Marija Đurić iz Ruskog Krstura po struci je tehnolog i kroz razgovor sa njom stiče se utisak da je oduvek znala da će se baviti preradom hrane i to domaćinski – od njive do trpeze. Tako je i nastao brend „Marin špajz“. I ako je reč o mladoj firmi, ona je već prepoznatljiva kupcima po domaćim, ručno rađenim proizvodima od voća i povrća.
-Bavimo se uzgojom i preradom aronije, bobičastog voća, paprike i drugog povrća na plodnim ravnicama Vojvodine, a od naših plodova pravimo sokove, pekmeze i sve ostale đakonije koje svako domaćinstvo želi na svom stolu, objašnjava Marija.
U želji da naprave spoj savremenih i tradicionalnih proizvoda, Đurići su osnovali ručnu radionicu na porodičnom imanju i otvorili vrata Marinog špajza za sve sladokusce. Prave spoj zdravog i ukusnog.
-Prvi put sam čula za aroniju pre par godina kada sam počela da je konzumiram po preporuci doktorke zbog oporavka imuniteta. Bilo mi je teško da je jedem u svežem stanju jer je opora pa sam je uklapala u svoje mix voćne detox salate sa đumbirom i medom. Veoma brzo sam došla na ideju kako bi bilo super da nešto zdravo bude i ukusno, pa sam iskoristila svoje iskustvo diplomiranog inženjera tehnologije i kreirala proizvode. Tako se rodila ideja o Marinom špajzu, kaže naša sagovornica.
Od 2021.godine, inspirisana ukusnim proizvodima koji je okružuju od detinjsva, Mara je rešila da napravi nove proizvode.
-Proces proizvodnje počinje nakon sazrevanja aronije i bobičastog voća, jer samo tehnološki zrelo voće može da se prerađuje. Pekmeze i sokove pravimo na tradicionalan način, bez aditiva, konzervansa i veštačkih boja. Svi proizvodi su pasterizovani tako da se nakon otvaranja moraju čuvati u frižideru.
Na pitanje koja je tajna domaćeg pekmeza dobijamo odgovor da je pekmez proizvod koji se dobija ukuvavanjem tehnološki zrelog voća sa šećerom i ne sadrži želatin. Po tome se razlikuje od džema i marmelade. Pekmezi se dugo kuvaju na umerenoj vatri i bitno je da se šećeri iz voća i dodati šećer karamelišu. Tada se dobija taj savršeni ukus domaćeg pekmeza idealnog za palačinke, krofnice, kiflice, a za prave hedoniste i sos za tamno meso kao što je pačetina.
-Uzgoju bobičastog voća i povrća pristupamo isključivo kroz ekološku proizvodnju bez bilo kakvih hemijskih supstanci. U primarnoj proizvodnji koristimo preparate na bazi pelina, zeolita, koprive… sve ono što treba uzgajanoj biljci može da se nađe u prirodi. Orijenišemo se ka organskoj proizvodnji koja je danas i te kako poželjna. Naši proizvodi su ručne izrade. Vodimo računa da svaki plod iskoristimo najbolje moguće kako bismo svima pružili potpuni užitak u našim proizvodima, poručuje Đurićeva.
Marija izdvaja voćne namaze od aronije i drugog bobičastog voća ali pažnju poklanja i ajvaru – pikantnom i blagom.
-Nov proizvod iz Marinog špajza je Baka Ljiljina salata koja se se jako lepo kombinuje sa pečenjem. Osnova ove salate je paprika, a dadaci su beli i crni luk u marinadi od senfa i meda. Moram naglasiti da je ovaj recept gurmanski. Ruski Krstur poznat je po proizvodnji paprike, tako da je sasvim prirodno da se prerađevine od ovog proizvoda nađu na našim policama. Sem toga, želimo da istaknemo našu opštinu Kula kao mesto u kojem se može kupiti sjajna ajvaruša, kaže Đurićeva.
Ona kaže da za Baka Ljiljinom salatom, po kvalitetu i ukusu, ne zaostaju ni Nadicin pikantni ajvar, kao ni Ujna Gogin blagi ajvar. Ideje ne nedostaju pa je tržište ugledala i pečena paprika sa belim lukom i peršunom
-Za sladokusce tu je Šljivko, voćni namaz koji je 100% od šljiva, kaže Đurićeva.
Pričajući šta sve izlazi iz njene kuhinje i završava u špajzu, akcenat stavlja na premijum sokove. Oni su matični, bez šećera, a ova vredna mlada žena pravi ih od crne ribizle, šumske borovnice, drena, aronije, kupine i višnje.
Plasman svojih proizvoda „Marin špajz“ obezbeđuje preko web prodavnice koja se nalazi na istoimenom sajtu, ali i u prodavnicama zdrave hrane širom Vojvodine. Marija Đurić svoje znanje diplomiranog tehnologa koristi za osmišljavanje novih proizvoda koji bi bili interesantni kupcima.
Ona je nedavno dobila grant za saradnju sa ženskim manastirom u ovom selu.
Monahinje proizvode organsko povrće, od kojeg će se u Marinoj radionici praviti „Manastirska turšija“, koja će biti i deo turističke ponude Ruskog Krstura.
Đurićeva je jedna od četiri žene iz opštine Kula koje su nedavno dobile bespovratnu pomoć za preduzetničke ideje oslonjene na mogućnosti iz najbližeg okruženja. Grantovi od 1.870 evra dodeljeni su na konkursu Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), u okviru regionalnog programa podrške obrazovanju i zapošljavanju (SEED), koji finansiraju dve austrijske organizacije. Program promoviše zapošljavanje i samozapošljavanje mladih do 30 godina i žena bez obzira na starost. Pomoć se dodeljuje u materijalu i opremi za rad, u vrednosti od 1.600 evra, a 270 evra je namenjeno za obuku dobitnika grantova, koja se sprovodi u Šapcu.
Piše: Jasna Bajšanski
