U martu se kalendarski završava zima i počinje proleće. Budi se priroda, a na pčelinjacima je to vreme kada se utvrđuje koliko je dobrog ili štete ostavila za sobom minula zima. Kako sve to utiče na pčelinje zajednice? Sa dobrim zalihama hrane i zaštićene od vetra, one u svojim domovima nisu osetile posledice. To im se događa milionima godina na šta su prirodom predodređene. Neki izvori rane pčelinje paše mogu biti rizični, ali im je zato dostupan širok izbor drugih medonoša i polenarica.
Piše: prof. Dejan Kreculj
U ovom mesecu uobičajeno otpočinjemo radove na samom pčelinjaku. Po dolasku, kao i uvek, prvo što treba uraditi je letimični pogled na leta košnica. Prema izletanju pčela i njihovom ponašanju na letu, i bez otvaranja se može oceniti šta se u svakoj dešava i proceniti da li nešto nije u redu. Tako, značajno manji unos polena u odnosu na ostale košnice ukazuje na veoma mogući bezmatak. Među prvim radovima je postavljanje higijenskog pojila. U proleće, kad nema nektarske paše, voda je veoma potrebna za razvoj sve obimnijeg legla.
Dimilica kao korbač džokeja
Ipak, tek otvaranjem imamo potpuni uvid u stanje. Za to nam je potreban, pored obavezne beležnice, i osnovni pribor, sa neizostavnom dimilicom. Veoma često, mladi pčelari dobijaju savete od veterana da je treba blago koristiti, poput korbača u rukama veštog džokeja. Gotovo da nema pčelara koji ne zna kako se ponašaju pčele kada se njihovo društvo nadimi. One uzimaju hranu. Dugo vremena se pretpostavljalo da je uzimanje hrane instinktivno reagovanje pčela na dim koje omogućava pčelinjim zajednicama da sa izvesnom količinom rezervne hrane napuste reone šumske vatre i da je ponesu na drugo, sigurnije mesto na kome će zasnovati svoj novi dom. Ukoliko su sa sobom poneli više hrane, utoliko su veći izgledi da se s novim „kapitalom“ uspešno nastavi život na novoj lokacji.
Polovinom prošlog stoleća engleski istraživači Njutn i Fri izučavali su ovakvo pčelinje ponašanje. Utvrdili su da se pod uticajem dima samo polovina pčela u zajednici ovako ponaša, da uzima med iz ćelija. Bile su to pčele svih doba starosti. Ustanovili su i da više pčela uzima med na lošijoj paši nego u danima koji su bili povoljni za sakupljanje nektara. U jednom od ogleda u mednim želucima pčela starih tri nedelje, u lepom letnjem danu, izmereno je prosečno po 17,1 miligrama hrane. Dva dana nakon toga vreme se promenilo, bilo je hladnije i vlažno, izletanje slabo. Tada je izmereno svega 2,3 miligrama. Kada su društva nadimljena, sadržaj mednih želudaca je povećan, u prvom slučaju na 28,5, a u drugom na 22,8 miligrama.
I mlade pčele su se slično ponašale, što je dovelo do zaključka da delovanje dima ne zavisi od uzrasta pčela. Ogledi su pokazali da i druge vrste uznemiravanja, kao što su lupkanje po okviru, potresanje košnice, otvaranje košnice radi pregleda i bez upotrebe dima, imaju sličan uticaj, s tim da je njihovo delovanje manje izraženo i da pčele postaju agresivnije. Dva minuta nakon ovakvih uznemiravanja broj pčela koje su uzimale hranu brzo se povećavao, a potom lagano opadao.
Bez potresa i naglih pokreta
Šta se dešava na letu, takođe je bilo predmet posmatranja. Pod uticajem dima, odmah se znatno smanjuje broj stražarica, da bi se oko deset minuta kasnije opet normalizovao. Radi daljeg izučavanja, na leto je postavljena materija koja svojim mirisom draži pčele. Za nekoliko minuta broj stražarica se povećao za više od tri puta, a pčele su se uznemirile, što je trajalo desetak minuta.
Kombinacija ove nadražujuće materije i dima izazvala je smanjenje broja stražarica koji se nakon oko pet minuta povećao, ali je bitno da je tokom izvođenja ogleda sakupljačka aktivnost cele košnice bila gotovo obustavljena desetak minuta. Stoga, ako želimo da nas pčele manje ubadaju, potrebno je da pažljivo radimo okvirima, izbegavamo svaki potres košnice i lagano radimo kako se ne bi pčele gnječile. Pritisnuta pčela ispušta alarmni miris koji draži ostale pčele i podstiče ih na odbranu.
Korišćenje dima treba da bude umereno i, kao što to iskustvo starih pčelara uči, košnicu nakon nadimljavanja treba ostaviti oko dva minuta da dim ispolji svoje dejstvo, pa tek onda otvoriti. Naravno, kada je unos dobar i obilan, dimilica obično stoji negde u blizini i ne koristi se. Pčele tada imaju preča posla nego da obraćaju pažnju na pčelara koji smirenim pokretima radi ono što treba.
Stršljenovi pčelinji neprijatelji
Na kraju, pomenimo i stršljenove. O njima se govori obično s jeseni, kada se njihova populacija razvija do zabrinjavajućih razmera. Čitavi rojevi se obrušavaju na pčelinjake, ali i na voćnjake i vinograde, i tu nemilosrdno napadaju. I dok voće i grožđe strada tako što ga ovi štetnici oštećuju probijajući opnu zrna da bi došli do slatkog soka, pčele imaju dvostruku štetu. Oštećeni plodovi postaju atraktivni i za njih, unose sok u košnicu stvarajući zalihu hrane pogubnu za zimovanje. S druge strane, tako upadaju i u klopku, jer se stršljenovi neće ustručavati da ih na plodovima uhvate i odnesu. Izreka da je potrebno dobro upoznati neprijatelja da bi se pobedio ovde ima velikog značenja. Biolozi kažu da su stršljenovi insekti iz reda opnokrilaca i porodice zolja, tela žute i tamnomrke boje, dužine od 13 do 17 milimetara, matica od 17 do 20 milimetara. Tokom zime ona jedina preživljava, što je za nas veoma bitno. Gnezdo sa saćem može da dosegne dimenzije i do tridesetak centimetara sa više od deset hiljada jedinki. Matica koja prezimi otpočinje poleganje oko polovine marta i završava ga oko polovine novembra. U početku sama hrani leglo, da bi taj posao kasnije nastavile radilice, kao kod pčela. Stoga, ako sada na pčelinjaku uočite stršljena, uništavanjem te matice uništili ste čitavo leglo ovih pčelinjih neprijatelja.
Foto: autor
