Piše: Prof. Dejan Kreculj
Mada već od početka avgusta započinju radovi na uzimljavanju pčelinjih zajednica, druga polovina leta vreme je kada je biljni svet u punom naponu snage i kada, ako su povoljni meteorološki uslovi bez ekstremno visokih temperatura i sa dovoljno vlage, može biti lepih unosa. U našem podneblju za pašu su ovih dana dospeli beli bosiljak, mrtva kopriva, bundeva, heljda, beli čkalj, žalfija, čičak, duvan, aster, bršljan i drugi, a od drveća evodija i sofora.
Na prostorima Vojvodine beli bosiljak je značajna medonoša. Prvog dana avgusta davne 1897. u 11. broju “Srpskog pčelara” Ivan Maširević je o tome napisao: “U vreme kad pišem ovo počinju beleti se strnjike od bela bosiljka kao snegom obasute. Teško da se pčelari raduju više ikojoj paši nego što se raduju belom bosiljku. Izgledi su, da će ove godine posle blagih kiša biti dosta bosiljka, i ako bude medovit, imaće pčelari koristi od njega i dobro će doći osobito ove godine, kad do skora nije bilo ni vremena da pčele mogu po volji raditi.”
Ako paša bude vrlo dobra, pčele će i bez rešetke brzim radom sprečavati maticu u leženju. Ako bude slaba paša, nema ni pčelar mnogo razloga da sprečava maticu, a ako bude paša obična onda pčelar mora maticu ostaviti neka leže zbog mladih pčela, koje trebaju za zimu, ali treba da ipak spreči preterano naglo rasplođavanje, kako bi došao do meda. To će učiniti najbolje Hanemanovom rešetkom u amerikanki Živanovićeve konstrukcije.
Beli bosiljak, staračac ili beli čistac (Stachys annua L.), kao jednogodišnja zeljasta korovska biljka, samoniklo raste u usevima žitarica, a s obzirom na to da je visok samo do 30 centimetara, svoje slasne bele cvetiće, u cvastima forme klasa, pokazuje nakon žetve. Po uklanjanju slame s parcela, ako je dovoljno vlage u zemlji, dobivši do tada nedostajuće svetlo, ova biljka prekriva čitave njive, nudeći kvalitetnu pašu. Od juna pa do oktobra pčele ga po čitav dan masovno posećuju, jer je dobar izvor nektara uz nešto polena.
Ulazeći u cvet, pčelama na glavama ostaje bela tačka od cvetnog praha, pa se kasnije po tome lako mogu poznati u košnici; stariji pčelari ovakve pčele nazivaju “lisastim”. Dovoljno je samo kratko vreme osmotriti leto i one će se odmah uočiti, poput vrednih sabiračica na suncokretu koje se odenu u žuto.
Prinosi belog bosiljka mogu bili značajni i kreću se i do 50 kilograma po košnici jer je pašni kapacitet biljke oko 200 kilograma meda po hektaru. Za tihog letnjeg dana nakon kiše unosi se kreću oko pet kilograma. Najbolji uslovi za medenje su kada je temperatura vazduha oko 25°C. Stari pčelari pamte godine kada je ova paša trajala u kontinuitetu od oko sto dana, što je davalo i dva, pa i tri vrcanja. Međutim, već dugo parcele sa bosiljkom mogu da budu i jako rizična mesta, pošto je već uobičajeno da se nakon odnošenja letine, bilo da se slama spali ili ne, ostavljaju strništa da se korovi razviju, a potom se tretira totalnim herbicidima koji, posebno na malim posedima uz nestručno doziranje, mogu biti opasni po pčele.
I redukovana obrada zemljišta, koja je takođe postala ustaljena, a obuhvata tanjiranje parcela radi uništavanja korova, kao i znatno gušći skop biljaka kod novih sorti pšenice, nepovoljni su faktori po razvoj i brojnost ove medonoše.
Med belog bosiljka spada u drugorazredne medove. Blagožute je boje, bez izraženog mirisa i vrlo prijatne slatko-opore arome. Mada je sklon brzoj kristalizaciji u sitne kristale, na njemu pčele veoma dobro zimuju. U čvrstom stanju pobeli. Čak i ako meteorološke prilike nisu naročito naklonjene, košnice koje su nadomak belog bosiljka imaće uvek makar podsticajnu pašu.
