O pojilu na pčelinjaku govori se uglavnom s proleća, u vreme pokretanja procesa intenzivnog razvoja legla. S pravom, jer je to vreme kada pčele počinju svakodnevne izlete iz košnica i, ako se tada naviknu da koriste vodu iz obližnjih bara ili, što je još gore, na dvorišnim česmama u susedstvu, vrlo je teško da se opredele za sigurniji i zdraviji izvor, pojilo. Dnevne potrebe jedne prosečne pčelinje zajednice za vodom iznose oko dva decilitra. To znači da se tokom sezone unese oko 25 litara vode, ne računajući tu značajnu količinu koju sadrži nektar.
Piše: prof. Dejan Kreculj
Kako vreme protiče i dnevne temperature rastu, glavna pažnja posvećuje se prvim pašama, uzgoju matica i umnožavanju društava. Čista voda u pojilu sada se podrazumeva. Upravo u ovo vrelo vreme, kada i sami spas tražimo u osvežavajućim napicima, ne smemo da zaboravimo na pojilo, jer pčele nisu kamile.
Rizici letnjih paša
Možemo ih improvizovati na razne načine, od običnih kanti i buradi sa splavovima od stiropora, do automatskih s plovkom. Bolje je kada voda pomalo kaplje iz posude na neku strmo postavljenu dasku s pregradama, jer tada divljač neće moći da koristi pojilo za svoje potrebe. Neki pčelari u ukopanu burad stavljaju bodljikavu žicu, da bi zaštitili vodu, ali time je više zagađuju i dovode u opasnost divlje životinje da budu uhvaćene u klopku. Pojilo ne treba da bude na jakom suncu jer pčele najradije uzimaju vodu temperature između 20 i 30°C, dok zagrejanu preko 38°C ne posećuju.
U vreme letnjih paša, posebno na suncokretovoj, često se mogu videti pčelinjaci ostavljeni u polju, neretko na brisanom prostoru, kako trpe izuzetno visoke temperature, s veoma suženim letom, takoreći bez ventilacije, posebno kod paviljonskih košnica, i bez vode. Zaista se valja zapitati da li se držaoci ovakvih pčeljinjaka mogu nazvati pčelarima.
Šta se dešava u košnici na ovakvim, tropskim temperaturama? Valjan odgovor na ovo pitanje potražili smo, ne u literaturi, već na pčelinjaku. Da bismo saznali kolike su temperature i kakav je njihov odnos, potreban nam je dovoljno precizan termometar. Birajući merni pribor, vreme je prolazilo, ali je iz dana u dan postajalo sve toplije. Rešenje se samo nametnulo 12. juna u popodnevnim satima. Tada je temperatura prešla 35. podeok, a to je značilo da se za merenje može upotrebiti mnogo precizniji instrument koji se nalazi u svakoj kući – digitalni lekarski termometar s podeocima od desetog dela stepena i ugraviranom oznakom da je baždaren, kao garantom pouzdanosti izmerenog.
Merenja pokazuju neophodnost ventilacije
Merenje je izvršeno u što je moguće kraćem vremenu od oko pola sata, da bi se obezbedio uslov stalne temperature okoline. Iako je pčelinjak u voćnjaku sa „šarenim hladom“ temperatura vazduha iznosila je od 17 do 17.30 sati 31,5 °C.
Temperatura je merena u standardnoj desetoramnoj trokorpusnoj LR košnici sa zbegom i ventilacionom mrežom za mračnu ventilaciju. Merenje je otpočeto od gore na dole.
Temperatura, izmerena na krovu košnice, na dva centimetra udaljenosti od limenog pokrivača, iznosila je 35,2 °C. Iako je košnica trenutno bila u hladu, sigurno je do nedavno to mesto bilo žestoko osunčano, jer je odavala toplotu, čineći krov za 3,7 stepeni toplijim od okolnog vazduha.
Sledeće merenje izvršeno je u zbegu ispod krova, na ventilacionoj mreži. Utvrđena je ista vrednost temperature kao i na krovu – od 35,2 °C. Znači, sama ploča iverice, koja je osnova, nije posebna izolacija i s pravom se na nju ne može računati u zimskim mesecima. Ideja ugradnje stiropora sasvim je opravdana i prihvatljiva.
Kako su medišni nastavci bili gotovo prazni, termometar je postavljen u plodišni nastavak. Prvo merenje je bilo u visini venca medne kape, iznad legla. Tu je utvrđena temperatura od 35,9 °C. Zatim je učvršćen i okačen tako da mu senzor bude u ulici, u visini sredine legla. Utvrđena je temperatura od 36,2 °C.
Poslednje merenje urađeno je na podnjači. U to vreme leto je bilo potpuno otvoreno, bez letvice, ali su, što je i normalno, pčele plazale na poletaljci, izbacujući vazduh unazad, tj. iz košnice. Između njih provučen je termometar i zavučen do oko polovine podnjače, pod ramove s leglom koji su prethodno bili mereni. Tu je temperatura bila najviša, čak 36,4 °C.
Nedaleko od ove košnice, u istim uslovima nalazila se i jedna nenastanjena košnica. I ona je tokom dana bila neko vreme na suncu, zatim u šarenom hladu. Termometar je postavljen u sredinu, na mesto gde bi došla matična rešetka, između plodišnog i medišnih korpusa. U tom prostoru bilo je 35,8 °C.
Da li je potrebno obezbediti ventilaciju košnice tokom leta? Kakvu? Treba li gornje leto? Koliko otvoriti donje? Treba li pojilo? Posle ovakvih rezultata merenja, racionalnom pčelaru svi komentari su izlišni
