Nezamenljiva je uloga pčela u oprašivanju poljoprivrednih kultura, a velika i dobro osmišljena pčelarska industrija širom sveta u službi je snabdevanja izuzetno vrednim namirnicama: medom, polenom i matičnim mlečom, kao i propolisom, voskom i pčelinjim otrovom. – Pčele žive i društvima u kojima su poslovi podeljeni a radilice – najbrojnije i najvrednije. – Sem poleganja jaja, što je posao matice, i njenog oplođavanja, što je uloga truta, radilice rade sve: one grade saća, čiste, brane i popravljaju svoju košnicu, hrane larve, maticu i trutove, sakupljaju nektar, polen, vodu i propolis. One provetravaju, greju i hlade
Medonosne pčele (Apis mellifera) su najpoznatiji i najomiljeniji, a za mnoge, pogotovo u ovim ekonomski teškim vremenima, finansijski blagotvorni insekti. Hiljadama godina čovek je pljačkao njihova staništa sa željom da se domogne meda i voska. Od antičkih vremena, pljačkanje je preraslo u uzgajanje pčela. Danas one žive u veštački građenim staništima, a velika i dobro osmišljena pčelarska industrija širom sveta u službi je snabdevanja izuzetno vrednim namirnicama: medom, polenom i matičnim mlečom, kao i propolisom, voskom i pčelinjim otrovom. Uz to, tu je i nezamenljiva uloga pčela u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Posebnu delatnost čini selekcija i uzgoj matica i pčela za veliko pčelarsko tržište. Premda mnogo ljudi živi od pčela, najveći broj pčelara su hobisti sa samo nekoliko košnica, koji naprosto uživaju u radu sa tim očaravajućim insektima.
Pčele su, kao i mravi, termiti i neke ose, društveni insekti. One su vegetarijanci, njihovi proteini potiču od polena, a ugljeni hidrati od meda kojeg stvaraju iz nektara. Žive uvek u grupama, društvima, sarađuju u potrazi za hranom i staraju se o potomstvu, leglu. Jednu pčelinju zajednicu čine hiljade radilica, stotine trutova i samo jedna jedina matica. To je veoma brojna, ali vrlo složna porodica.
Društvo na radu i radilici počiva
Kao što je navedeno, najbrojnije su radilice. Ima ih u jednom društvu od dve do šezdeset hiljada. Život svake pčele počinje od jajeta, dimenzija nešto manjih od ovih slova što sada čitate, koje je položila matica na dno voštane ćelije saća. Radiličko jaje pretvara se posle tri dana u larvu. Negovateljice ga hrane prvo mlečom, a zatim polenom i medom tokom šest dana. Nakon perioda od desetog do dvadesetog dana od zaleganja koji provede u poklopljenoj ćeliji, prerasta u radiličku (žensku) pčelu, pojavljujući se dvadeset prvog dana.
Radilice izgrađuju saće od voska izlučenog iz žlezda na donjoj strani stomaka. Sat se sastoji od mnoštva šestougaonih ćelija obostrano izgrađenih po vertikali, blago nagnutih nagore, prvenstveno da bi zadržale tečni nektar i još nedozreo med. Sem poleganja jaja, što je posao matice, radilice rade sve: one čiste, brane i popravljaju svoju košnicu, hrane larve, maticu i trutove, sakupljaju nektar, polen, vodu i propolis. One provetravaju, greju i hlade.
Pčele radilice sakupljaju polen. Formirajući loptice na zadnjim nožicama, unose ga u košnicu, gde se koristi kao neophodni element u ishrani. Polen koji se sa prašnika cvetova sakupi na njihovom telu prenosi se na druge cvetove. Tu se otire na tučku, što kao rezultat daje unakrsno oprašivanje. Radilice sakupljaju i nektar iz cvetova, unose ga u medni želudac, gde se meša sa enzimima. U košnici ga odlažu u ćelije saća i konzerviraju kao med.
Takođe održavaju temperaturu u predelu legla na 33,9 °C. Ako je toplije, prikupljaju vodu i unose je u košnicu, zatim lepezaju krilima vazduh da bi izazvale isparavanje. Ako je hladno, zbijene u klubetu, loptastoj formi u kojoj prezimljavaju, drhtanjem tela stvaraju toplotu. Propolisom začepljuju sve pukotine da bi sprečile promaju.
Matica je jedna i ne trpi konkurenciju
Matica je jedina plodna ženka u zajednici. Njena glavna uloga je u tome da poleže jaja. Kada stara matica proživi svoj vek ili nestane, radilice odabiraju nekoliko mladih larvi radiličkog legla i hrane ih posebnom hranom, matičnim mlečom, koju stvaraju u posebnim žlezdama. Ove ćelije postaju veće i nad njima grade matičnjake. Za samo šesnaest dana rađa se mlada matica, izlazi iz matičnjaka i odmah uništava ostale matičnjake ili matice rivale. U zajednici može da ostane samo jedna.
Sa deset dana starosti, mlada matica odlazi na svadbeni let, privlačeći trutove iz raznih košnica. Tokom petnaestak minuta spari se sa desetak i više trutova, puneći se spermom potrebnom za čitav život. Matica polaže oko 1.200 jajašaca dnevno, ili oko 200.000 tokom aktivne sezone. Ovo je neophodno s obzirom na to da radilice u letnjem periodu žive svega oko šest nedelja, a zajednici je potrebno u to vreme oko 40 do 60 hiljada vrednih radnica.
Pčelinju zajednicu čini i oko 500 i više trutova (mužjaka) tokom proleća i leta. Imaju vrlo velike oči, ali nemaju žaoku. Izvode se za 24 dana, duže i od radilica i od matice. Jedina im je uloga da oplode maticu iz bilo koje košnice i time prenesu genetske odlike svojih predaka. Oni koji uspeju da se spare, umiru odmah nakon toga, svi ostali skončaće kada se približi zima jer će im zajednica uskratiti hranu i izbaciti ih iz košnice. S obzirom na to da provode život u dokolici, ne rade dok ih radilice hrane, nekada je kod pčelara vladalo mišljenje da ih treba uništavati jer samo troše. Eksperimenti ruskih istraživača pokazali su da veštački stvorene zajednice bez i jednog truta nisu donosile nikakav prinos meda. S druge strane, na Floridi veliki proizvođači gaje društva čak sa 30% trutova koja im donose visoke prinose.
Pčelinja zajednica je jedna velika i složna porodica. Dobrog pčelara prihvatiće rado u svoj dom.
D. Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
