Težnja svakog pčelara je da uveća svoj pčelinjak do granica koje mu omogućavaju da ga bez teškoća kvalitetno opslužuje. I sam Lorenc Lorejn Langstrot, čovek čija je košnica postala svetski standard, čitavog života maštao je o pčelinjaku od 125 košnica, ali ih je imao samo dvadeset. Posao i teška, neizlečiva bolest sputavali su ga da svoj san ostvari, ali se zato danas milioni košnica nazivaju njegovim imenom.
Umnožavanje pčelinjih društava potrebno je obaviti tako da se izvorna društva u svakom pogledu ne narušavaju. Zato se ova radnja sprovodi u vreme vrhunca razvoja i najveće jačine zajednica. Kalendarski, to je obično kraj maja i početak juna.
Oslobađanje viška legla bez rojenja
Velika umešnost i angažovanje pčelara potrebni su da se u našim klimatskim uslovima obezbede jaka proizvodna društva za relativno ranu bagremovu pašu. Do početka glavne kvalitetne paše treba stvoriti brojna, snažna proizvodna društva koja će jedina biti produktivna. Kada bagrem dobro zamedi, čitava pčelinja zajednica uposli se na najvažnijem radu – medobranju. Tada je negovanje otvorenog legla necelishodan posao stoga što će ono dati pčelu u vreme kada je paša već završena i podstaći će zajednicu da otpočne rojenje. Zato se za zbirne rojeve koriste pčele koje nisu od posebnog značaja za društva iz kojih se uzimaju, mlade tek izašle radilice koje bi u košnici morale da provedu dosta vremena do trenutka kada postaju izletnice. Mnoštvo njih ubrzo bi izazvalo teskobu.
Iz izvornih društava oduzimaju se otvoreno leglo i mlade pčele. Njegovim uklanjanjem zajednica se oslobađa viška legla, u plodištu se stvara mesto za zaleganje matici. Mlade pčele takođe odlaze, što sve za posledicu ima smanjenu mogućnost pojave rojevnog nagona.
Stvaranje zbirnih rojeva je veoma jednostavan postupak koji se može obaviti i uzgredno u toku glavne paše ili posle nje. Prilikom svakog obilaska pčelinjaka na terenu potrebno je, osim vode za održavanje pojila, poneti i nekoliko kompleta koji se sastoje od podnjače, nastavka sa ramovima opremljenim satnim osnovama i ventilacione mreže. Ukoliko se ne koriste australijske stege, konstrukcija se učvršćuje gumenim trakama.
Po dva rama iz svake košnice
Posle dolaska na pčelinjak iz plodišta svake košnice koja je u vrhuncu razvoja treba oduzeti po dva rama otvorenog legla sa pčelama na njemu, pazeći da se slučajno ne prenese i matica. Ramove treba odlagati u pripremljeni nastavak na podnjači: izvade se dva rama sa satnim osnovama, a na njihovo mesto stave ramovi sa leglom i pčelama i tako redom. U plodište se ulažu po dva rama sa satnim osnovama do legla. Oni će pomoći izvornoj zajednici da obnovi saće, mlade pčele će imati gde da izluče svoj vosak, a potom će ih matica zasejati.
Jedan nastavak desetoramne LR košnice može da prihvati leglo i pčele iz tri jake izvorne košnice. One će dati šest ramova legla i mladih pčela, ostali prostor treba dopuniti sa po dva rama sa satnim osnovama i po dva krajnja rama potpuno ispunjena hranom, medom i polenom. Nakon kompletiranja nastavka, treba ga poklopiti ventilacionom mrežom i spremiti za odvoženje na matični pčelinjak, udaljen bar nekoliko kilometara.
Stalno mesto za nova društva
Na matičnom pčelinjaku treba nova društva postaviti na stalno mesto, otvoriti leta, i postaviti hranilicu i krov. Potom treba dodati maticu u kavezu ili pripojiti preko mreže sadržaj oplodnjaka. Novo društvo obavezno je neko vreme pojiti, makar čistom vodom ako se ne daje sirup, s obzirom na to da se zajednica još nije organizovala i da nema pčela vodarica.
Ako na novoj lokaciji ne postoji bilo kakva tiha paša, da bi se zbirni roj što brže razvio u normanlo društvo, neophodno ga je prihranjivati sirupom, uz obaveznu pogaču koju će pčele rado posećivati. Ovakvim, mladim zajednicama bez dvoumljenja treba u hranu, tečnu i testo, dodavati aditiv za pčele, kod nas odomaćenog naziva „forsapil“, koji u sebi sadrži niz makro i mikro elemanata, ali i vitamina grupe B, vitamina C, A, D3 i E, važnih za razvoj jer direktno učestvuju u regulaciji biohemijskih procesa u organizmu pčela. Ma koja pčelinja zajednica, bila ona roj ili društvo, stagniraće u razvoju i jačini ukoliko nema unosa, matica će biti slabije hranjena pa će manje i zalegati.
Kada matica bude primljena, uz nešto nege i pomoći pčelara, roj će brzo napredovati i prerasti u lepu, kvalitetnu pčelinju zajednicu. Tada svakako treba iskoristiti i nastupajuću glavnu količinsku pašu, suncokretovu, za podsticaj razvoja novog društva, ali i za obezbeđenje dobrih zaliha meda i polena za zimu koja mu predstoji.
prof. Dejan Kreculj
Dobro jutro broj 566 – Jun 2019.
