Pre dva stoleća paroh somborski Avram Maksimović, u svome delu „Novi pčelar ili kako pčele držati treba“, naglasio je da je matica duša košnice. Međutim, u našoj pčelarskoj praksi relativno malo pažnje posvećuje se „duši košnice“, usredsređujući se mahom na „telesne“ probleme pa, nažalost, veliki broj košnica smenu matice sprovode ili same, ili se umnožavanje obavlja prostom deobom.
Kolika je ekonomska i tehnološka opravdanost rada sa mladim i selekcionisanim maticama ukazuje nam i podatak da društvo sa mladom maticom troši 27 procenata manje meda, ima 103% više legla u proleće i ima produktivnost veću za više od 45 odsto u odnosu na društvo sa trogodišnjom maticom. Takođe, jednogodišnja matica u proseku 17 dana duže poleže u jesen od dvogodišnje, što pomnoženo sa 1.000 do 1.500 jaja dnevno daje 17.000 do 25.500 pčela više za nastupajuću zimu.
Jedno je rodonačelno društvo
Koje osobine treba da ima buduće društvo, odnosno koja je lista traženih kvaliteta budućih matica? Ona je i kriterijum za utvrđivanje kojem će se društvu na pčelinjaku dodeliti čast da ponese naziv rodonačelnog društva. To su sledeći zahtevi:
– da je društvo produktivno – sa najvećim ostvarenim prinosima na pčelinjaku,
– da poseduje otpornost na bolesti – krečno leglo, nozemozu, varou i dr.
– da je mirno – da nema sklonost ka ubadanju pčelara,
– da dobro čuva gnezdo – da se dobro brani od tuđica,
– da je marljivo – da prvo ujutru polazi na pašu a da se kasno uveče povlači u košnicu,
– da je plemenitog legla – gustog i kompaktnog,
– da nema sklonosti ka tihoj smeni matice, grabeži ili rojenju,
– da dobro prezimljava,
– da ima higijensko ponašanje – ako zadovolji test odabira, tj. ako isečeni komad legla 5 X 5 cm koji je bio u zamrzivaču 24 sata vratimo u košnicu i nakon naredna 24 sata nađemo ćelije otklopljene i očiščene, takvo društvo ima higijensko ponašanje.
Samo društvo sa ovakvim osobinama, praćenim i beleženim tokom cele prethodne sezone, sme dati materijal za umnožavanje i produžiće svoje plemenito trajanje kroz niz pokoljenja mladih matica.
Najjednostavniji put do novih matica
Na manjim pčelinjacima najjednostavniji put uzgoja matica je Milerovom metodom. Postupak je veoma jednostavan i mogu ga raditi pčelari i sa vrlo malo iskustva, upravo oni kojima su ovi redovi i namenjeni.
Za rad je potrebno pripremiti samo jedan do dva Milerova rama po društvu. To su standardni ramovi košnice tipa koji koristimo, užičeni samo u gornjem delu i opremljeni trakama satnih osnova širine nekoliko centimetara i dužine desetak cm – najčešće okrajci ili komadi isečeni od tabli satnih osnova koje su se slučajno polomile. One se postavljaju na rastojanju od približno desetak centimetara, i na LR ramu ima ih tri do četiri. Da se ne bi angažovali ramovi košnice za ove potrebe, može se izraditi od tanjih letvica nekoliko ovakvih ramova i na satonoši markerom označiti veliko slovo „M“ kao oznaku Milerovog rama.
Sada treba u rodonačelno društvo postaviti M ram. Pre dodavanja rama povade se svi ramovi sa leglom, osim dva sa otvorenim leglom. Između njih postavljamo M ram, a ostatak plodišnog prostora kompletiramo ramovima sa medom i polenom. U ovakvom obilju hrane pčelama će nedostajati jedino saće za zaleganje, te će odmah prionuti na izgradnju. Naravno, u toku celog uzgoja matica potrebno je da postoji ili stvarna ili simulirana obilna paša prihranjivanjem. Za nedelju dana ram će biti izgrađen i zaležen. Treba ga pažljivo četkom osloboditi pčela i toplim, oštrim nožem podrezati do najmlađih larvi. Ovako pripremljen ram ide uzgajivačkom društvu na negovanje. To je LR nastavak podeljen na dve sekcije, sa letima sa suprotnih strana, u kojem se nalaze bočno ramovi sa medom i polenom, do njih ramovi sa zatvorenim leglom i obiljem mladih pčela. U sredini je M ram. Za deset dana matičnjaci su stigli za berbu.
Sigurna budućnost pčelinjaka i veliko zadovoljstvo pčelara
Ubrane matičnjake treba preneti u oplodnjak. U tu se svrhu koristi LR nastavak podeljen na tri sekcije. U svakoj se nalazi po ram meda i polena, ram zatvorenog legla, ram sa satnom osnovom i matičnjak. Ovde mlada matica treba da se izvede, oplodi i zasnuje svoj dom. To znači da se ostavlja u oplodnjaku sve dok se ne uveri u njen kvalitet, tj. čeka se da „pokaže“ svoj prvi ram zatvorenog legla. U međuvremenu mlade pčele su već uveliko zauzete izgradnjom satne osnove da bi mlada matica imala mesta za zaleganje. Često ona pređe i na ram sa nezavršenom izgradnjom i otpočne zaleganje. Pravo je zadovoljstvo videti još plitke, ali koncentrično zaležene ćelije kojima pčelice žurno grade stranice jer im je matica vredna.
Ako je matica namenjena zameni na sopstvenom pčelinjaku, tada sadržaj sekcije oplodnjaka treba razviti u što je moguće jači roj. Njemu valja dodati, pripojiti leglo i pčele od starog obezmatičenog društva, umesto da se starom društvu daje mlada matica. Stare matice odlaze u zbirni roj: nastavak koga čine ramovi sa leglom i starim maticama koje su se na njima zatekle – one se tu međusobno „dogovore“ koja će ostati u njemu.
Ovo je veoma jednostavan, koristan i zanimljiv posao, koji pčelaru pruža ogromno zadovoljstvo, a pčelinjaku sigurnu budućnost. Zašto ga propustiti?
prof. D. Kreculj
Dobro jutro broj 545 – Maj 2019.
