U fazi mirovanja, niske zimske temperature često nanose štete izdancima maline. To je najviše izraženo ako su u zimu ušli nedovoljno pripremljeni zbog prisilnog završetka vegetacije ili zbog neadekvatne zaštite. Izmrzavanja se mogu očekivati u zatvorenim dolinama, u kojima se sakuplja i zadržava hladan vazduh, odnosno u uslovima kada niske temperature duže traju, a izdanci nisu pokriveni snegom.
Sneg štiti izdanke
Snežni pokrivač u toku zimskog perioda u zasadima maline ima dvostruku ulogu. Pre svega sprečava izmrzavanje poleglih izdanaka i korenovog sistema, ali i obezbeđuje neophodne rezerve vlage za vegetacioni period. Prema navodima stručnjaka, samo tri centimetra snežnog pokrivača pri mrazu od minus 11,5 Celzijusovih stepeni dovoljno je da se održi temperaturu na površini zemljišta od minus tri i po do četiri stepena.
Sorte maline su različito otporne na niske zimske temperature. Najveća otpornost je sredinom zime. U drugoj polovini zime ona se znatno smanjuje, naročito posle tzv. povratnih mrazeva, koji često nastaju posle februarskomartovskih otopljenja. Da bi se cvetanje i drugi fiziološki procesi normalno odvijali potrebno je da malina tokom zimskog perioda provede određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2 Celzijusova stepena. Dužina ovog perioda razlikuje se i u zavisnosti od sorte, agroekoloških uslova sredine, kondicionog stanja i starosti zasada.
Prema navodima stručnjaka, izdanci otpornijih sorti maline u uslovima naše zemlje podnose mrazeve od minus 10 do minus 15 stepeni, a ako su zaštićeni debljim snežnim pokrivačem čak i niže temperature. Izdanci osetljivih sorti u odsustvu snega mogu u znatnoj meri da izmrznu kada temperatura padne na minus sedam do minus 10, naročito u uslovima kada nisu dovoljno sazreli.
Uobičajeno je da rezidba maline počinje u proleće, neposredno pre početka vegetacije, odnosno kada pupoljci nabubre. Kasno orezivanje se preporučuje zato što u hladnijim područjima i mrazištima, usled čestih temperaturnih kolebanja u drugoj polovini zime, postoji opasnost od izmrzavanja. Ukoliko se ovaj posao uradi ranije, moguće je da u zasadu ostanu oštećeni, a uklone se zdravi izdanci.
Pravilno je da se za rod ostavljaju zdravi, srednje bujni izdanci, koji su čitavom svojom dužinom obrasli dobro razvijenim i neoštećenim pupoljcima. Kada se iz jednog korena, odnosno sadnog mesta razvije četiri-pet, pa i više izdanaka, za rod treba odabrati jedan ili najviše dva. Međutim, ovo je moguće uraditi u mladim malinjacima, dok se u starijim zbog pomeranja sadnih mesta špalir uglavnom popunjava većim brojem izdanaka iz jednog sadnog mesta.
Koliko će se izdanaka ostaviti po jednom dužnom metru, zavisi od sorte i intenzivnosti zasada. Za vilamet u srednje intenzivnim zasadima stručnjaci preporučuju da se ostavlja šest do sedam izdanaka. Međutim, u uslovima kada je malinjak visokointenzivan, na dobrom zemljištu i u uslovima navodnjavanja, nije potrebno više od pet izdanaka. Za miker treba odabrati tri do četiri izdanka. I ovo pravilo je relativno i nije u pravoj meri naučno obrađeno. Prema pojednim navodima, bilo je slučajeva da su proizvođači ostavljali 9-11 izdanaka po dužnom metru kod sorte vilamet, a da su ostvarili visok prinos.
Najbolje je kada odabrani izdanci do mesta prekraćivanja imaju 20-25 dobro razvijenih i zdravih pupoljaka iz kojih će se formirati do 25 rodnih grančica. Nije dobro da se za rod ostavljaju deblji izdanci, jer su najčešće slabo obrasli pupoljcima, odnosno, došlo je do pomeranja rodnosti ka vrhu. Takođe, često su zaraženi didimelom, antraknozom i raznim insektima, a manje su otporni i na mrazeve. Izbegavaju se i oni koji su tanki, krivi i kratki, jer ne mogu da ishrane sve plodove koji se na njima zametnu.
Izdanci, odabrani za rod, uspravljaju se i vezuju za žicu, vodeći računa o tome da se ne prepliću i ne ukrštaju. Vezivo mora biti dovoljno jako da im omogući čvrstu vezu na naslonu, odnosno potpuno uspravan položaj. Vodi se računa i da nema bočnog pomeranja, odnosno da se održi odabrano rastojanje između izdanaka i da špalir izdrži udare vetra.
Vezani izdanci se prekraćuju tek kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Uglavnom se iznad gornje žice ostavljaju dva pupoljka. Ukoliko se prekrate na jedan, dolazi do njihovog izvlačenja iz žice. Nije dobar ni veći broj pupoljaka jer se u tom slučaju patrljak iznad žice pod teretom roda lako lomi, ostaje da visi zaklanjajući plodove i listove na tom delu špalira i povija ceo red na jednu stranu. Odsečeni delovi izdanka se iznose i spaljuju van malinjaka. Prema potrebi, prekraćuju se ili proređuju i bočne grančice, posebno kod sorti koje su izrazito bujne.
S. Malinović
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
