Piše: Prof. Dejan Kreculj
Pčela je zaista blago mudrog poljoprivrednika, onog koji ekonomski razmišlja o svome privređivanju, s težnjom da ostvari što je moguće više prinose i veći profit. Na to nam ukazuju i iskustva farmera bogatih zemalja Severne Amerike.
Kanadska poljoprivreda je pred ulazak u ovaj vek ostvarivala prihod od oko 800 miliona kanadskih dolara godišnje. U tome su pčelinji proizvodi bili tek na osmom mestu, ali je doprinos medonosnih pčela kao oprašivača iznosio gotovo petinu cele sume. Sami farmeri se ne opterećuju uzgojem pčelinjih društava, već ih iznajmljuju u tačno zakazanim terminima, pri čemu se za ugovaranje koristi i berza putem interneta.
Bogata paša na crvenoj detelini
Samo u federalnim kanadskim državama Kvebeku, Ontariju i Alberti iznajmljuje se preko 93 hiljade košnica godišnje. U Sjedinjenim Državama je broj još veći i tu se tokom godine s plantaže na plantažu seli preko dva i po miliona društava. Ovaj servis oprašivanja useva obavlja oko 1.500 profesionalnih pčelara, uz nadoknadu od 100 do 150 američkih dolara po društvu.
Našim farmerima na raspolaganju je dovoljan broj pčelinjih zajednica, ali je organizovani servis oprašivanja tek u povoju. Posle voćne paše, koja se uglavnom neslavno završi trovanjem pčela, tokom maja pčelari košnice odnose na glavnu kvalitetnu pašu, bagremovu. U zavisnosti od terena, a ponajviše od mahom prevrtljivih meteoroloških uslova, ova paša je prilično kratka i sve do suncokretove paše na leto valja se snalaziti. Često je to nesigurna lipa, bagremac u priobalju ili neka gajena kultura. Među usevima kojima je prisustvo pčela blagotvorno izdvaja se u ovo vreme detelina. U našim krajevima za pčele su zanimljive crvena, bela i jagodasta detelina i lucerka.
Crvena detelina, trojka ili trogotka (Trifolium pratense L.) višegodišnja je, trogodišnja, zeljasta biljka koja naraste obično dvadesetak do pedesetak centimetara. Ime je dobila po cvetovima crvenkaste boje, sakupljenim u cvasti nalik na loptice. Cvetanje započinje još u maju i završava ulaskom u jesen, septembra. U proleće, naročito kada je vlažnost velika, biljka je izrazito bujna pa su i čašice cvetića duboke, što pčelama predstavlja problem i slabije ih posećuju. Posle prvog otkosa, naredni već ulazi u periode znatno toplijeg vremena kada su biljke manje bujnog rasta i tada ove cvasti pčelama nude vrlo obilan, a dostupan izvor nektara. Dnevni unosi mogu da se kreću do tri kilograma, a pašni kapacitet ove medonoše može da bude čak i do 260 kilograma meda s jednog hektara. Sadržaj šećera u nektaru kreće se oko 35%. Ovu pašu pčele mogu u potpunosti da iskoriste na parcelama koje se ostavljaju za proizvodnju semena, jer se ne kosi već se ostavlja da sazri, što daje pčelama dovoljno vremena.
Veoma cenjeni med bele deteline
Bela detelina (Trifolium repens L.) takođe je značajna kultura, kako kao krmno bilje, tako i kao pčelinja paša. Sa belih, okruglih cvasti ove višegodišnje zeljaste biljke, visine oko pola metra, pčele sakupljaju nektar sa sadržajem šećera oko 40% i stvaraju svetli, veoma cenjeni med, fine arome i mirisa. Cveta u vreme kada i crvena detelina, čitavog leta, ali su za maksimalno medenje najpovoljniji uslovi kada je temperatura oko 25°C, uz nešto povišenu vlažnost vazduha. Dnevni unosi su slični kao i kod crvene deteline, oko tri kilograma, pa joj je pašni kapacitet oko 200 kilograma meda s jednog hektara useva.
Lucerka, plava detelina (Medicago sativa L.) je takođe višegodišnja zeljasta biljka, prepoznatljiva po plavoljubičastim cvastima prijatnog mirisa koje cvetaju oko dve sedmice, nastavljajući se međusobno, što omogućava da na čitavoj parceli cvetanje traje oko mesec dana. Pored nektara, daje i nešto cvetnog praha. Nektar je dominantan unos i odlikuje se sadržajem šećera koji se kreće oko 40 do 50%. Cvetanje traje od maja do oktobra, a pašni kapacitet iznosi do 200 kilograma meda po hektaru.
Eto primera kako od oprašivanja i medonošenja mogu da imaju obostranu korist i pčelari i farmeri. Pomenuti usevi uglavnom se uzgajaju na većim površinama pa, ako se blagovremeno uspostavi saradnja i rasporedi odgovarajući broj košnica, i prinosi će biti značajni. Znajući da se pčele u medobranju mahom kreću u poluprečniku od tri kilometra od pčelinjaka, lako je izračunati da površina s koje sakupljaju nektar iznosi čak 2.826 hektara. Pomnožimo to s pašnim kapacitetom biljaka i dobićemo zadivljujuće količine.
