Маслачак је вишегодишња зељаста биљка из породице главочике. Расте у умереним климатским условима на травњацима, поред пута, река и језера, јер воли влажно тле. Због ароматично-горког укуса у народу је позната и под именима горко зеље, попина погачица, жутиница, жућаник, жуто зеље, млечика. Порекло маслачка није познато, за лековита својства ове биљке знали су још стари Грци и Арапи који су је користили да умире болове у стомаку. У средњем веку на цени је била млечна, бела течност која се цедила из стабљике јер се веровало да помаже код болести очију. У традиционалној кинеској медицини маслачак се користи за стомачне тегобе посебно код упале слепог црева, али и приликом проблема у дојењу код породиља који настају приликом запаљења млечних канала или недостатка протока млека. Маслачак је био изузетно цењен и међу северноамеричким Индијанцима. Маслачак, као лековиту биљку први је почетком 16. века описао немачки ботаничар Хиеронимус Бок.
Маслачак достиже висину између 20 и 25 сантиметара, има вретенаст кореном који је изузетно разгранат при површини земље и може да достигне величину и до пола метра. Стабљика је шупља изнутра, а читава биљка садржи млечни сок емулзију беланчевина и смоле горког укуса, док је цвет јарко жуте боје. Период цветања је од марта до маја после кога се појављује семе у облику беле, памучасте лоптице. Свако семе има ваздушасти реп како би га ветар лакше разнео. Као храна маслачак се најчешће користи као салата за које се употребљава младо лишће у рано пролеће. Листови маслачка садрже 16 до 18 посто витамина Ц и три процента гвожђа много више него спанаћ. Младо лишће пре цветања може да се бере и осуши на промаји, а потом да се касније припрема као чај. Салата од маслачка прочишћава крв, подстиче мокрење и ублажава болове код обољења жучи и јетре, док чај од младог лишћа ублажава уринарне инфекције.
Лековита својства маслачка има захваљујући свом хемијском саставу. Садржи горке материје, смоле, восак, етерична уља, флавоноиде, инулин, хетрерозиде…Ова биљка је богата витаминима А и Б, органским киселинама, минералима посебно калијумом, натријумом и магнезијумом. У народној медицини користи се као горко средство (колагог) за смањивање масноће у крви, цветови за припрему сирупа сличног меду, који се користи за јачање организма, чишћење крвних судова, бронхитис, прехладу, упалу деси и регулисање варења. Од прженог корена може да се направи замена за кафу.
Некада се сматрало да је маслачак добар за оне са слабим стомаком, а новија научна истраживања су доказала да поред проблема са стомаком ова биљка повољно утиче на јетру и жуч јер поспешује стезање жучне кесе чиме се вишак жучи потискује у црево. Најлековитији и најделотворнији је свеже исцеђени сок од младе биљке, који се препоручује за ублажавање стомачних тегоба и хемороида. Маслачак је изврстан диуретик, чисти крв, помаже у лечењу гихта, анемије, реуматизма, чирева, код упале бешике, отвара апетит. Лековитост маслачка потврдили су и научници који су током истраживања на животињама уочили да ова биљка утиче на регулисање нивоа шећера и лошег холестерола у крви. Горки састојци, инулин и полисахариди присутни у корену маслачка повољно делују на равнотежу цревне флоре, а сама биљка има антиоксидативни ефекат на комплетан оранизам. Ипак пре коришћења требало би се консултовати са лекаром, или искусним траваром.
Извор: Домаћинска кућа
Фото: Pixabay
