U JAGODNJAKU IMA POSLA CELE GODINE
Kao po pravilu, na većini naših seoskih okućnica nađe se mesto za leju-dve jagoda. Ovi mali jagodari gotovo sve poslove oko nege i zaštite rade „odoka“, po nekom svom nahođenju. Neki ne znaju drugačije, a neki misle da nemaju dovoljno vremena, a uz samo malo više pažnje mogli bi da rade kao u plantažnom zasadu.
Naime, nega zasada jagode podrazumeva regulisanje rodnosti, održavanje zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, ćubrenje, navodnjavanje i zaštitu, kako od nepovoljnih meteoroloških činilaca, tako i od bolesti i štetočina. Na prvi pogled puno poslova, ali oni se nastavljaju jedan na drugi tokom čitave godine.
Kultiviranjem i plevljenjem protiv korova
Rodnost jagode se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini, uklanjanjem stolona s živića i odstranjivanjem starih listova. Skidanjem cvetova povećava se bujnost bokora i broj živića za oko 30 procenata. Cvetovi se ne uklanjaju ako se jagoda sadi na plodnom zemljištu pa su u vreme cvetanja biljke bujnog porasta, kao i kada se gaji kao jednogodišnja biljka. Radi povećanja roda uklanjaju se i stoloni s živićima. Oni se seku i pre, i posle berbe, dok su još mali, u tri ili četiri navrata. Ovom merom se prinos jagode može povećati za preko 50 procenata.
Iako je jagoda zimzelena voćna vrsta, njeni listovi u proseku žive oko 60 dana. Posle berbe, na bokoru ima dosta starih, oštećenih, suvih, pa i trulih listova koje valja ukloniti. Time se ubrzava razvoj novih, mladih listova što doprinosi bržem obnavljanju vegetativne mase, bujnijem razvoju bokora, obilnijem formiranju cvetnih pupoljaka, boljem prezimljavanju bokora, a što je najvažnije, većoj rodnosti u narednoj godini.
U prvoj godini po sađenju praktikuje se međuredna obrada radi uništavanja korova i čuvanja vlage koja se kasnije kombinuje s malčiranjem. Obrada počinje rano u proleće, čim se zemljište prosuši, i traje sve do jačih jesenjih mrazeva. Ona treba da je plitka, 5 – 6 cm, i u toku vegetacije se ponavlja u 4 – 5 navrata. Takozvana čista obrada se radi dok plodovi težinom ne saviju dršku cvasti na dole, a tada se oko bokora postavlja malč. Za malč se najčešće koriste slama ili seno, organske materije koje se posle berbe mogu zaorati, ostaviti da preko zime bokore čuvaju od golomrazice, ili, ako je počelo truljenje, sakupe se i iznesu iz jagodnjaka i spale. U jesen, posle đubrenja, zemljište se uzore na nešto veću dubinu, desetak cm plugom ili kultivatorom, i čeka se da prođe zima.
Korovi su redovni pratioci jagode. Između redova se uklanjaju kultiviranjem, a oko bokora plevljenjem.
Prihrana preko lista najefikasnija
U savremenoj intenzivnoj proizvodnji jagode dopunsko đubrenje ili prihranjivanje preko listova skoro da je postala redovna mera. Zbog niskog porasta, gustog sklopa s mnoštvom aktivnih listova koji su sposobni da usvoje hraniva od ranog proleća do kasne jeseni, takvom prihranom može se brže i efikasnije delovati nego đubrenjem preko zemljišta. Ovaj vid dopunske ishrane ima poseban značaj kad se jagoda gaji na polietilenskoj foliji, jer je tada otežano đubrenje preko zemljišta. Iako su efekti ovog načina ishrane očiti, kao i laka primena, u praksi se kod nas nedovoljno koristi.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
