Legenda kaže da je Sveti Sava, hodeći kroz šumu, čuo kako se oko jedne duplje hrasta svađaju pčele radilice i trutovi ko će izgraditi sat. Da bi ih pomirio, svetac reče da i jedne i druge pčele uđu u praznu duplju, pa ko izgradi sat i napuni ga medom, njegov je to dom. Radilice to prihvatiše i izgradiše sat pun meda, stvoriše sebi kuću, a trutovi od tada nezadovoljno brundaju. Ipak, žive zajedno.
Piše: prof. Dejan Kreculj
Milijarde milijardi trutova na severnoj Zemljinoj hemisferi osuđeni su svake jeseni na lagano nestajanje. Njihova jedina krivica je to što su muškog roda. Tokom narednih pola godine neće biti potrebni pčelinjoj zajednici i ona će ih eliminisati.
Velike oči samo za maticu
Ovim, na prvi pogled ružnim stvorenjima, debeljuškastim lenjivcima s ogromnim očima, posvećuje se veoma malo pažnje. Pregledajući košnicu, pčelar osmatra radiličko leglo, zalihe hrane, ponekad čak i potraži maticu, ukoliko je spontano ne sretne. Trutove, potencijalne očeve novih društava, nikad ne primećuje, njih kao i da nema. Ako se i spomenu, to je jedino u funkciji biotehnoloških mera borbe protiv varoe, pa i tada je odnos prema njima kao prema neprijatelju – dobri su jedino mrtvi, ako se na vreme zatvoreno trutovsko leglo izreže i pretopi.
Prosečno ih ima oko 5% populacije košnice. Razvijaju se iz neoplođenih jaja, u stadijumu lutke ostaju do 15. dana, a izlaze 24. dana. Oni nemaju žaoku, ali zato imaju ogromne oči i antene specijalizovane za osmatranje i praćenje matice u toku svadbenog leta.
Dok se za životni vek matice računaju dve godine, odnosno, dok je u njoj sperme, radilice 20 do 40 dana, leti i 140 dana tokom zime, trutovi žive 21 do 32 dana u proleće, 90 dana tokom leta ili dok se ne spare s maticom, do fatalnog ljubavnog čina. Od oko 90 miliona spermatozoida sakupljenih od više trutova, mešavina od oko sedam miliona biva pohranjena u njenoj spermateci.
U amaterskim uslovima, proces uzgoja matica željenih osobina bazira se na odabiru rodonačelnog društva, odgoju kvalitetnih matičnjaka i izvođenju matica. Tu se kontrolisani deo uzgoja završava, oplodnja se prepušta igri slučaja i matica ima svu slobodu da odabere buduće ljubavnike. Njihovo poreklo i genetski potencijal videće se tek znatno kasnije kada deca počnu da liče na svoje očeve, a tada se više ništa ne može da uradi.
Pčele su u pravu, a ne mi
Profesionalna selekcija i uzgoj pretpostavljaju istu brigu kako za poreklo matice, tako i za trutove. Oni se prate, odabiraju i uzgajaju, a potom se veštačkom oplodnjom, u kojoj ništa nije veštačko, jedino što je kontrolisana, vrši osemenjavanje mladih matica spermom čiji je kvalitet poznat i poželjan.
Uobičajeno je da stariji pčelari savetuju početnike kako treba da izbace iz košnice saće koje ima dosta trutovskih ćelija. Razlog je jednostavno razmišljanje da trutovi samo jedu med, a da ne doprinose prinosu društva u medobranju. Ovakvo gledište veoma je površno, stoga što postoji mnogo dubljih razloga koji potvrđuju suprotno.
Jedan američki velepčelar, iznoseći svoje iskustvo, kaže da je i sam u početku vršio odabir ramova s trutovskim saćem da bi dobio veliku sakupljačku snagu radilica. Kasnije je uvideo da treba u pčelarenju pratiti osnovnu ideju da pčela nikada ne radi ništa što nema valjanog razloga, čak i kada je to pčelaru neshvatljivo. One su uvek u pravu, a ne mi.
Iako kritikovan od strane lokalnog pčelarskog inspektora, on podstiče društva da izvedu veliki broj trutova, odnosno, onoliko koliko ona to žele, koliko je to prirodno potrebno. Prvu partiju matica izvodi veoma rano. Pri tome mu nisu uopšte bitne osobine ovih matica, jer će poslužiti samo kao pomoćno sredstvo u ostvarenju krajnjeg cilja. Nakon toga, pomoću njih razvija nukleuse s izobiljem pčela koje će se starati o sledećoj generaciji matica.
Uloga prve generacije je da stvore bogate nukleuse, da poprave i obnove oštećeno saće, očiste prostor. Kvalitet matica u njima uopšte nije bitan. Kada je druga, glavna generacija spremna, tada se uklanjaju prve matice. Možda je to malo brutalno, ali su nukleusi kraljevske jačine i kondicije.
Još jedan razlog u korist trutova je i mogućnost da se iskoriste na očuvanju toplote legla u slučaju jake nektarske paše, kada sve pčele sposobne za izletanje odlaze van košnice. Konačno, razlog za izobilje trutova je i osobina samih pčela da funkcionišu po pravilu da „od viška ne boli glava“, mada ne znamo šta je zapravo višak, ali ponekad može to da bude i hiljadu, pa i tri hiljade trutova.
