar koji je zadrugar ili je u Udruženju pčelara „Budućnost“ koristi državne subvencije. Prošle godine one su iznosile 720 dinara po košnici. Svi su aplicirali i svi su dobili novac. Prošle godine pomogli smo novim, mladim pčelarima tako što smo im oformili po pet košnica i na taj način im omogućili da dođu do subvencija koje je davala opština Lazarevac – kaže direktor Marković.
„Original Srbija“ povećava izvoz
Pre dve godine na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu rodila se ideja da se oformi Savez udruženja i zadruga pod nazivom „Original Srbija“. U njemu se nalaze proizvođači Kačerskog meda, Đerdapskog meda, Fruškogorskog lipovog meda, Ariljske maline, Leskovačkog ajvara, Sjeničkog jagnjeta, Futoškog kupusa, Sremskog kulena, Begečke šargarepe i drugih proizvoda koji nose oznaku zaštićenog geografskog porekla. Savez trenutno ima 15 članica. Posle povratka petorice predstavnika koji su boravili na obuci u Švajcarskoj, napraviće se plan i strategija kako dalje do inostranog tržišta.
J.B.
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
