Za potrebe malih pčelinjaka, kakvi su uglavnom u našoj zemlji, razvijena je izuzetno laka metoda uzgoja matica, posebno namenjena starijim pčelarima ili ljudima slabijeg vida. Osnovna ideja potekla je od jorkširskog pčelara Roba Endrjusa, ali je, iako laka, još pojednostavljena. Sličan postupak radio se nekada i kod nas i nazivao zumbanje.
Za ovakav način uzgoja potrebno je, pre svega, obezbediti kvaliteno, mlado saće. U tu svrhu koristimo jedan prazan ram ili samo njegovu satonošu, u koju ugrađujemo komad satne osnove. Traka treba da je široka 6 do 7 centimetara. Da bi je pčele bolje prihvatile traku, ali i ostale delove rama, valja premazati medom, rastvorenim u dobroj domaćoj rakiji, prijatnog izraženog mirisa, šljivovicom na primer. Ram se potom ostavi kratko vreme da alkohol izvetri i dodaje u društvo na izvlačenje. Ako unosa ima, a besmisleno je bilo šta raditi ako ga nema, osnova će već koliko sutradan biti izvučena i zaležena.
Valjčići od filmske trake
Takođe, blagovremeno treba pripremiti cilindre od fotografskog filma ili tanke plastične folije, kao i ram s letvicom i komadom osnove. Na neki valjkasti predmet, prečnika oko dva centimetra, bočicu od lekova na primer, namotamo komadić starog filma i zalepimo ga selotejpom. Tako dobijamo šuplji valjak, cilindar, tankih zidova i oštrih ivica. Ovih valjčića treba da bude 7 do 8 komada po uzgajivačkom društvu, zavisno do tipa košnice, pa samim tim i veličine rama s kojim se radi. Za sve valjčiće potrebno je u letvici širine tri centimetara izbušiti rupe, međusobno ravnomerno raspoređene. Letvica se postavlja u gornji deo praznog rama i učvršćuje sa dva ekserića za bočne letvice tako da može da se zaokrene, što je protrebno radi lakšeg ulaganja valjčića u rupe.
Kada je traka izvučena i zaležena, odstranjujemo pčele i pažljivo utiskujemo valjčiće od filma u nju, zumbamo. Biramo takvo mesto da se u sredini cilindra nađe ćelija s mladom larvom, dok će susednih šest ćelija davati utisak slike voštanog cveta, otuda i naziv. Mlado saće će filmska traka lako prosecati. Kada se voštani cvet proseče, treba ga prstom malo potisnuti da uđe dublje u cilindar. Sada se cilindar ubacuje u rupu na letvici; učvršćuje se kroz rupice palidrvcem ili komadićem trave ili slamke.
Pčele grade matičnjake
Nad vertikalnim ćelijama pčele grade matičnjake i preostaje nam samo da ih sutradan proverimo. Iz jednog cveta uglavnom će iznići samo jedan matičnjak, i to iz središnje ćelije, dok će pčele ostale iskoristiti za njegovo učvršćivanje za film. U izboru im pomaže i okolnost da za matičnjak treba više prostora negoli za radiličku ćeliju, te okolne bivaju automatski žrtvovane. Ovo je velika prednost za pčelare slabijeg vida, pošto nema poništavanja ćelija i preciznog rada sa trakama.
Ram se ulaže u jaku obezmatičenu zajednicu i sačeka da pčele odneguju matičnjake. Njihova berba i dodavanje su laki: jednostavno dodajemo celi cilindar s matičnjakom između ramova bezmatične zajednice, okačen kao i pre.
Načelno, postavljanje trake u satonoši i njeno izvlačenje nije neophodno, ako se koriste ramovi s tek izvučenim i zaleženim mladim saćem. Ovako male rupe, prečnika svega 20 milimetara, pčele za dan ili dva poprave i budu zaležene, pa se ni ne primeti da je bilo oštećenja.
prof. D. Kreculj
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
