Glavni i najvažniji alat bez kojeg se ne može zamisliti pčelarenje je košnica. Kao i samu veštinu uzgoja pčela, i košnicu su ljudi vekovima razvijali i usavršavali, stvarajući pri tome čitavu lepezu različitih tipova i njihovih varijeteta. Košnica koja se u savremenom pčelarstvu smatra svetskim standardom je Langstrot-Rutova (LR), dok na našim prostorima preovlađuju još i tri druge: pološka, Dadan-Blatova (DB) i Alberti-Žnideršićeva (AŽ). Poslednja je zastupljena i u dve vrlo slične varijante: klasična AŽ i Alberti-Žnideršićeva-Grom (AŽG), sa malom razlikom u dimenzijama rama.
Bilo koji tip košnice da je u pitanju, da bi omogućavao dobre uslove za život pčela, a i ugodan rad pčelara, potrebno je da zadovoljava neke osnovne zahteve.
Pre svega, to treba da bude stanište primereno prirodnom načinu života ovih insekata. Pčela u prirodi živi u šupljinama, gradeći više paralelnih voštanih satova, uskih i visokih. Svoje potomstvo, leglo, uzgaja u njihovim donjim delovima, bliže otvoru kroz koji ulazi svež vazduh. Zalihe hrane sakriva na suprotnoj strani, u gornjem delu saća, daleko od ulaza i mogućih pljačkaša – drugih pčela, osa i stršljenova.
Košnice iz grupe nastavljača, LR i DB, u tom pogledu su najprimerenije. One se sastoje od većeg broja ramova smeštenih u telima, nastavcima. Ramovi se ulažu od gore. Donje telo čini plodište i u njemu matica zaleže, dok su gornji nastavci medišni i služe za odlaganje rezervi hrane, kao u prirodi. Za razliku od LR košnice, koja ima tri tela sa po deset jednakih ramova, kod DB košnice plodište čini dvanaest većih ramova, dok su dva medišna nastavka znatno manjih dimenezija.
Uslov za ugodnije pčelarenje
A kada se opredeli, tada pčelar početnik treba na pčelinjaku da ima samo jedan tip košnica. Razni tipovi predstavljaju teškoću zbog različitih veličina rama. Kao i u industriji, i ovde su standardizacija i tipizacija jedan od uslova za jednostavan, lak i ugodan rad. Pčelarenje i treba to da bude.
Oba tipa imaju sa donje strane drveni ili žicom zamreženi pod, podnjaču, dok gore košnicu od padavina štiti limom opšiveni krov. S obzirom na to da je nastavke i polunastavke moguće jednostavno nadograđivati u visinu koliko to pašni uslovi zahtevaju, jedna od bitnih osobina košnica nastavljača je njihova neograničenost. Takođe, u LR košnici koristi se svih 30 ramova istih dimenzija, pa je lako manipulisanje, leglo se može prenositi i u medišne nastavke proširujući prostor za zaleganje matici u plodištu. S druge strane, DB polumedišta daju znatno brže zreo med za centrifugiranje s obzirom na to da su polunastavci plići pa pčele med brže poklope, a takođe i med visokog kvaliteta jer se u poluramovima nikada ne izvodi leglo. Ovo je veoma bitno kod bagremove paše.
Alberti-Žnideršićeve košnice, AŽ i AŽG, košnice su namenjene prvenstveno za paviljonski način korišćenja, pogodne za ugradnju u vozila. Sastoje se od plodišnog i medišnog dela sa ramovima jednakih dimenzija. Za razliku od košnica nastavljača, oni se ne ulažu od gore, već se uvlače sa zadnje strane košnice, gde se nalaze vrata sa hranilicom. S obzirom na to da su mahom ugrađene u vozila, idelane su za seleće pčelarenje jer ne zahtevaju nikakvo pakovanje, utovar i istovar. Takođe, pošto su obično postavljene u dva reda, gornji i donji, zimovanje je lakše jer veća masa društava zimuje u jednom prostoru. Nije na odmet spomenuti ni lakšu zaštitu, bojenje, pošto se boji celo vozilo, a ne svaka od košnica ponaosob sa svih strana, kao kod nastavljača. Naravno, ove košnice su ograničene zapremine, što tokom jakih paša predstavlja poseban problem za pčelara.
Košnica pološka je izuzetno jednostavne konstrukcije. To je drveni sanduk, sličan sanducima za oružje, u koji je postavljeno obično 20 ramova vrlo velikih dimenzija. Ova košnica nije toliko rasprostranjena, niti se koristi u intenzivnom pčelarenju. Glavna prednost joj je što se lako transportuje i radi oko nje. Posebno je pogodna za stare pčelare pošto se radi sa ramom, a ne sa nastavkom, pa se može ugodno raditi i u sedećem položaju. Mane su joj što zauzima dosta prostora na pčelinjaku i što u toku zimovanja klube mora da se kreće horizontalno za hranom, što je pčelama neprirodno. Ipak, sa ramom visine 30 centimetara, medna kapa je dovoljno velika da zdrava zajednica može dobro da prezimi. Radi dobijanja jakih proizvodnih društava, obično se koristi u dvomatičnom sistemu.
Pčelar početnik treba da sam odabere tip košnice koji će mu najviše odgovarati. Zato je potrebno dobro upoznati sve osobine raznih tipova košnica, detaljno se informaisati o svim prednostima i manama kod budućih kolega, ali i iz literature. Ne treba da zbuni činjenica da svaki pčelar uz obilje argumenata tvrdi da je upravo tip sa kojim on pčelari najbolji tip košnice. Nema najbolje ni najgore košnice, svaka ima svojih prednosti i mana, na pčelaru je da proceni koja će mu biti najpogodnija.
D. Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
