Kada se završi bagremova paša, mnogi pčelari sele svoje karavane košnica na lipu. Neki se, pak, opredeljuju za to da krenu ka prostorima priobalja reka ili razgranatoj mreži kanala koji obiluju gustim žbunjem sa listićima nalik bagremu – odlaze na bagremac.
Piše: prof. Dejan Kreculj
Bagremac, ili kako ga neki još nazivaju, bagrenac, bagremica, čivitnjača, u Americi pustinjski lažni indigo ili kineski bagrem, naučnog imena Amorpha fruticosa,drvenasta je biljka koja formira grm s mnogo prutića sive kore. Dostiže visinu i do dva metra. Listovi su mu neparno perasti, sastavljeni od 7 do 10 parova listića, u početku maljavih, a kasnije golih. Na vrhovima grančica nalaze se cvasti nalik na klasje, dugački 10 do 15 centimetara, ljubičaste do tamnocrvene boje. Mada pripada leptirnjačama, cvet se sastoji samo od jedne latice sa deset prašnika, međusobno sraslih filamentima. Plodovi su malene mahune, duge oko osam centimetara, a u svakoj je jedna semenka.
Amorfa osvojila naše doline
Med od bagremca je proziran, crvenkast, finog ukusa i spada u kvalitetne vrste meda, pa sve veće interesovanje tržišta podstiče pčelare da odlaze na ovu pašu. Osim toga, med je veoma dobar za prezimljavanje pčela, a obilje polena odličan je izvor belančevina, minerala i vitamina za razvoj pčelinjeg legla.
Poreklo amorfe je Severna Amerika, i to njeni središnji i jugoistočni delovi. U Evropu je preneta kao ukrasna biljka, ali se vrlo brzo privikla na novu sredinu i u srednjoj i južnoj Evropi, posebno u Panoniji, postala sastavni deo prirode, na veliko zadovoljstvo pčela i pčelara. U naše krajeve proširila se iz Mađarske početkom dvadesetog veka poplavnim vodama, a ima je duž Dunava, Mlave, Tise, Tamiša, Save, oko Južne Morave, Drine i kanala.
Iako zadržava zemljište na padinama od erozije, naročito joj prijaju područja nizija, bogata vlagom. Zato je ima uz reke i jezera. Izvanredno se brzo širi, pošto lake mahune sa semenkama raznose i vetar i voda, pa se zakorovljuje. Stoga ponegde u nižim predelima ova biljka postaje smetnja šumarstvu, jer naglo osvaja površine i sprečava pošumljavanje. Kada prodre u novozasnovane šumske kulture, s obzirom na to da brže i bujnije raste od većine gajenih šumskih biljaka, prerašćuje ih, zagušuje, što dovodi do njihovog propadanja. Ratari je ne vole, pošto je izuzetno otporna čak i na “žestoke” herbicide, a mehaničkom obradom amorfu je gotovo nemoguće iskoreniti.
Odličan izvor najboljeg polena
Bagremac cveta odmah po precvetavanju bagrema, s kraja maja i u junu. To je paša na kojoj se ne treba nadati visokim prinosima u medu, jer retko kad dobro zamedi. Statistike kažu, možda jednom u deset godina, a tada daje dobre prinose sa dnevnim unosima od preko pet kilograma. Ako je površina velika, celodnevnim posećivanjem ovih crvenih cvasti pčelice mogu da nakupe i do 30 kilograma meda karakteristične tamnocrvene boje, gustog i vrlo prijatne arome. Pašni kapacitet biljke u povoljnim uslovima je i do 300 kilograma po hektaru površine. Ima veliku manu za jedan dan promeni boju bagremovom medu, ako se slučajno ovaj blagovremeno ne izvrca.
Bez obzira na to da li zamedi ili ne, amorfa je u jednom sigurna: odličan je izvor dragocenog najkvalitetnijeg polena, s oko 60 % belančevina. Tokom dvadesetak dana, koliko cvetanje traje, njegov unos može da bude toliki da se slobodno mogu krajnji ramovi oduzeti. To je vreme koje neizostavno treba iskoristiti za berbu polena. Bez obzira na to koji se tip hvatača koristi, tada su uslovi za sakupljanje dobri, vremenske prilike su stabilne i, s obzirom na relativno visoke dnevne temperature, polen je lako sušiti u samoj košnici na dvostrukoj ventilacionoj mreži. Osim vizuelno na poletaljci, unos amorfinog polena može se osetiti i po mirisu u košnici, koji podseća na miris izgorelog baruta.
Mnogo je razloga za zadovoljstvo pčelara u paši bagremca. Posle bagremove paše ulazi se odmah u narednu, upravo u vreme kada su u toku dnevni unosi, potrebni za poslove oko umnožavanja ili održavanja kondicije pčelinjih zajednica. Nagnut nad košnicom u kojoj se blista crveni nektar u ćelijama saća, među okvirima bogato nabijenim polenom i zapahnut blaženim mirisima, pčelar može zaista da bude srećan. Pčelice još više.
Problemi pčelarenja na bagremcu slični su kao na paši pitomog kestena. Pre nego što zamedi, ali i kada dođe do prekida medenja, veliki unosi polena blokiraju plodišta. To gotovo redovno remeti radno raspoloženje društva.
