Nažalost, jako malo koristimo divlje i samoniklo lekovito bilje u našoj ishrani. Da bi bar donekle ispravili ovu grešku, narodno travar i novinar, Momčilo Antonijević, daje recept za jednu veoma ukusnu i zdravu prolećnu salatu od listova maslačka i jagorčevine.
Maslačak i jagorčevina su dve veoma lekovite biljke i deluju izuzetno blagotvorno na naše organe za varenje, na jetru i creva. Poboljšava prokrvljenost bubrega.
Salata od maslačka se preporučuje ljudima koji su imali srčani ili moždani udar zato što ima jako veliku količinu manitola – supstance koja pomaže da se što pre oporave.
Važno je imati u vidu da kada pravimo salate od divljeg i samoniklog bilja, treba ih jako pažljivo oprati. Naravno, podrazumeva se da biljke beremo sa ekološki što čistijeg područja. Na taj način ćemo maksimalno iskoristiti njihovu lekovitost i jesti salatu koja u sebi nema pesticida i drugih materija koje su česte u salatama koje se uzgajaju.
Salata od maslačka i jagorčevine je jako popularna u Austriji, Nemačkoj i Sloveniji.
Jagorčevina je biljka koja odlično deluje na naše organe za disanje i koristi se protiv kašlja.
Kada smo iseckali oprane i osušene listove jagorčevine i maslačka, blago posolimo i začinimo sokom od polovine limuna i nalijemo maslinovim uljem. Kombinacija limuna i maslinovog ulja je takođe jako dobra za našu jetru.
Salatu možemo ukrasiti cvetovima jagorčevine koji su potpuno jestivi.
Momčilo Antonijević preporučije da ne propustimo priliku da tokom proleća pojedemo ovu salatu bar nekoliko puta.
Maslačak i jagorčevina su dve veoma lekovite biljke i deluju izuzetno blagotvorno na naše organe za varenje, na jetru i creva. Poboljšava prokrvljenost bubrega.
Momčilo Antonijević preporučije da ne propustimo priliku da tokom proleća pojedemo ovu salatu bar nekoliko puta.
Maslačak je korov, ali i lekovita biljka gorkog ukusa. Pun je kalijuma, eteričnih ulja, vitamina C, gvožđa i raznih drugih supstanci pogodnih za naše zdravlje, a cela biljka maslačka je jestiva.
Listove maslačka za salatu i čaj najbolje je skupljati u rano proleće dok biljka ne procveta. Koren pak treba vaditi u poznu jesen kada biljka završi sa vegetacijom, i tada u njemu ima najviše inulina.
„Inulin je vlakno koje je nerastvorno u našem digestivnom sistemu i koje je jako korisno posebno za ljude koji imaju dijabetes“, napominje Momčilo Antonijević.
Cvetovi maslačka sadrže supstancu helenin, provitamin A, vitamin B2 i veoma su korisni ljudima koji imaju problema sa vidom, posebno u večernjim časovima. Njima se preporučuje čaj od cvetova maslačka. A austrijska travarka Marija Treben vratila je u modu i med od maslačka.
„To nije pravi med, već sirup koji se dobija od cvetova maslačka. Nisam veliki poklonik tih sirupa koji u sebi imaju veliku količinu šećera, ali oni koji vole taj ukus mogu da naprave sirup za čiju pripremu je relativno lako pronaći recept“, dodaje Antonijević.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay