Pčelinje bolesti predstavljaju jedan od velikih problema u intenzivnom pčelarenju. Lako se prenose s obzirom na veliki broj društava nastanjenih na vrlo malom prostoru i ogroman broj jedinki u svakoj pčelinjoj zajednici. Ovo je lako uočljivo u vreme intenzivnih paša, posebno suncokretove, kada se u pojedine regione sa svih strana sliju reke selećih pčelara. S druge strane, primena sredstava za zaštitu, neodgovarajućih ili loše upotrebljenih, može da dovede do zagađenja pčelinjih proizvoda, pa i da ugrozi same zajednice.
Bolesti pčela ima više. Početniku je bitno da uoči i prepozna one najčešće i one najopasnije.
Kako prepoznati parazite
Nozematoza je parazitozno oboljenje koje uzrokuje jednoćelijska životinja Nosema apis. Ona se umnožava u srednjem crevu pčele, napada i razara njegove ćelije, onesposobljavajući ga za normalno funkcionisanje. Kao posledica slabe resorpcije hrane u pčelinje telo, javlja se povećana potreba za hranom, glad, te obolele pčele uzimaju sve više hrane, koju ne mogu da svare. Takav sadržaj, pun spora, gomila se u zadnjem crevu. Na razvoj bolesti pogodno deluje i ako se pčele uzime na lošoj hrani, posebno na medu koji krupno kristališe.
Već na prvi pogled uočljivo je da obolele pčele imaju uvećani zadak, njihova brojnost lagano opada, a kada bolest uzme maha, unutrašnjost, pa i spoljašnjost košnice je uprljana. Očigledan je i veliki broj uginulih pčela unutar nje. Rano s proleća, tokom februara i marta, potrebno je uzeti uzorke mrtvih pčela sa podnjače, njih oko 30, i poslati u veterinarsko-specijalistički centar na analizu. Posle dobijanja rezultata pristupa se lečenju prema uputstvu veterinara. Time se omogućuje da se već u početku nove sezone bolest sanira. U suprotnom, došlo bi do njenog intenziviranja, što bi za posledicu imalo vidno slabljenje društva i konačno propadanje.
Varooza je takođe parazitozno oboljenje odraslih pčela, ali i pčelinjeg legla. Uzrok je grinja Varroa jacobsoni. To je majušna grinja ovalnog tela, veličine tek nešto veće od 1 do 1,5 milimetara, crvenkastog hitinskog oklopa obraslog maljama, sa četiri para nogu i jako razvijenim usnim aparatom, kojim sisa pčelinju hemolimfu svih stanovnika košnice. Najviše i najradije napada trutovsko leglo, a potom i radiličko. Larve u ćeliji koje su napadnute uznemirene su, s vremena na vreme se pomeraju, opružaju, pa čak i ispadaju. Ćelije zatvorenog legla su sa ulegnutim poklopčićima, a mlade pčele se izvode kao invalidi sa izrazito deformisanim krilima i nogama, ili čak bez njih, onemogućene da lete, i kratkog su veka.
Klopka za varou
Utvrđivanje prisustva parazita moguće je kontrolnim pregledom, ali ako se i bez traženja uoči na nekoj pčeli, to znači da je napadnutost vrlo velika. Najpouzdaniji način je da se obavi kontrolno tretiranje nekim antivaroznim sredstvom uz postavljanje uloška od bele hartije na podnjaču. Broj otpalih varoa siguran je pokazatelj njihovog ukupnog broja u košnici. U borbi protiv ovog parazita koriste se biotehnološke mere i medikamentozna terapija, primena lekova.
Prve se sprovode postavljanjem praznih ramova u plodišni nastavak da bi pčele same izvukle ramove građevnjake na kojima se nalaze samo trutovske ćelije. Njih će matica da polegne neoplođenim jajima i u takvo trutovsko leglo ući će varoa kao u klopku. Neposredno pre poklapanja leglo treba izrezati i obavezno pretopiti. Time se znatno smanjuje broj varoa, a kao sporednu korist dobijamo i određenu količinu odličnog voska.
S druge strane, višegodišnja borba protiv ovog parazita dovela je do njegove rezistencije – otpornosti na mnoge preparate, te se preporučuje stalno menjanje sredstava zaštite, uz izuzetnu pažnju da se upotrebi upravo prema uputstvu.
Sirup kao hrana i lek
U vreme najvećeg bujanja prirode i pčelinjih društava, usled obilja polena, javlja se majska bolest. To je zapravo oboljenje mladih pčela uzrasta od šest do trinaest dana, koje su nagovateljice. Velika potreba za ishranom larvi tera ih na povećanu potrošnju polena, što ponekad dovodi do začepljenja creva. Uvećanog trbuha, one napuštaju košnicu pokušavajući da pronađu spas, ali ne mogu da polete. Ako se posmatra sadržaj creva pod mikroskopom, koji je čvrst i smeđe boje, mogu se videti zrna polena. Sprečavanje i lečenje bolesti sprovodi se prihranom sirupom spravljenim od dva litra vode, pola kilograma šećera i dva grama kuhinjske soli, sve do normalizovanja stanja.
Krečno leglo je gljivična bolest. Napada zatvoreno leglo tokom aktivne sezone. Larve u ćelijama uginu dobijajući belu ili zelenkastu boju, poput zrnca kreča, a pčele ih izbacuju ispred košnice, te se bolest lako uočava. To su obično društva u lošoj kondiciji, najčešće sa starom maticom i zapuštenim saćem, u košnici sa slabom ventilacijom i povećanom vlagom. Ako je još i bespašni period, prilika je da bolest uzme maha. Takva društva treba sanirati, pre svega obezbediti kvalitetno saće i zameniti maticu, a potom i prihraniti sirupom 1:1 uz dodatak grama limunovog soka.
U svakom slučaju, uvek je bolje sprečiti nego lečiti, ali kada se bilo koja od pomenutih bolesti pojavi, treba postupati prema uputstvima veterinara, precizno sprovodeći terapiju s obzirom na to da se ona primenjuje na veoma sićušnim bićima za koje bi neodgovarajuće doze ili preparati nepoznatog sastava lako mogli da budu fatalni. S druge strane, košnica treba da ostane izvor zdrave hrane.
Kameno leglo opasno i za čoveka
Kameno leglo je zarazna gljivična bolest odraslih pčela. Spore gljivice dospevaju u košnicu sa polenom čineći da zajednica počinje da propada, larve se suše i ugnu još u otvorenim ćelijama dobijajući žutozelenu ili tamnomrku boju. Terapija ne postoji već se uništavaju čitave košnice sa pčelama, ali treba naglasiti da je ovo oboljenje zoonoza i da se prenosi na čoveka, zbog čega treba biti posebno obazriv.
Američka kuga traži zakonske mere
Američka kuga, ili trulež pčelinjeg legla, zarazna je bolest zatvorenog pčelinjeg legla koju izaziva patogeni mikroorganizam Bacillus larvae. U košnici bolest prenose pčele koje neguju i hrane leglo, unoseći ga kroz hranu u organizam larve, gde se velikom brzinom množi čineći da ona ugine kada se ćelija zatvori. Širenju bolesti doprinosi sam pčelar premeštajući okvire iz košnice u košnicu, ili putem pribora, ali i pčele koje u ovakva oslabljena društva prodiru da bi opljačkale med. Vidljivi znaci bolesti su nekompaktno, šareno leglo, sa ulegnutim poklopćićima na kojima je obično sićušna rupica u sredini. Kada se ćelija otvori, u njoj se nalazi uginula larva, koja se raspada u tamnosmeđu rastegljivu masu, karakterističnog mirisa na stolarsko tutkalo. Raspadnuta larva je prilepljena uz zidove ćelije, gde se sasuši ostavljajući samo mnoštvo spora spremnih da bolest prošire. One opstaju u spoljašnjoj sredini izuzetno dugo, čak više desetina godina. Uništava ih visoka temperatura, pa se vosak dezinfikuje kuvanjem na 120° C tokom 20 minuta. Ovo je veoma opasna zarazna bolest i u slučaju uočavanja simptoma neophodno je odmah pozvati nadležnu veterinarsku službu radi preduzimanja odgovarajućih mera propisanih zakonom.
D. Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
