Robna proizvodnja maline počela je oko 1920. godine, kada se formiraju malinarska područja Valjeva i Čačka. Gajenje maline u Valjevu počelo je u selima Bukovica i Zlatarić, a plod maline se koristio za slatko, sirup i pulpu. Godine 1938. izvezeno je oko 25 vagona sveže maline sa valjevske pijace. Cena je bila 8 dinara po kilogramu. Vodeće sorte, u prvom periodu, bile su valjevka i gradina, da bi ih zamenile moling promis i moling eksploit, a krajem 20. i početkom 21. veka vodeća sorta je vilamet.
Prema prognozama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u saradnji s USAID-om, avansna cena maline u ovoj godini mogla bi biti 1,25 evra po kilogramu. Prognoza cena urađena je početkom godine, na osnovu svetskih i berzanskih izveštaja, analize trendova i mogućih rizika, uticaja na cene proizvoda, ali i očekivanja svih učesnika tržišnog lanca.
Već u januaru ove godine određene kompanije koje imaju delimično ugovorenu i proizvodnju i prodaju zaključivale su ugovore na avanse od 1,22 evra po kilogramu. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije, Dobrivoje Radović, izjavio je nedavno za beogradsku dnevnu štampu da bi malinari ove sezone „prvi put posle dugog niza godina, mogli da profitiraju, ali samo ako bude imao ko da radi u malinjacima“.
„Država je uradila dobar posao štiteći poljoprivredne proizvođače od zaraze, ali pandemija se na žalost dogodila kada je u malinjacima trebalo dosta toga uraditi, od odabira i vezivanja izdanaka, do đubrenja. Glavni problem je bio nedostatak radne snage, rekao je Radović.
U malinjacima je u jeku pandemije korona virusa radilo tek po dvoje-troje ljudi, i to uglavnom iz domaćinstva. Stariji od 65, odnosno 70 godina nisu mogli u malinjake zbog ograničenog kretanja, a mlađi koji su došli iz gradova ili inostranstva bili su uglavnom u izolaciji.
– Mogućnosti su u martu i aprilu zaista bile ograničene, ali je ipak oko 50 odsto radova u vezi s ovim vremenskim periodom urađeno – izjavio je Radović, uz prognozu da bi oko 20 odsto malinjaka moglo ostati neobrađeno.
Sve krizne godine srpskog Crvenog zlata
Srpskom malinarstvu neće biti prvi put da prolazi kroz krizne godine. O tome svedoče fragmenti zapisani u knjizi „Brankovina- 50 godina turizma”, čiji su autori Siniša Jevtić, dr Vesna Matić i Slobodan Raković. Ova knjiga je zasnovana na beleškama Siniše Jevtića, nekadašnjeg profesora matematike, koji je više od 40 godina jednostavnim i preciznim beleškama sačuvao sećanje na skoro sve uspone
Otkup su 1962. godine vršile zemljoradničke zadruge i plaćale 80 dinara za kilogram, a u slobodnoj prodaji u Beogradu cena je dostizala i 250 dinara. Pojavili su se prvi radio- aparati tranzistori koji se čuju u malinjacima. Za jedan tranzistor treba unovčiti 200 kilograma maline- 16.000 dinara“, navodi se u knjizi.
U knjizi se navode podaci da je 1966. godine proizvedeno 1.300 vagona, a 1973. godine svega 800 vagona. Zaključak letopisca je da su površine pod malinom u tom periodu smanjene i da je rod valjevke sve slabiji, te da izlaz treba tražiti u novim sortama.
Godine 1987. na sceni srpskog malinarstva pojavilo se i Arilje, sa 10.000 tona godišnje proizvodnje. Podaci koji su zabeleženi u knjizi iz pera autora govore da je srpska malina uspela na tržištu da prebrodi sankcije, ekonomske blokade, bombardovanje i hiperinflaciju, zloglasne 1993. godine.
„Cena maline je marka za kilogram, odnosno 13 miliona dinara. Jaje je milion i po, a kilogram kajmaka 35. Kilogram krompira 6, belog luka 30, a limuna 130 miliona dinara“.
S druge strane, i pored ograničene proizvodnje, domaće proizvođače crvenog zlata obradovale su vesti da srpska malina na svetskom tržištu ima odličnu cenu, uz tendenciju rasta tražnje i cene. Naime, u hladnjačama proletos nije bilo ni pet odsto od 60.000 tona prošlogodišnjeg roda. Na svetskom tržištu tražnja je sve veća, s obzirom na to da svi znaju za dobra svojstva maline u zaštiti i podizanju imuniteta.
– U januaru je avansna cena naše maline u izvozu bila 1,22 evra. Mali hladnjačari izvoznicima su malinu prodavali po ceni od oko 250 dinara za kilogram plus PDV, tako da je u izvozu srpska malina imala cenu veću od dva evra – kazao je Radović, naglašavajući da sve to upućuje da će i ove sezone malina imati dobru tražnju i cenu, i u otkupu i izvozu.
Otkupna cena maline ovog leta mogla bi biti i daleko veća jer, po izjavama hladnjačara, zalihe prošlogodišnjeg roda su minimalne, a tržište nije zasićeno. U prilog tome je i podatak da u Čileu roda maline zbog vremenskih neprilika gotovo da nije ni bilo, te bi globalna tražnja mogla da nam ide na ruku. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa i u Srbiji.
Prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća, čime je zabeležen pad proizvodnje, ali sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju.
Međutim, malinare u godini koju je obeležila pandemije zbog korona virusa brine i nešto drugo. Kako je izjavio Slobodan Janičić, malinar iz osečanskog sela Lopatnja, idealna otkupna cena maline ove godine bila bi 1,7 evra po kilogramu, ali pod uslovom da u sezoni bude dovoljno berača. U užičkom kraju malina će se brati na oko 1.000 hektara. I njih je proletos najviše mučilo to što nije bilo sezonskih radnika, te bi količina plodova mogla biti manja. Dragan Bogdanović, iz Udruženja malinara Vilamet spas Arilje, rekao je da su proletos u zasadima uglavnom bili ukućani i da se radilo porodično, te da je bilo vrlo malo angažovanih radnika sa strane.
Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila- sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline. Danas se malina u Srbiji proizvodi na 15.000 hektara. Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline, ne samo kod nas, već i kod najvećeg broja svetskih proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača.
Tekst i foto: Biljana Nenković
