Plodovi maline veoma su osetljivi i podložni brzim promenama, zbog čega se moraju brati čim sazreju, a ne sazrevaju istovremeno. To znači da je potrebno više berbi, uglavnom svaki dan ili svaki drugi dan.
Zrelost plodova utvrđuje se na osnovu lakoće njihovog odvajanja od cvetne lože, karakteristične boje pokožice, čvrstoće i ukusa. Najboljeg su kvaliteta kada se oberu u punoj zrelosti. Tada su najlepšeg izgleda, lako se odvajaju od cvetne lože, odličnog su ukusa, izražene arome i zadovoljavajuće čvrstoće.
Ubranim malinama najbolje će se zadržati kvalitet ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Nije dobro kada su plodovi vlažni, jer brzo trule, a tokom zamrzavanja se slepljuju. Tokom svake berbe korisno je iz zasada ukloniti trule plodove, jer se na taj način smanjuje potencijal zaraze i propadanje malina koje će se brati u narednim berbama.
Veliki deo roda maline izgubi se na putu do krajnjeg kupca. Zbog toga transport mora biti dobro organizovan i brz. Odmah posle berbe, maline se slažu u hladovinu špalira i pod nadstrešnice. Svaki sat kasnijeg lagerovanja malina posle berbe u hladnjaču umanjuje dugotrajnost plodova.
Velika ulaganja za dobru zaradu
Jedna četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi sa 2 do 3 hektara savremenog zasada maline na otvorenom, s protivgradnom mrežom i fertirigacijom, ili od 1,5 do 2 hektara maline u plasteniku.
Ako bismo se odlučili za proizvodnju nekih od remontantnih, dvorodnih sorti maline, recimo Enrosadire, jedna porodica bi mogla da živi od jednog hektara zasada u sistemu protivgradne mreže i fertirigacije, ili sa 0,5 ha plasteničke proizvodnje. Za podizanje 0,5 ha sorte maline Enrosadire u zaštićenom prostoru, u plasteniku sa svom pratećom opremom i fertirigacijom i uvozom sertifikovanog sadnog materijala (prema cenama iz 2021. godine), potrebno je 100.000 evra. Ako bi se zasad podizao na otvorenom polju, onda je investicija oko 40 % ove vrednosti. Za povraćaj uloženih sredstava potrebno je 4 do 5 godina. Prihod u punoj rodnosti, a ona počinje od druge godine, je od 65.000 do 75.000 evra, a dobit je od 30.000 do 35.000 evra godišnje. Period eksploatacije zasada je oko 20 godina.
Od odabira sortimenta zavisi da li će to biti letnja berba od juna do avgusta, ili će se saditi remontantne, odnosno, dvorodne sorte koje se beru od jula do novembra. U oba slučaja obavezna je preporuka struke: primena fertirigacije, protivgradne mreže ili folije gde se formira plantaža koja će omogućiti porodici normalnu životnu egzistenciju.
Neophodno je i da se što više proizvođača udruži i primeni jedinstven način gajenja maline, a zadruga je najbolji oblik udruživanja i nastupa na tržištu robe, kapitala i radne snage. I profit je tako veći, a sigurnija je dobit u proizvodnji maline.
Za zasnivanje zasada maline sa protivgradnom mrežom, a prema cenama iz 2021. godine, potrebno je bilo 30.382 evra po hektaru. Otkupna cena u 2020. godini je bila 230 dinara, dok je proizvodna cena maline bila 150 dinara po kilogramu, sa amortizacijom zasada i svim manipulativnim i agrotehničkim primenama u toku sezone. S prinosom od 12 tona po hektaru, dobit po jednom hektaru iznosila je 8.000 evra! Ima proizvođača koji ostvaruju prinos i veći od 15 tona. Investicija se otplaćuje u 4. godini, ako se ne računaju podsticaji države. U 2021. godini prosečna otkupna cena je bila znatno veća – 400 dinara za kg, ali su i troškovi porasli na 220 dinara po kg. S prinosom od 12 tona/ha, u 2021. godini dobit po jednom hektaru je dostigla oko 18.000 evra.
